Novi Standard

Fratini i Moratinos su koristili vrlo umeren rečnik o proširenju vodeći računa da ne iritiraju članice EU koje imaju rezervisan stav prema tempu proširenja Unije, poput Nemačke, Holandije, Danske, Belgije a u dobroj meri i Francuske

„Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i ubrzavanje procedure za davanje statusa kandidata su najbolji način da se nagradi proevropska vlada u Srbiji, čija je proevropska orijentisanost bila najbolje pokazana kroz jednogodišnju jednostranu primenu Prelaznog sporazuma“, piše o Srbiji u pripremnim dokumentima za organizaciju Sarajevske konferencije u koje su „Dnevnik“ i „WAZ EUobzerver” imali ekskluzivan uvid.

Sastanak u glavnom gradu Bosne i Hercegovine održaće se početkom juna i biće na nivou ministara spoljnih poslova EU i država Zapadnog Balkana, a vrlo je verovatno da će i predstavnici Sjedinjenih Država, Rusije i Turske biti pozvani da uzmu učešće na pojedinim delovima sastanka.

U dokumentu, koji su sastavili italijanski i španski šefovi diplomatije Franko Fratini i Miguel Anhel Moratinos, kao razlozi sazivanja konferencije navode se obeležavanje destogodišnjice Zagrebačkog samita, na kojem su države regiona dobile evropsku perspektivu, te usvajanje Sarajevske deklaracije u kojoj bi trebalo da se potvrdi „da će sve zemlje regiona, kada ispune sve tražene kriterijume, postati integralni deo EU“. Takođe, namera dvojice šefova diplomatija je da se u toj deklaraciji nađe po jedan paragraf za svaku zemlju, u kojem bi se konstatovalo gde je ta zemlja u procesu evropskih integracija i koji su ciljevi EU.

Tako se za Srbiju kaže da je potrebno što pre doneti odluku o ratifikaciji SSP-a i ubrzati proceduru za davanje statusa kandidata Srbiji; za Hrvatsku se izražava nada da bi mogla da završi pregovore o članstvu do kraja ove godine; za Makedoniju se izražava nada da će ona vrlo brzo dobiti datum za početak pregovora o članstvu u EU; u slučaju Albanije i Crne Gore, Evropska komisija se poziva da pravovremeno izradi i preda mišljenje Savetu EU o spremnosti za status kandidata; za Bosnu i Hercegovinu je cilj da se osposobi da može da nastavi svoj napredak ka EU i da što pre dobije viznu liberalizaciju; Kosovu se garantuje podrška za ekonomski i društveno-politički razvoj i čvrsta evropska perspektiva.

U drugom pripremnom dokumentu Fratini i Moratinos su koristili vrlo umeren rečnik o proširenju, vodeći računa o tome da ne iritiraju previše članice EU koje imaju vrlo rezervisan stav prema daljem tempu proširenja Unije, poput Nemačke, Holandije, Danske, Belgije a u dobroj meri i Francuske. Prvi znak „skromnosti“ ciljeva Sarajevske konferencije pokazuje nivo sastanka. Za razliku od Zagrebačkog samita, na kojem su učestvovali šefovi država i vlada EU, u Sarajevu će biti veliki uspeh ako dođu svi ministri spoljnih poslova EU. Drugi znak „pomirljivosti“ u odnosu na članice EU skeptične prema proširenju je eksplicitni stav Madrida i Rima da nije potrebno davati nova obećanja zapadnobalkanskim državama. Na kraju se zaključuje da su Italija i Španija protiv pravljenja paketa država Zapadnog Balkana koje bi zajedno ušle u EU, kao što je bio slučaj s centralno-istočnim evropskim zemljama 2004. godine.


Autor Željko Pantelić
Izvor Dnevnik, Novi Sad
http://www.dnevnik.co.yu/node/18976

( 0 ocena )