Vesti 
Van nesporazuma sa g. Simetićem, jedini kome smetam je režim, koji sanja sukob u opoziciji, posebno onaj koji bi sprečio koaliciju DSS i SNS
Nakon izvinjenja koje je g. Ostoja Simetić objavio na portalu Srpskog kulturnog kluba (SKK) – vezanog za deo teksta koji se odnosi na mene – tako što priznaje da je pogrešio 1), preduzeo sam sledeće. Odustao sam od nagoveštene mogućnosti da tužim g. Simetića za klevetu. Naravno, očekujem da se njegov tekst izvinjenja objavi i na portalu „Novi Standard“, gde je takođe objavljen ovaj članak i koji je daleko posećeniji od portala SKK. Sa druge strane, izbacio sam iz svog odgovora sve tačke gde nagoveštavam tužbu, i istrajavam na tome da se on, ovako korigovan, ipak objavi jer daje objašnjenje za čitavu sitauciju a u isto vreme predstavlja i apel za dijalog o ključnim pitanjima naših neslaganja oko Srpske napredne stranke.
Potpuno razumem rivalstvo, čak donekle imam razumevanje za deo patritorske javnosti koja izuzetno kritički posmatra SNS. Međutim, ne mogu da prihvatim kvalifikacije i zaključke da je ona izdajnička tvorevina i da ne zaslužuje da bude tretirana kao jedna od patriotskih opozicionih stranaka zato što joj, uključujući i samog g. Simetića, osporavaju i da je opoziciona i da je patriotska, i još se zalažu da se s njom ne pravi vlada, čak i ako bi posle izbora opozicija imala s njom dovoljno mandata za tako nešto. U ovako kratkom roku uoči izbora smatram ovakve tvrdnje izuzetno opasnim jer direktno podstiču pobedu Demokratske stranke i njene koalicije, i zato molim da ovaj tekst, ovako korigovan i ublažen, ipak bude objavljen.
MOJ PRVI IZNUĐENI ČLANAK G. Ostoju Simetića nisam imao do sada prilike da upoznam niti sam više znao o njemu, ali sam prinuđen da reagujem na njegov tekst objavljen na portalu „Novi Standard“ – „Odgovor Cvijanoviću ili rampa za Tomu“ – gde on potpuno van konteksta u nekoliko rečenica pominje mene. 2)
Moram da kažem da nikad do sada nisam bio u situaciji da se prepucavam sa nekim u bilo kom mediju, već sam učestvovao samo u stručnim i naučnim raspravama. Takođe, ne sećam se da sam video do sada ovakvu ili sličnu konstrukciju, čiji cilj bi bilo teško sagledati drukčije nego kao želju za diskvalifikacijom. Naime, pošto je g. Simetić za temu svog nazovi članka imao polemiku sa g. Cvijanovićem (ili, bolje reći, napad na SNS), ukoliko je želeo, ničim izazvan, da polemiše i sa mojim stavovima o tom pitanju – posebno imajući u vidu da se ovom temom bavim u svojoj knjizi „Srpske političke stranke“, objavljenoj 2010, ili nekom od članaka koji objavljenim u naučnim časopisima ili u masovnim medijima – mogao je da polemiše sa nekim od iznetih stavova, i ja bih prihvatio argumentovan dijalog.
U 90 odsto svoje delatnosti, naučne, stručne i medijske bavim se samo spoljnom politikom i međunarodnim odnosima pošto sam stručnjak za Rusiju i postsovjetski prostor kao i za Francusku. Međutim, zbog multidisciplinarnog obrazovanja i činjenice da sam nekad radio i u Institutu za političke studije (do sredine 2008) i bavio se unutrašnjopolitičkim procesima, konkretno i političkim strankama, nakon toga sredinom 2010. objavio sam dopunjeno izdanje svoje knjige „Srpske političke stranke“, gde se najveći deo dopune bavi periodom 2007-2010. i gde sam možda prvi autor koji je opisao političke i društvene događaje u Srbiji za vreme Cvetkovićeve vlade, uključujući i podelu radikala i formiranje SNS. U knjizi, kao i člancima i nastupima gde sam se doticao unutrašnje politike i pitanja naprednjaka, prema njima sam zauzimao korektan i uzdržan stav, koji je, uz svu profesionalnu i stručnu etiku, ipak relativno blagonaklon. Uostalom, i u privatnom životu još od formiranja SNS održavam kontakte sa naprednjacima a na početku 2010. prihvatio sam ponudu da postanem član tada novoformiranog Glavnog odbora stranke. To sam ostao do danas i čak proširio saradnju i na druga tela (Savet za nauku, Savet za međunarodne odnose). Doduše, nikad u javnosti ni jednim povodom nisam naveo da imam kontakte sa SNS i da sam član GO, jer je to moja privatna stvar pošto u SNS nemam funkciju. Niko sa te strane nikad nije tražio od mene da govorim javno u ime stranke, što verovatno ne bih ni prihvatio, već sam uvek nastupao u javnosti kao naučni radnik. Dakle, iako se uzdržavam od nastupa vezanih za unutrašnju politiku, imam izgrađen stav o SNS i g. Simetić je, obzirom na temu članka koju je odabrao, mogao da polemiše sa mojim stavovima.
LAŽNI PODACI Ali ne, g. Simetić nije bio željan polemike i diskusije. On se, bar u delu koji se odnosi na mene, poneo veoma nekorektno i nehrišćanski. 3) Naime, g. Simetić je – umesto da se suoči sa mojim stavovima o SNS, rekoh, uz svu uzdržanost, ipak blagonaklone u kontinuietu – izmislio gnusnu laž da sam na nepostojećoj tribini svojevremeno rekao nepostojeće reči krajnje uvrede za SNS i posebno njene lidere. Potom je moj blagonakloni odnos prema SNS proglasio promenom, koja je, prema njemu, rezultat materijalne prodaje. Moram da priznam da do sada nikad nisam bio na ovakav način napadnut ni od koga.
Na tribini SKK učestvovao sam samo 25. februara 2010, u Plavoj sali Skupštine u Novom Sadu, gde sam govorio samo o spoljnoj politici. Na tribini su, pored mene, učestvovali g. Branko Radun i dr Saša Gajić, a tribinu je vodio g. Žarko Janković. Dakle, svoje „dobro sećanje“ g. Simetić već u prvoj rečenici svog pamfleta pokazuje time što tribinu ne smešta u 2010. godinu, kada je održana, već znatno ranije, i to opet neodređeno pošto ni sam nije u stanju da navede ni približan termin te od njega izmišljene tribine. Sve to je utoliko čudnije što na forumu sajta „Vidovdan“ postoji blog o aktivnostima SKK, gde su popisane sve tribine i učesnici 4) i gde se jasno vidi da ja nigde nisam naveden kao učesnik sem na tribini od 25. februara 2010. 5) To znaju i mogu da posvedoče svi aktivisti SKK. Interesantno je da se imenom i prezimenom prvi put javljam na blogu SKK 2. marta 2009, gde im želim sreću u radu, uspostavljanje saradnje i stavljam se na raspolaganje za kooperaciju u budućnosti. 6) Da sam već gostovao ranije, makar jednom kao učesnik na nekoj od tribina SKK, da li bih u prvom obraćanju SKK nudio uspostavljanje saradnje u budućnosti. Ne bih, verovatno bih spomenuo da sam već imao kontakt sa njima, posebno učešće na tribini, ali takvog nema.
Dakle, Simetić je, namerno ili slučajno, pomešao jedinu tribinu na kojoj sam učestvovao sa SKK, koja je ujedno i jedina tribina na kojoj sam ikada učestvovao u Novom Sadu i datirao je na – „nekoliko meseci nakon raspada SRS“.
Na blogu koji imam na „Vidovdanu“ i gde već godinama, između ostalog, pedantno navodim sve tribine na kojima učestvujem, i to u najavi, u vezi sa SKK navodi se samo ova tribina od 25. februara 2010. sa svim ostalim podacima, koji se poklapajusa zapisnikom na blogu „Vidovdana“ 7). Tamo stoji da je tema tribine bila spoljna politika, 8) i niko od ljudi koji su tamo bili prisutni, uključujući i učesnike sa kojima sam ovih dana kontaktirao, nije čuo ništa slično što je navedeno u ovom delu članka koji se odnosi na mene. Naslov tribine bio je „O međunarodnom položaju Srbije“, gde sam na zvaničnom forumu SKK najavljen kao „dr Dragan Petrović, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, autor više knjiga o međunarodnoj politici Rusije i Srbije“ (vidi fusnotu 6 kako je izgledala zvanična najava tribine SKK, koja još stoji na blogu SKK na „Vidovdanu“). Imao sam dakle nastup kao predstavnik instituta na kome radim, dakle u vrlo formalnom nastupu, kada itekako pazim šta govorim jer mogu zbog odstupanja da budem pozvan na odgovornost. Kako je onda uopšte moguća verodostojnost Simetićeve tvrdnje da sam na takvoj tematskoj tribini i sa tako zvaničnim nastupom pronašao mogućnost da izjavim da je SNS izdajnička tvorevina?
NELOGIČNOST KONSTRUKCIJE Da bi neka tvrdnja imala iole utemeljenja u istiniti, a tako i ova g. Simetića, trebalo bi da je iole logična. Jasno je da ona to nije i sada pređimo na posmatranje ove tribine sa aspekta mog odnosa prema SNS. Dakle, koliko je uopšte bilo logično da tako nešto izgovorim, što je opet „čuo“ samo g. Simetić. Koliko je logično poverovati da sam išta mogao izgovoriti protiv SNS uopšte, a kamoli, kako on navodi, da sam rekao „da su naprednjaci prozapadnjačka izdajnička tvorevina izjavivši za Nikolića da je intimno rodoljub, ali ucenjen nečim ličnim od Amerikanaca, a za Vučića da je engleski čovek od početka“. I sve to u trenutku kada sam već član Glavnog odbora SNS, kojoj u kontiniutetu javno dajem suptilnu, ali nesumnjivu podršku, što se vidi i iz moje knjige „Srpske političke stranke“. Dakle, na stranu što postoje svedoci te tribine i ostali dokazi za prizemnu Simetićevu klevetu – da li je logično da intelektualac koji je član najvišeg tela jedne stranke na javnoj tribini govori na najgnusniji način protiv te stranke i njenih najviših rukovodilaca, i to samo tada i nikad više, i to samo za uši g. Simetića, koji ima toliko dobro pamćenje da tribinu smešta u vreme godinu i po pre njenog održavanja.
Verovatno je upućenom delu javnosti poznato čime se bavim, šta sam uradio u životu, 9) da ne učestvujem u prizemnim nadmudrivanjima i da izbegavam međuljudske sukobe. Uostalom, koliko sam konfliktna ličnost, neka posluži i podatak da sam verovatno jedini koji u kontinuitetu objavljuje članke u isto vreme na portalima „Vidovdana“, 10) „Fonda Slobodan Jovanović“, 11) „Novog Standarda“ i, daleko ređe nego ranije, ali još uvek, i to isključivo u domenu spoljne politike – na sajtu Nove srpske političke misli. 12)
Tribine u Plavoj sali se veoma dobro sećam jer je to bila jedina tribina koju sam ikad održao u Novom Sadu. Tačno je da mi je novosadski Prometej 2007-2008. objavio tri knjige koje su do poslednje rasprodate odmah posle objavljivanja, da sam više od dvadeset puta učestvovao uživo u emisijama više televizija u Novom Sadu, ali sticajem okolnosti samo tada i nikada više sam učestvovao na nekoj tribini uživo u tom lepom gradu. Nikada nisam ni pre ni posle toga učestvovao, čak ni bio u publici, ni na jednoj drugoj tribini u organizaciji SKKuopšte.
Na navedenu tribinu sam došao uoči samog početka, a posle nje nisam ostao ni minuta, i pored upornog nagovaranja ostalih učesnika skupa, koji su me zvali da posedimo u lokalu. Na tome su istrajavali najviše g. Raduni g. Janković, tada sam prvi put video i g. Dušana Tubića i Milovana Balabana, koji su došli na skup, a, prema fotografiji i rekonstrukciji događaja u publici, baš kao što navodi u svom tekstu, bio je izgleda tu i g. Simetić, koji je izgleda tačno naveo da je u publici bilo oko 50 prisutnih, ne računajući nas govornike. Sve to navodi na to da je on zapravo mislio na ovu tribinu, samo je pogrešno datirao. Kako druge tribine SKK u kojoj sam učestvovao nije bilo, onda je g. Simetić iz nepoznatog razloga verovatno smatrao da je ona održana još „...nekoliko meseci nakon podele radikala...“, dakle krajem 2008. ili početkom 2009. godine.
Razlog moje žurbe bio je taj što sam žurio kući na jedan od poslednjih autobusa za Beograd pošto sam sutradan, 26. februara, imao u Ruskom domu u Beogradu promociju svoje knjige „Geopolitika postsovjetskog prostora“, na kojoj su govorili prof. dr Slobodan Antonić, akademik Svetozar Stojanović, general dr Branko Krga, general Božidar Delić i Miroslav Lazanski. Žurio sam dakle na jednu od najvećih promocija mojih knjiga koje sam do sada imao, na kojoj je zabeležen rekord posete od pet stotina posetilaca. 13) Akademiku Stojanoviću ovo je bio jedan od poslednjih javnih nastupa i imao je neobično nadahnut govor, baš kao i svi ostali učesnici skupa.
Zato me posebno me pogodilo to što g. Simetić citira reči prof. Slobodana Antonića kao i jednu njegovu opštu i poznatu devizu o korupciji koja nema nikakve veze sa mnom i gde mi se imputira mogućnost finansijskog intereasa. Sa druge strane, sa prof. Antonićem uspešno sarađujem već gotovo celu deceniju. Pored ostalog, više puta je govorio na promocijama mojih knjiga i jednom mi je bio recenzent knjige.14)
MOTIVI KLEVETE? Teško je zaista znati motive za navedeni čin g Simetića. Pretpostavljam da to u osnovi ima političke motive. Ne verujem da oni potiču od drugih patriotskih opozicionih partija i pokreta iako je, sa druge strane, nedvosmisleno tačno da g. Simetić – prema člancima koje sam mogao da vidim – uz sve preterivanje koje manfestuje, pripada patriotskom bloku, što me dodatno zbunjuje. Naime, od samog početka sam istrajavao i istrajavam na ideji smanjenja međusobnih konflikata opozicije, što ne znači da ne postoji mnogo pitanja o kojima bi trebalo raspravljati, kao i da ne postoje suštinske koncepcijske razlike, koje se u nekim slučajevima ne mogu lako prevladati. Iz svih mojih nastupa, kada sam se makar doticao unutrašnje političke scene, korektno sam govorio o DSS, SRS i Dverima, čak bio uzdržan i prema SPS, i uvek se bio za prevazilaženje razlika i zajedničku opozicionu akciju za obaranje postojeće vlade. Pre formiranja SNS simpatisao sam i jedinstvenu SRS, ali uglavnom glasao za DSS. Tako sam na dan poslednjih republičkih izbora maja 2008. dao izjavu g. Zoranu Ćirjakoviću za „Los Anđeles tajms“, gde se navodi da „dr Dragan Petrović, iako ima samo oko 6. 500 dolara godišnjih primanja 15) kao naučni radnik, ponovo glasa za stranku premijera Vojislava Koštunice, i to najviše iz patriotskih razloga i odbrane Kosova i Metohije“. 16)
U tom pravcu načelne primedbe koje sam dao statutarnoj organizaciji opštinskih odbora DSS – što je objavljeno u oba izdanja knjige „Srpske političke stranke“, a potom i u tekstu „Ako je Tadić srpski Juščenko, ko je srpski Janukovič“ (drugi deo) – imaju samo opšti karakter da u stranci čije ideje, koncepciju i lidera veoma cenim poboljšaju organizacione slabosti u cilju jačanja svoje snage. Dakle, to je dobronamerna kritika, što dobro znaju u DSS i niko mi za to nije javno zamerio.
Možda je važno napomenuti – u pravcu aluzije g. Simetića o potencijalnoj materijalnoj dobiti – da nikad u životu nisam bio u nekoj stranci koja je na vlasti (nekako sam sticajem okolnosti simpatisao one koji su bili opozicija), nikad nisam imao nikakvu funkciju niti profitabilnu poziciju, čak i koja bi se samo simbolično dotirala. Uvek sam živeo od svoje plate kao naučni radnik. Ni u profesiji nisam imao nikakvu rukovodeću ili posebno nagrađivanu funkciju (direktor, zamenik, šef projekta, urednik časopisa i sl.), već sam se samo isticao rekordnim rezultatima u naučnom učinku.
Načelno posmatrano i van ovog nesporazuma sa g. Simetićem, jedini kome stvarno smetam je režim, koji najviše od svega sanja sukob u opoziciji. Pogotovo onaj sukob koji bi odbacio mogućnost stvaranja postizborne koalicije pre svega DSS i SNS, što – zanimljivo – verovatno potpuno iz drugih pobuda i nekog nacionalnog čistunstva, možda radi ovakvim člancima g. Simetić i grupa ljudi koji se okupljaju i na „Novom Standardu“, ali uglavnom kao komentatori, a znatno ređe kao autori članaka.
Kada bih imao dokaze da je SNS izdajnička stranka, kako neki od njih govore, ja prvi ne bi bio tu, a veoma je mnogo iskrenih patriota, poznatih i uglednih ljudi oko ove stranke uključujući i sam njen Glavni odbor. 17) To, naravno, ne znači da stranka nema nedostataka i nedorečenosti, koje i sam uviđam, ali za koje mislim da se mogu već kratkoročno korigovati, naravno, ukoliko za to postoji volja i povoljan razvoj okolnosti.
Zato je veoma važno da se, umesto jalovih rasprava i čak konstrukcija, pristupi ozbiljnom i javnom dijalogu o položaju Srbije, srpskog naroda i srpskog društva, gde se nadam da svi mi iz opozicije imamo manje-više konsenzus da je taj položaj loš i da ga treba hitno menjati. Potom bi lako došli do zaključka da je, uz sve kritike, opravdane i neopravdane, prostom matematikom jedino moguće obaranje režima u koaliciji patriotske opozicije, gde je presudna osovina SNS-DSS. 18) Međutim, ukoliko pojedinci imaju dokaze da je Napredna stranka ili neka druga nepopravljivo izdajnička po elementarne interese srpskog naroda, trebalo bi da ih javno iznesu, a ne da se služe pisanjem pamfleta, diskvalifikacijom neistomišljenika i neograničenim pritiskanjem na komentare (koje svako može da ostavi i više puta u toku jednog dana da pritisne na „like“), ali to je bacanje prašine u oči.
POZIV NA DIJALOG Zbog toga odbacujem svaku mogućnost spuštanja na takav način diskusije, na lične diskvalifikacije, doskočice, eklektiku i uvrede, i javno pozivam na dijalog. Konkretno, strana koja iznosi ovakve stavove o nepopravljivosti Napredne stranke neka izabere među sobom najboljeg i najuglednijeg pojedinca koji će izaći na tv-duel sa mnom gde će u 90 minuta biti više nego dovoljno vremena da se iznese analiza sadašnje sistuacije u društvu i izlaz iz nje, uključujući i sve primedbe na račun SNS. Možda bi to mogao da bude g. Stanimir Trifunović, koji zastupa slične kritičke stavove prema SNS na daleko kulturniji i, čini mi se, argumentovaniji način od g. Simetića, a nije sporno i da je, koliko vidim sa različitih portala, reč o nespornom patrioti, pa, rekao bih, i demokrati u afirmativnom smislu. To može da bude bilo ko i možemo imati više različitih polemičkih i drugarskih tribina i dijaloga u okviru zajedničke patriotske platforme po spornim pitanjima, posebno po pitanju SNS, ali smatram da bi u novonastaloj situaciji bilo neophodno da to za početak bude tv duel i da za to tehnički svakako postoje uslovi. Iz objektivnih razloga takav duel mislim da ne bi bio moguć – makar u najbliže vreme sa g. Simetićem.
To se može realizovati recimo na TV Most, gde postoji emisija „Ekstremi“, u kojoj sam više puta učestvovao i ja i veliki broj političkih i društvenih delatnika iz Novog Sada i drugih srpskih krajeva i gde su uslovi za kultivisan i uvažavajući dijalog redovna pojava, i to na najvišem nivou. Takođe možda bi to mogla da bude neka od brojnih emisija programa TV Svet info plus ili neke druge televizije. 19) Prednost bi ipak trebalo dati ovim dvema televizijama jer su u medijskom mraku dostupne i imaju kakvu-takvu gledljivost. Emisija se posle može postaviti na Youtube i mogu da je pogledaju i oni koji to nisu mogli.
Na taj način bi se umanjila mogućnost za dezinformacije i spekulacije, već bi se cenilo viteško držanje, uvažavanje sagovornika, koncentracija na ideju i činjenice, pokušaj poboljšavanja teškog stanja u Srbiji, a ne tome da neki koji se nisu bog zna čime pozitivnim izdvojili u sredini napadom na ugledne pojedince i nametanjem eklektičkih polemika stiču poene. Jer lako je napisati vulgaran komentar pod pseudonimom, a mnogo je teže u 90 minuta jedne emisije nastupiti sa sagovornikom koga bi trebalo u isto vreme i maksimalno uvažiti kao pojedinca a u isto vreme dokazati svoje teze i ideje do te mere da to dobije značajnu podršku i simpatije šire javnosti. Trebalo bi prihvatiti da se ugled stiče vrlinama, teškim radom i stvarnim rezultatima, a ne iznošenjem neistina, za šta se može odgovarati i na sudu. 20)
Ukoliko se iz bilo kog razloga pobegne od ovakve javne debate, možemo smatrati da postojeća grupa nema mogućnosti intelektualne, kulturne, profesionalne pa ni etičke da u javnom dijalogu na civilizovan način zastupa svoje ideje, iznosi argumente koje može vrednosno verifikovati šira javnost. Tada bih sa žaljenjem, a iz svega ovog iskustva sa ispadom g. Simetića i svih onih koji su mu možda pomogli da napiše ovaj tekst (ili je to pak samo njegov rad) da se radi o jalovoj grupi stalnih kritičara – kad je u pitanju SNS, izuzetno nedobronamernih i to bez pokrića – a ne ljudima koji imaju argumente i zaista su zabrinuti sa stanje u društvu i traže izlaz iz krize. Unapred sam spreman da uvažim argumente svakog sagovornika koji ih u tom pravcu iznese. Podržavam argumente i pravičnost, i nisam niti ću biti ničiji advokat, pa ni SNS, koja ima propusta, nedograđenosti i nedorečenosti, kao i ostale opozicione patriotske stranke, ali smatram da ona ima mogućnost i kritičnu masu biračkog tela da ključno pomogne u obaranju postojećeg režima, oko čijih pogubnih posledica vlasti, nadam se, bar imamo konsenzus i ovde na „Novom Standardu“ i na drugim patriotskim i demokratskim portalima i medijima.
__________
Napomene:
1) Ostoja Simetić: Izvinjenje Draganu Petroviću http://www.srpskikulturniklub.com/izvinjenje-draganu-petrovicu
2) U navedenom članku g. Simetića se spominjem najednom i ničim izazvan na sledeći način: „Ne može se osporiti da ljudi povremeno iz raznih razloga govore drugačije negoli misle. Recimo, na jednoj od tribina Srpskog kulturnog kluba, održanoj nekolika meseca nakon raskola Srpske radikalne stranke, govorniku dr Draganu Petroviću iz publike je upućena molba da analizira ovaj događaj. Pred pedesetak okupljenih, uključujući potpisnika ovih redova, cenjeni predavač je rekao da su naprednjaci prozapadnjačka izdajnička tvorevina izjavivši za Nikolića da je intimno rodoljub, ali ucenjen nečim ličnim od Amerikanaca, a za Vučića da je engleski čovek od početka. Isti taj Petrović je pre nekih mesec dana na radiju „Fokus“ pohvalno govorio o naprednjacima i vodećem dvojcu. Ili je po sredi otrežnjenje usled kakvog naučno-istraživačkog otkrića ili je dr Petrović govorio ono što ne misli shvativši da će SNS sigurno vladati. Nadam se da nije u pitanju 'neko masno kopito ili iznutrica', kako kaže Slobodan Antonić.“
3) Ovo se događa upravo na dan kad sam imao zadovoljstvo da govorim u Domu vazduhopolovstva u Zemunu na Svetosavskoj akademiji, skupu pod blagoslovom Patrijarha SPC Irineja, zajedno sa prof. dr Darkom Tanaskovićem i predstavnicima SPC .
Takođe na prvoj strani ovog foruma postoje baneri za Fejsbuk, YuTube, stari sajt SKK, gde su pedantno navedene sve tribine SKK i gde nema nigde ove od strane Simetića izmišljene tribine. Takođe i na novom sajtu SKK su pod aktivnostima navedene tribine SKK iz ovog perioda 2008-2009, gde takođe nema podataka o mom učešću na bilo kojoj tribini SKK (sem ove koja se navodi od 25. februara 2010 i koja je objavljena na blogu Foruma SKK na Vidovdanu i posebno u isto vreme na mom blogu). http://www.srpskikulturniklub.com/istorijat-aktivnosti-kluba
5) http://www.youtube.com/user/Srpskikulturniklub
6) http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=15&t=6125
7) http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=16&t=5906&st=0&sk=t&sd=a&start=260
8) http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=15&t=6125&st=0&sk=t&sd=a
Evo kako je tribina najavljena na blogu Vidovdana, forumu Srpskog kulturnog kluba: „Poštovani prijatelji,
Obaveštavamo Vas da će se u četvrtak, 25. 2. 2010. od 19 časova, održati tribina „O međunarodnom položaju Srbije“. Govore Branko Radun, politički analitičar, urednik magazina „Vidovdan“ i saradnik Nove srpske političke misli dr Dragan Petrović, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, autor više knjiga o međunarodnoj politici Rusije i Srbije, i dr Saša Gajić, analitičar, politikolog i saradnik NSPM. Tribina se održava u Plavoj sali Skupštine Novog Sada, ul. Žarka Zrenjanina 2, preko puta Banovine. Dođite da razgovaramo! Info služba Kluba
11) Gde sam po broju objavljenih članaka tokom prošle 2011. godine bio jedan od najzastupljenijih autora. http://www.slobodanjovanovic.org/author/draganpetrovic/
12) Gde se oduvek ograničavam samo na spoljnu politiku i gde i dalje na naslovnoj strani portala stoje korice moje knjige „Savremni svet“, čiji je izdavač NSPM.
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/francuska-na-raskrscu.html
Pogledati recimo ovde: „Od istog autora“, gde se može pratiti kontinuitet mojih članaka na NSPM u poslednjih šest godina.
13) Gde sam, opet sticajem okolnosti, upravo tada i tu upoznao svoju buduću životnu saputnicu, sa kojom sam u braku i čekamo prinovu. Stoga se događaja iz tih dana sećam veoma dobro, sa pozitivnim emocijama.
14) Potencijalne razlike – koje možda postoje o nekim pitanjima unutrašnje politike između prof. Antonića i mene, poslednjih godina pre svega po pitanju SNS – nikada nisu bile predmet ni jednog našeg kontakta, i ja sam svaki put odbio mogućnost da na bilo koji način dođem u poziciju da o tim potencijalnim razlikama govorim u javnosti, videvši pre svega u njemu jednog istaknutog naučnog stvaraoca, patritotu i jednog od retkih ljudi koji je profesionalno više uradio do sada za mene nego što sam ja bio u prilici za njega.
15) Istini za volju, posle prelaska u novi Institut, i to nakon javnog konkursa, koji je raspisan avgusta 2008. i gde sam kao prvi od više kandidata primljen u IMPP, te dobijanja viših naučnih zvanja – ova plata je višestruko uvećana, ali još uvek ne toliko da bih mogao da kupim automobil. Inače, moja supruga je docent univerziteta, kao i moj pokojni otac, a oba suprugina roditelja su doktori nauka, dakle samo moja majka u užoj porodici nije doktor nauka, ali finansijski delimo sudbinu srednje klase u Srbiji, na šta se ne žalim, ali možda je i ovo potrebno navesti u prilog iznesenih tvrdnji. Da sam hteo „masno kopito i iznutricu“, sigurno ne bih zastupao patriotsku opoziciju i suprotstavljao se režimu iako sam u svim institutima gde sam radio bio vodeći naučni stvaralac po svim važnijim pokazateljima, a po broju završenih fakulteta, magistratura, objavljenih knjiga sam verovatno unikatan u savremenoj srpskoj nauci kad je reč o društvenim naukama.
16) Videti u „Los Angeles Times“, 12 May 2008. World „Serbian president s party claims election victory” By Zoran Cirjakovic and Tracy Wilkinson, Special to The Times, May 12, 2008. odavde deo vezan za moju izjavu – „We need to change something, said Dragan Petrovic, a historian with a PhD who earns $ 6500 a year and who voted for Kostunica s party. - You know somebody has been slapping us all the time and was taking our territory away and we keep bowing to him....“ Videti u arhivi „Los Anđeles tajmsa“ ovaj tekst i u elektronskoj verziji na www.latimes.com/news/nationworld/world/la-fg-serbia 12-2008may12,0,585582...
17) Poput prof. Antića, Radoša Ljušića, ekonomiste prof. Bojana Dimitrijevića, legendarnog Milovana Drecuna, prof. Dželetovića, profesora Zorana Avramovića, Luke Karadžića, Radovanovog rođenog brata i drugih.
18) Kao čovek koji je prisustvovao svim Glavnim odborima SNS do sada, kazaću da je opšta platforma stranke iznesena od predsednika SNS još 22. januara 2011. u najvažnijim crtama sledeća: da se ne ide u NATO; da se ide ka EU, ali da je granica tog približavanja pitanje Kosova i Metohije. Ukoliko se to naše nacionalno pitanje broj jedan postavi na putu ka EU kao uslov, da se zastaje sa približavanjem EU do daljnjeg. Najzad, da se ne ide nikako ni na postizbornu koaliciju sa DS. Ovo je veoma prihvatljiv koncept, gde ne vidim ništa izdajničko. Naprotiv g. Nikolić je više puta u zadnjim mesecima ponovio da, pošto se pitanje Kosova postavlja na putu Srbije ka EU, da se on izjašnjava za Kosovo, ali da će iskorititi mogućnosti, ako dođe na vlast, da se popravi situacija u zemlji i nađu mehanizmi jačanja zemlje u svim segmentima društva, što bi samo po sebi povećalo pregovarački potencijal Srbije u razgovorima sa EU, uključujući i pitanje Kosova.
19) TV Rubin u Kikindi, Belami u Nišu i dr.
20) Interesantno je da, samo nekoliko dana pre ovog Simetićevog teksta – pamfleta, barem u delu koji se odnosi na mene, „Novi magazin“ objavljuje tekst o rusko-srpskim savremeniim odnosima, gde je takođe iskrivljen deo razgovora sa mnom, i gde ispada da sam, makar nehotice, u nezgodan kontekst doveo jednog od čelnika SNS g. Bačevića. To je postignuto igrom reči i čak istaknuto u antrfileu. „Novi magazin“ uređuju Nadežda Gaće i Miša Brkić, a ja nisam znao ništa o tom časopisu kad su me zvali za intervju telefonom. Oba ova događaja mogu da budu nepovezana, ali, iako sam doživeo kao kritičar vlasti svakakve neugodnosti proteklih godina, ovakvih stvari nije bilo. No, naravno, slučajnosti i greške su mogući, svi ih činimo, ali bi bilo dobro i ispraviti ih nekeko ili umanjiti. „Novi magazin“, 19. januar, str. 28-29, “A od Putina uniforme i čizme“ (samo u štampanom časopisu ima ovaj deo koga nema na sajtu NM).
( 31 ocena )
