Menu
RSS

САД ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ ИНВЕСТИРА У ИРАН

teheranПЕПЕ ЕСКОБАР

Русија, Индија и Кина то и раде. Европљани такође иако не у довољној мери. Американци то не раде – на сопствену штету


Једног прелепог зимског јутра, док су се снежни врхови планинског венца Албороз пресијавали на сунцу, професор Мухамед Маранди (на слици испод) са катедре за међународне студије на Универзитету у Техерану повезао ме је на пут, ка западу. Огромни западни Техеран је, у погледу децентрализације и повезаности, спектакуларан са својим најновијим аутопутевима, метро линијама, вештачким језерима и мегамоловима. Иако још не на нивоу епске градитељске гужве из Пекинга или Шангаја, Техеран је, по духу и дешавањима, сличан Истанбулу.

Можда и водећи ирански стручњак за културу и политику, орофесор и ја данима смо разговарали о свим аспектима еволуирајућег стратешког партнерства између Русије, Кине и Ирана – великог евроазијског интегративног пројекта који гура Кина – и безбројним изазовима који му стоје на путу. Пролазећи кроз западни Техеран, било је тешко не повезати ово ново стање са атмосфером узбуђења произашлом из иранског нуклеарног споразума, потписаног у Бечу лета 2015. године. Али све је заправо почело чак и пре него што је председник Хасан Рохани дошао на власт 2013. године и има везе са „стабилношћу Ирана и све бољим регионалним статусом“, наводи Маранди.

То нас доводи до бившег шефа иранског Комитета за националну безбедност у оквиру Савета за националну безбедност и професора на Принстону Сеједа Хусеина Мусавиана. Он отворено тврди да је „четири деценије дуг покушај САД да смене техерански режим доживео неуспех“. Што се тиче нуклеарног споразума, Мусавиан, говорећи о гунђању Трампове администрације, истиче: „Ради се о 170 страница, уз превише техничких детаља. Они можда неће имати времена да размотре друге опције, па стога заправо тренутно и нису свесни о чему говоре“.

РУСИЈА, ИРАН, ИНДИЈА
Имплементација споразума требало је да укаже на прихватљивост Ирана Западу и да се на тај начин покрену трговина и инвестиције. Уместо тога, дошли смо у ситуацију да сада преовладава наклоност кинеском Новом путу свиле, Азијској банци за инфраструктурне инвестиције (AIIB), Шангајској организацији за сарадњу, Евроазијској економској унији, иза које стоји Русија и генерално окренутост иранским интересима, у које, поред сарадње са другим растућим економијама, спада настојање да се дође до инфраструктурних и других страних инвестиција из земаља БРИКС, посебно Русије, Индије и Кине. Укратко, заокрет ка Истоку.

marandiТехеран јесте потписао велики број меморандума о разумевању са француском индустријом. Али срце трговинско-инвестиционе активности је Кина. Кад је председник Си Ђинпинг у јануару прошле године посетио Техеран, Рохани је рекао: „Иран и Кина су се договорили да у наредних 10 година повећају годишњу трговинску размену на 600 милијарди долара“.

Већина споразума, наравно, везана је за нафту и гас, али најважније је што они укључују и сарадњу у домену нуклеарне енергије и позиционирање Ирана као апсолутно кључног чворишта у кинеском пројекту Један појас један пут. Поређења ради, трговинска размена Русије и Ирана, која је прошле године износила око две милијарде долара, није нарочито вредна помена премда убрзано расте.

Након скидања санкција, Русија и Иран су потписали меморандуме о разумевању у вредности од готово 40 милијарди долара, али пројекти углавном још увек постоје само на папиру. Проблем је што огромна већина иранских компанија има мањак кеша, па финансирање треба да дође из руских извора. Испоруке под велом „тајног кода“, попут оружја, опет су активне, што видимо на примеру 900 милиона долара вредног уговора о испоруци руских ПВО система С-300, при чему је прва серија већ достављена у априлу прошле године.

Прави разлог ниског нивоа трговинске размене лежи у томе што Русија и Иран немају много шта да размењују по глобално конкурентним ценама. Руски извоз су углавном метали, дрво, електричне машине, папир, житарице, плутајуће структуре, механички производи и оружје. Иран извози пољопривредне производе и морске плодове.

rohanisiШто се тиче сарадње са Индијом, кључан је развој луке Чабахар. У тој тачки се спајају кинески поморски пут свиле и индијски план повезивања Индијског океана са Авганистаном, уз заобилажење Пакистана и кинеско-пакистанског економског коридора. Индија инвестира у железницу Чабахар – Захедан, која се окончава у покрајини Систан и Белуџистан, близу пакистанске границе, као и у пројекат железнице Чабахар – Хиндукуш, још увек у фази планирања, који би Индију директно повезао са Авганистаном. Све ово значи да је Иран кључно ингегративно и конекторско чвориште за Кину и Индију, у којем се пресецају Јужна и Централна Азија.

ИРАНУ ПОТРЕБНО БАР 200 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
На енергетском фронту вести су такође охрабрујуће. Судећи по шефу Националне иранске нафтне компаније (NIOC) Алију Кардору, до следећег месеца Иран ће производити четири милиона барела нафте дневно (пре него што су санкције пооштрене 2011. године, максимум је био 4,2 милиона).

Иран је био други највећи произвођач у ОПЕК. Санкције су га приморале да производњу скреше до нивоа од 2,5 милиона барела дневно, а извоз на тек нешто више од једног милиона. Сада се у ОПЕК вратио на позицију три, иза Саудијске Арабије (10 милиона барела дневно) и Ирака (4,5 милиона).

Производња природног гаса ће до 2021. достићи ниво од 1,3 милијарде кубних метара дневно. Да би се то догодило, NIOC мора да отпочне бушење на најмање 500 нових копнених бушотина. Проблем је што NIOC дугује 50 милијарди америчких долара не само због ниских цена енергената већ и због лоших финансијских и управљачких одлука. Ројал Дач Шел и Тотал имају вољу за постизањем споразума, али још увек ништа није потписано.

Још једном сам дошао до исте процене у вези NIOC као и пре отприлике 10 година: Ирану је потребно барем 200 милијарди долара да унапреди енергетску инфраструктуру и да заиста почне да убире профит из невероватних гасних резерви вредних 7.000 милијарди долара. Поштено је поћи од претпоставке да би добар део средстава могли да обезбеде АИИБ и други извори из Русије и Кине. Заменик министра енергетике Амир Хосеин Заманинија очекује велике помаке „у наредних пар месеци“.

irannafta01Са социјалног становишта, Иран није буре барута. Просечан животни стандард унапређен је за око 70 одсто од Исламске револуције. У 2015. години 70 одсто студената науке и инжењерства биле су жене. Здравствени систем у 2014. био је 30. најефикаснији на свету, далеко испред америчког који је на 50. месту.

КО ЋЕ БИТИ НОВИ ПРЕДСЕДНИК ИРАНА
Доста тога зависи од предстојећих председничких избора. Врховни вођа ајатолах Хамнеи љубазно је у приватном разговору одвратио бившег председника Махмуда Ахмадинеџада од идеје да се поново кандидује. Професор Маранди потврђује да је председник Рохани, који се кандидовао за други мандат, далеко мање популаран од министра спољних послова Зарифа, који је такође мање популаран од прве суперзвезде – генерал-мајора Касима Сулејманија, вође елитних Кудс јединица који се није кандидовао. Разлог што је Рохани стекао велики број противника је то што су његови економски резултати далеко од савршених.

Техеран ће ускоро напустити амерички долар у финансијским и девизним трансакцијама. То ће сасвим сигурно довести до повећања уговора о валутним своповима, а Иран ће за нафту и гас прихватати само евре или валутну корпу.

Иран највише тргује са Кином, ЕУ и УАЕ. Трамп је током кампање тврдио да је Ирану нуклеарним споразумом поклоњено 150 милијарди долара. То није тачно. Залеђени нафтни фондови Централне банке повратили су од јануара 2016. од УАЕ, Британије, Индије, Грчке, Италије и Норвешке мање од 10 милијарди америчких долара, а само 12 милијарди долара блокираних средстава је пуштено из Јапана, Јужне Кореје и Индије, и то на рате.

kasimsulejmaniПре повратка у Техеран, Маранди ми је сумирао целу слику: „Верујем да ће свако ко сад инвестира у Иран остварити сјајан профит. Сад је право време за инвестиције“. Русија, Индија и Кина то и раде. Европљани такође, иако не у довољној мери. Американци то не раде – на сопствену штету. Сели смо у традиционални ирански ресторан у центру града у којем се служи првокласна храна за породице из средње и више средње класе. Рачун за двоје? Мање од 30 долара. Невероватно исплатива инвестиција.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


The Asia Times

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.