Ž. Cvijanović Vam preporučuje Najveći teret ekonomske krize podneli su najsiromašniji, radnici, niže obrazovane osobe i proizvodni deo naše ekonomije
Od septembra prošle godine do marta ove godine broj zaposlenih u Srbiji je smanjen za 133 hiljada lica. Pri tome je broj preduzetnika i kod njih zaposlenih smanjen za 136 hiljada, a u broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za 3588 lica u šestomesečnom periodu. Razlika od nepunih 7 hiljada bi trebalo da znači da je broj zaposlenih povećan u malim i srednjim preduzećima koje RZS nije obuhvatio u svojim saopštenjima.
Kada se uzme u obzir činjenica da se najveći pad broja zaposlenih dogodio kod preduzetnika i kod njih zaposlenih lica, nedostajući deo zaposlenih samo potvrđuje nalaze koje ćemo konstatovati na osnovu objavljenog saopštenja RZS-a link.
Pri padu ukupne zaposlenosti za 3.588 lica povećan je broj za 22.816 lica koja nisu primili zaradu. Dok je u septembru svaki 15 zaposleni bio bez zarade, u martu je bio svaki 11 zaposleni.
U strukturi zaposlenih prema iznosu zarade smanjen je broj zaposlenih koji je primaju u iznosu od 9.000 do 45.000 dinara, a povećan je broj onih koji imaju zaradu manju od 9.000 ili veću od 45.000.
Pri padu broja zaposlenih u pravnim licima za 3.588 broj zaposlenih muškaraca smanjen je za 7.432 lica, a broj žena je povećan za 3.850 lica. Ovo je povoljan pokazatelj u pogledu rodne ravnopravnosti, ali on predstavlja posledicu otpuštanja radnika (pretežno muškaraca) i zapošljavanja u javnom sektoru (pretežno žena).
Geografski posmatrano broj zaposlenih u Beogradu povećan je za 5.171 lice, u Centralnoj Srbiji bez Beograda smanjen je za 8.486 lica, a u Vojvodini je smanjen za 273 lica.
Posmatrano po delatnostima, broj zaposlenih najviše je smanjen u prerađivačkoj industriji (13.596 lica), u građevinarstvu (2.939 lica) i poljoprivredi (1.329 lice), dok je do najvećeg povećanja broja zaposlenih došlo u obrazovanju (4.138), trgovini (3.190), finansijskom posredovanju (2.712) i poslovima sa nekretninama (2.436).
Struktura broja zaposlenih prema stepenu stručne spreme je značajno promenjena: broj administrativnih radnika povećan je za 14.175 lica, a broj proizvodnih radnika smanjen je za 17.763 lica. Broj administrativnih radnika povećan je sa 703 na 718 hiljada, a broj proizvodnih radnika smanjen je sa smanjen je sa 397 na 380 hiljada.
Interesantan je podatak da 64,5% (144 od 224 hiljada) lica sa fakultetskim diplomama radi u javnom sektoru (ne računajući javna preduzeća, jer bi procenat bio veći): državnoj upravi i socijalnom osiguranju, obrazovanju, zdravstvenom i socijalnom radu i drugim komunalnim i društvenim akrivnostima; i da je od rasta broja zaposlenih fakultetlija od 7645 lica njih 5161 povećano u ovim delatnostima.
I nakon svih ovih podataka neki zaključci se sami nameću, pod pretpostavkom da se radi o tendenciji a ne jednokratnoj šestomesečnoj promeni.
- najveći teret ekonomske krize podneli su najsiromašniji, radnici, niže obrazovane osobe i proizvodni deo naše ekonomije,
- rast broja zaposlenih žena (pad broja muškaraca), broja zaposlenih u Beogradu, zaposlenih sa fakultetom i u javnom sektoru, može da objasni poražavajuća demografska kretanja u Srbiji. Rast broja rođene dece u Beogradu i Novom Sadu posledica je povećavanja broja zaposlenih žena, mahom u javnom sektoru, koje uz stečenu ekonomsku nezavisnost imaju i želju za formiranjem porodice. I obratno, pad broja zaposlenih muškaraca i osoba sa manjim platama i nižim obrazovanjem, smanjuje mogućnost za izdržavanje porodica.
Posmatrano u ovom kontekstu šta bi značilo svođenje javnog sektora na nivo prihvatljiv materijalnim sposobnostima privatnog sektora? Većinsko smanjivanje broja žena u zdravstvu, obrazovanju i javnoj upravi.
Podaci potvrđuju iskaz da u državnoj upravi rade „žene uspešnih muškaraca i neuspešni muškarci“. Ali i da česti parlamentarni izbori doprinose rastu javne administracije jer treba uhlebiti supruge (sestre, ćerke...) na državnim jaslama.
Autor Miroslav Zdravković
www.ekonomija.org
( 0 ocena )
