Novi Standard

Kako je moguć da Vučić kreira korupciju, a istovremeno se bori protiv korupcije

Besmisao i nepamet se odvijaju takom brzinom da nam je samo ostalo da ih u kratkoj formi notiramo, tek da se vidi da nismo svi bili ludi u ovo vreme.

1.

Predsednik Niklić je izašao sa prvobitnom platformom pre samo tri nedelje. Ona mu je obazbeđivala neprikosnovenu poziciju na političkoj sceni Srbije. A danas je, nakon usvajanja rezolucije zasnovane na novoj platformi u Skupštini, sam od sebe napravio političku krpu, kojom se dodaju Jovanović (LDP), Pastor (SVM) i Stefanović (DS).

Ne samo da je Nikolić podlegao pritiscima nego nije bio u stanju ni u najmanjoj meri da predvidi sled događaja i susretno predloži platformu za koju bi, makar marketinški, mogao da prikaže kako je, kao njen tvorac, novi „otac nacije“.

Takav stepen nesposobnosti, straha od stranaca i nedoslednosti veoma je zabrinjavajući.

2.

Predsednik i potpredsednik vlade Dačić i Vučić pokušali su da prikriju svoj trijumf nad Nikolićem manevrom prema kome bi nova platforma imala biti tajna, pa se ne bi mogao dokazivati Nikolićev debakl.

I šta se dogodilo? Borko Stefanović ih je razbio u pola dana.

Potpredsednik Vučić se u popodnevnim satima izvikao na poslanike, po svim pravilima njemu svojstvenog poimanja demokratije, dokazujući da su poslanici DS na nivou zglavkara i da nikakvog obelodanjivanja platforme niti ima niti može biti, a i „baš ga briga“ da li će neki poslanici glasati za rezoluciju.

Tri sata kasnije oznaka poverljivosti je skinuta sa platforme, ona je podeljena poslanicima, poraz predsednika Nikolića je postao javna sramota, a Vučić se više nije vraćao u skupštinsku salu.

Stefanović je natenane hvalio Dačića i još revnosnije razvlačio Nikolića po podu skupštinske sale.

3.

Tokom rasprave Nikolić je takođe uzeo reč, i to vreme iskoristio da nekih destak puta govori o sebi. On je ovo, pa je ono, a, kad su svi mislili, on je rekao itd. itd. Da je u krugu porodice tako govorio, valjda bi mu neko rekao „Dobro, Tomislave, pusti sad to, znamo svi da si najbolji, nego šta da se radi sa uspostavljenom granicom, zašto nema reči o suverenitetu Srbije, zašto nema izričitog stava da je KiM u sastavu Srbije, zašto si odustao od najvažnijih delova platforme, zašto se jasno ne kaže da su Srbi na kosovu građani Srbije?“.

4.

Najviše, i to ubedljivo najviše, govorio je Dačić. Bolje da nije. Baš sam se stideo što mi je to predsednik vlade. Jedan deo njegovih govora nije ni za pijacu. Jednim delom je direktno pretio poslanicima. A neprekidno je bio kontradiktoran.

Ne mogu da tvrdim da je bio kontradiktoran u jednoj rečenici, pošto, kada Dačić govori, nikada niste sasvim sigurni kada se rečenica završila, a kada je počela neka nova. Istina, uvek ste sigurni da ta misao nema ni početka ni kraja i da je jedino izvesno to da govornik po svaku cenu hoće da ostane na vlasti.

5.

Najduhovitiji deo je bio kada je Dačić prebacio Marku Jakšiću (DSS) da  ne može on, Jakšić, na skupu u Sava centru da ga naziva „pripravnikom za izdajnika“ (dakle, veoma prate šta radimo, samo se prave da to ne primećuju i da nema značaja), na šta mu je g.Jakšić replicirao da to nije on rekao nego Rajko Petrov Nogo, a da on, Jakšić, misli mnogo gore o Dačiću.

6.

Galeriju apsurda u proteklih nekoliko dana zaokružio je Vučić. On kreira korupciju, a istovremeno se bori protiv korupcije.

Prodaja bilo čega što je državana imovina direktom pogodbom je nezakonito. Centralno mesto u kampanji SNS imo je Zakon o javnim nabavkama. I sada Vučić sa Šeikom direktnom pogodbom prodaje, ni manje ni više, nego poljoprivredno zemljište (u nekoj transakciji u kojoj će se to posredno ostvariti). A neprekidno priča kako se bori protiv korupcije.

Pa kako znamo, Vučiću, da pod istim uslovima neko drugi ne bi dao više od Šeika? Nikako.

Pa tako je, Vučiću, prodat Sartid, i sada je to predmet istrage, a vi to isto iznova radite na mnogo pogubniji način po interese Srbije, obzirom da je reč o poljoprivrednom zemljištu. Potpuno bezumlje. Kao da mu je cilj da 2013. nadmaši Vlahovića (DS) iz 2003.

Srbija sama mora da razvija poljoprivredu. Zbog toga što je to jedina ozbiljna razvojna šansa (uz prerađivačko-prehrambenu industriju). Ako neko drugi ulaže novac u poljoprivredu, on će onda sa punim pravom izvlačiti profit za sebe.

Ako to radimo mi sami, mi ćemo profit reinvestirati, odnosno koristićemo ga za povećanje potrošnje u Srbiji. Šeik sigurno profit neće trošiti u Srbiji.

I sad se još Vučić hvali time da će stranci uložiti u poljoprivredu. I niko ne sme da mu kaže: izvinite, g. Vučiću, ali to što radite je: (1) pogubno za Srbiju; (2) akt visoke korupcije.

Ovakva vlast se ima demaskirati i rušiti odmah.