Menu
RSS

ДА ЛИ ЈЕ СТВАРНО ПРОПАО TTIP?

nebojsakatic 0 0 468X10000НЕБОЈША КАТИЋ

Да ли је бар за тренутак, заустављен процес разарања суверенитета држава у корист транснационалних компанија


У полумраку и далеко од очију јавности, како је то већ постало уобичајено у зрелим демократијама, ЕУ и САД су последњих пет година припремале споразум о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (TTIP). Могућност да се од споразума ипак може и одустати почела је снажније да се најављује тек од маја ове године, па отуда и не изненађује вест да су преговори највероватније пропали.

Глас није дошао из Брисела, из Европске комисије, која је партнер америчке стране, већ из Немачке. Вест је саопштио Зигмар Габријел, вицеканцелар и министар економије Немачке и председник немачке Социјалдемократске партије, која је дуго подржавала потписивањe TTIP. Може бити да је министар, ослушкујући глас јавности, одлучио први да истрчи и тако се позиционира за предстојеће изборе у Немачкој.

Чини се да је (пре)велики део западне јавности сит глобализације, сит континуиране кризе, сит празних обећања, сит политике коју намећу владајуће структуре. Отпор према естаблишменту артикулише се тако што се гласа против свега што долази са те стране или тако што се гласа за првог који изађе из аутобуса са антиглобалистичком поруком.

СПОРАЗУМ У КОРИСТ САД
У Европи је TTIP најављиван као споразум који ће повећати запосленост, који ће БДП европских економија подићи за додатних 0,5 одсто и од чијих ће ефеката просечно домаћинство добити још 545 евра годишње. Пројектоване благодати су тако велике и извесне да су информације о детаљима споразума даване на кашичицу како се јавност не би загрцнула од толике количине добрих вести. О детаљима споразума много више су знали корпоративни лобисти него парламентарци европских држава.

ttipprotestНасупрот идиличној званичној верзији, скептици верују да је циљ споразума да се регулатива у вези сa трговином и инвестицијама стандардизује тако што ће Европа све више личити на САД. Споразум би помогао да се ЕУ окане превелике бриге за екологију, за заштиту потрошача, за стандарде у исхрани или здравству, за права запослених, за трице и кучине.

У Европи се споразум доживљава као асиметричан, у корист САД, а поготово у корист интереса моћних компанија. TTIP је требало да омогући компанији да тужи државу која би донела било какву меру чији би крајњи ефекат угрожавао висину будућих профита. Притом, ове тужбе се не би подносиле локалним судовима, већ наднационалној арбитражи, која решава спорове између инвеститора и држава у складу с механизмом који постоји одавно и с којим и Србија има искуства (ISDS – Investor-state dispute settlement). Овај механизам заштите инвеститора одавно је уграђен у велики број међународних споразума и то није ништа ново.

Ново је да се механизам који је требало да заштити стране инвеститоре од самовоље држава сада све чешће злоупотребљава као инструмент којим компаније или појединци могу малтретирати и уцењивати суверене државе, поготово оне мање. Оваква перцепција је допринела да велики део јавности веома негативно реагује на сваки помен ISDS механизма.

ЕВРОПСКИ УДАР НА АМЕРИЧКИ ЕПЛ
ISDS арбитража може заседати тајно, а под велом тајне могу остати и пресуде које се донесу. Није тајна да су поступци пред овом арбитражом веома скупи и да одабрани клуб углавном западних адвоката-арбитара, зарађује огроман новац учествујући у споровима – некада као арбитри а некада заступајући једну од страна у спору. Верује се да су они стога склони и да охрабрују умножавање спорова и злоупотребу механизма.

Од одлука арбитраже нема ефективне заштите, а пресуђене суме обештећења могу бити веома високе. При томе, иностране компаније и појединци су привилеговани, будући да домаћи актери не могу тужити своју државу пред ISDS арбитражом.

Ако би TTIP био потписан, његове одредбе би се, вољно или невољно, овако или онако, наметнуле и оним државама које нису део споразума, али имају трговинске споразуме са САД и ЕУ.

TTIP за Србију није велика претња будући да Србија у преговорима ионако даје и више него што се од ње тражи, или бар више но што дају други у истој ситуацији. То можда и објашњава због чега домаћа јавност, па и она стручна, прилично незаинтересовано прати трансатлантску сагу.

ttipДа ли је TTIP заиста пао у воду или је реч о тактичком повлачењу и чекању повољнијег тренутка за његову реализацију? Да ли је дошло и до озбиљнијег захлађења економских односа између ЕУ и САД? Да ли о томе сведочи и жестоки (европски) порески удар на амерички Епл упркос необично јакој и јавној интервенцији САД у корист Епла? Да ли овај удар случајно коинцидира с најавом пропасти споразума? Може бити да је само реч о пролазном неспоразуму међу пријатељима, а може бити и да је, бар за тренутак, заустављен процес разарања суверенитета држава у корист транснационалних компанија.

Текст је објављен у "Политици" 1. септембра 2016.


Блог Небојше Катића

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.