Vesti 
Zašto je predsednik potpisao ovakvo naređenje? Da li zbog predstojećeg rata sa Iranom ili Trećeg svetskog rata?
Neočekivano, 16. marta 2012. godine Barak Obama potpisao je Izvršno naređenje prema kome predsednik i posebno određeni sekretari sada imaju ovlašćenja da raspolažu svim domaćim resursima, uključujući vodu i hranu. Naređenje takođe kaže da predsednik i njegovi sekretari imaju ovlašćenje da pod svoju komandu stave sav saobraćaj, energetiku i infrastrukturu u SAD i da prisilno mobilišu američke građane za vojnu službu. Naređenje takođe – istina neodređeno – pominje i mobilizaciju građana za “radne zadatke” u svrhu nacionalne odbrane.
To, međutim, nije sve: Naređenje se ne odnosi samo na slučajeve katastrofa i ratnog stanja već i na mirnodopske uslove.
Izvršno naređenje o pripravnosti resursa u svrhu nacionalne odbrane (The National Defense Resources Preparedness Executive Order, videti ceo engleski tekst na adresi http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2012/03/16/executive-order-national-defense-resources-preparedness) koristi “ovlašćenja” data predsedniku Zakonom o odbrambenoj proizvodnji iz 1950. godine (Defense Production Act), stavljajući na znanje svima da gotovo sva sredstva neophodna za život ljudi predsednik sada može zapleniti i staviti pod svoju kontrolu kada se to njemu ili njegovim sekretarima prohte.
Protivustavnost najvećeg broja dosadašnjih predsedničkih izvršnih naređenja već je opštepoznata, kao i nezakonitost uskraćivanja građanima njihovih osnovnih ustavnih i ljudskih prava, koja bi trebalo da budu neprikosnovena čak i u slučaju vanrednih okolnosti u zemlji. Valja takođe istaći da se, kao ni pri Obaminoj nedavnoj libijskoj avanturi i mogućoj intervenciji u Siriji, Kongres gotovo i ne pominje, osim što se predviđa obaveštavanje ovog navodno ravnopravnog ogranka vlasti o kontekstualno besmislenim događajima.
NADLEŽNOSTI SEKRETARA Kako je već napomenuto, Izvršno naređenje obuhvata gotovo sve. Tako, na primer, Odeljkom 201 – Nadležni za prioritete i raspodelu, Naređenje objašnjava da nadležnost za delanje iz uvodnog pasusa leži na predsedniku, ali da se sada prebacuje na brojne sekretare američkih federalnih vlasti. Tako delegirane nadležnosti i odgovornosti sekretara u ovom Odeljku glase:
1) Sekretar za poljoprivredu (odgovara) za zalihe hrane, njen smeštaj i čuvanje, stoku, veterinarske službe, službe za zaštitu bilja i domaću distribuciju poljoprivredne opreme i komercijalnih đubriva;
2) Sekretar za energetiku (odgovara) za sve izvore energije;
3) Sekretar za zdravlje i zdravstvene usluge (odgovara) za zdravstvene službe;
4) Sekretar za saobraćaj (odgovara) za sve oblike civilnog saobraćaja;
5) Sekretar za odbranu (odgovara) za vodene resurse; i
6) Sekretar za trgovinu (odgovara) za sve druge materijale, usluge, i kapacitete, uključujući i građevinski materijal.
Dovoljno je samo pročitati odeljak Definicije Izvršnog naređenja da bi se jasno videlo da termini poput “prehrambenih resursa” predstavljaju fasadu iza koje se kriju sve vrste hrane i prehrambenih proizvoda neophodnih za život ljudi.
S tim u vezi, Odeljak 601 – Sekretar za rad, prenosi posebne odgovornosti na sekretara za rad pošto se odnosi ne samo na ono što građanima treba da prežive nego i na sâme građane.
Očito činjenica da američke vlasti mogu da mobilišu građane u vojsku protiv njihove volje – iako je to jasno kršenje njihovih prava – nije šokantna zbog toga što se tako radilo i u prošlosti te je logično da se “nadležnost” za to reguliše ovim Odeljkom.
Ono što zapanjuje, međutim, jeste činjenica da Odeljak 601 predviđa i radnu mobilizaciju u cilju nacionalne odbrane. Iako neki pododeljci kažu da mobilizacija treba da bude zasnovana na proceni “učinka i potrebe za korišćenjem rada”, očito je da će “rad” (to jest američki radnici) biti smatran još jednim resursom koji će biti stavljen pod kontrolu u cilju “nacionalne odbrane”. U Naređenju se navodi:
“Odeljak 601 – Sekretar za rad. (a) Sekretar za rad, u saradnji sa sekretarom za odbranu i rukovodiocima drugih tela, po proceni sekretara za rad, će:
1) prikupljati podatke neophodne za stalnu procenu potrebe za radnom snagom u zemlji, a u svrhu nacionalne odbrane;
2) na zahtev direktora regrutne službe i u saradnji sa sekretarom za odbranu pomoći direktoru regrutne službe u pripremi politike regrutacije i oslobađanja od vojne obaveze;
3) se, na zahtev rukovodioca tela ovlašćenog na osnovu ovog Naređenja, konsultovati sa tim telom u pogledu sledećeg: (a) učinka predviđenih radnji na potrebu za radnom snagom i njenim korišćenjem; (b) odnosa između potrebe za radnom snagom i potreba za materijalima i kapacitetima; i (v) svim drugim pitanjima koja mogu doprineti da ostvarenje prioriteta i raspodele funkcioniše u skladu sa efikasnim korišćenjem i distribucijom rada.”
VANREDNO I U MIRU Obratite pažnju na činjenicu da tekst Naređenja nigde ne kaže da će se to sve činiti “u slučaju vanrednih okolnosti”. Umesto toga, stoji da će se to obavljati “u cilju nacionalne odbrane”. To znači da predsednikova nova “ovlašćenja” nisu preuzeta samo zarad objavljivanja “vanrednih okolnosti” po njegovoj proceni već i za mirnodopsku primenu. Naređenje to u sledećem pasusu kaže sasvim otvoreno:
“Rukovodiocu svakog tela angažovanog u nabavkama za nacionalnu odbranu delegirano je ovlašćenje od strane predsednika na osnovu Odeljka 107(b)(1) Zakona, 50 U.S.C. Dodatak 2077(b)(1), kako bi preduzeo odgovarajuće mere da obezbedi neophodne delove, tehnologiju, materijale, i industrijske resurse iz pouzdanih izvora u cilju zadovoljavanja odbrambenih potreba u vreme mira, fazne mobilizacije i vanrednih okolnosti.”
Predsednici raznih političkih pripadnosti već dugo nezakonito koriste Izvršna naređenja da bi poništili prava američkih građana. Iako je istorija često potvrđivala da su ta naređenja bila nemoralna i neustavna, činjenica je da naknadnim ocenama patnje žrtava ovakvih odluka nisu ničim mogle biti umanjene. Stoga moramo smesta osuditi i ovu očitu uzurpaciju od strane američkih vlasti i odupreti joj se.
Ima ih, međutim, koji se ipak pitaju zašto je predsednik potpisao ovakvo Naređenje? I zašto ga je potpisao baš sada? Da li zbog predstojećeg rata sa Iranom ili Trećeg svetskog rata koji lako može nastati iz takvog sukoba? Da li zbog tempirane bombe koja se zove privreda, i koju od potpunog raspada deli samo jedan nepromišljen potez ili još jedan trgovinski sporazum? Da li, pak, zbog rastuće mržnje koju obični ljudi osećaju prema vlastima? Predstoji li nam prirodna katastrofa o kojoj ne znamo ništa? Postoje li planovi za uvođenje ratnog stanja?
Šta god da je razlog za najnoviji Obamin potpis, jedno sigurno znamo – “To se neće desiti ovde (ili nama, prim. Ured. Srpskog lista)” bila je labudova pesma svake žrtve democida (ubijanje stanovništva od sopstvenih vlasti, prim. Ured. SL) u skorašnjoj istoriji čovečanstva.
Brendon Turbvil (Brandon Turbeville) živi u Malinsu, Južna Karolina. Autor je tri knjige: Kodeks Alimentarijus – kraj slobode zdravlja (Codex Alimentarius — The End of Health Freedom), Sedam stvarnih zavera (7 Real Conspiracies) i Rešenja na osnovu zdrave pameti (Five Sense Solutions). Autor je i brojnih članaka o zdravlju, ekonomici, korupciji u vlasti i građanskim slobodama.
Objavljeno na sajtu Globalnih istraživanja 18. marta 2012. Prevelo i priredilo Uredništvo Srpskog lista.
( 21 ocena )
