Vesti 
Svet u kome je budućnost na nultoj tački mogao bi da pokrene prilično mračne snage
Radni vek proveo sam pišući o međunarodnoj politici, najpre za „Ekonomist“, a sada za „Fajnenšel tajms“. Okružen ljudima koji prate tržište i poslovanje, vrlo rano sam shvatio da su međunarodna ekonomija i međunarodna politika duboko isprepleteni.
U knjizi „Budućnost na nultoj tački“ još 2009. pokušao sam da predvidim kako će globalna ekonomska kriza promeniti međunarodnu politiku. Kao što prilično mračan naslov implicira, tvrdio sam da će odnosi između velikih sila postati napetiji i da su sukobi izvesniji. U uslovima u kojima se ekonomska klima pogoršava biće sve teže za velike ekonomije da međusobne odnose posmatraju kroz poziciju u kojoj svako dobija. Dolazimo u situaciju da je ono što je dobro za Kinu za SAD loše ili da je ono što je dobro za Nemačku loše za Italiju, Španiju i Grčku.
Nažalost, pokazalo se da su moja predviđanja bila tačna, što me čini zadovoljnim autorom, ali kao pripadnik ljudske rase itekako sam zabrinut. Uspon logike nulte tačke potvrdio je da je moguće povezati naizgled nespojivo u međunarodnoj politici: krizu unutar EU, pogoršanje američko-kineskih odnosa i zastoj u globalnom upravljanju.
Novo sumorno raspoloženje videće se na ovogodišnjem Svetskom privrednom forumu. Dvadeset godina pre finansijske krize Davos je bio gotovo festival globalizacije – politički lideri iz celog sveta tu su „kupovali“ ideje o uzajamnoj koristi poslovanja i ulaganja, podsticani od investicionih bankara i multinacionalnih kompanija. Ali u Davosu ove godine održavaće se niz rasprava o tome kako premodelovati kapitalizam i kako rešiti krizu u evrozoni.
IGRA PO PRAVILIMA Evropska unija, koja je utemljena na ekonomskoj logici da iz zajedništva svi imaju koristi, danas je u problemima. Ideja da će stvaranjem zajedničkog tržišta i rušenjem investicionih barijera svi postati bogatiji, funkcionisala je više decenija. Ali sada se strahuje da bi, umesto napred, neke zemlje Uniju mogle da povuku nazad.
Zemlje južne Evrope – Grčka, Portugalija, Italija i Španija – smatraju da su zapravo „zaključane u valutno jedinstvo“ sa Nemačkom, koja je njihove ekonomije napravila nekonkuretnim. Za njih EU više nije ideja povezana s prosperitetom.
Što se tiče zemalja severne Evrope – građani Nemačke, Finske i Holandije – nisu srećni zbog toga što bin milijardama evra trebalo da spasavaju južne susede. Oni strahuju da nikad neće dobiti novac nazad i da će njihove napredne privrede biti povučene nadole.
Sada, kada je Francuska izgubila svoj AAA kreditni rejting, Nemačka ostaje kao jedina velika AAA zemlja u evrozoni. Mnogi Nemci smatraju da su radili i igrali po pravilima – i sada se pitaju treba li da spase zemlje gde ljudi rutinski varaju na porezima a u penziju odlaze u svojim pedesetim godinama.
Od početka krize u Evropi političari su tvrdili da je rešenje snažnija integracija unutar EU. I dok to za Grke znači – evroobveznice, zajedničko pokrivanje dugova, za Nemce to znači „igranje“ po jasno utvrđenim, strožim, finansijskim pravilima.
NA NULTOJ TAČKI Takvi protivrečni stavovi sigurno da će dodatno produbljivati političke razlike. Rašće nacionalistički ekstremni elementi. Na idućim izborima u Francuskoj Marina Le Pen i Nacionalni front bi mogli dobro proći kao i ostali evroskeptici – takozvane slobodarske stranke u Holandiji i Austriji, Severna liga u Italiji, Istinski Finci u Finskoj i razne stranke od krajnje desnice i do krajnje levice u Grčkoj.
Pre nekoliko meseci našao sam se na ručku sa jednim visoko pozicioniranim funkcionerom EU, koji je, ispostavilo se, pročitao moju knjigu. „Moj posao je da dokažem da je vaša ideja o budućnosti na nultoj tački pogrešna", rekao mi je.
Odgovorio sam mu da se, kao autor nadam da u tome neće uspeti, ali da se kao Evropljanin i ljudsko biće nadam da sam u krivu. Moj drug sa ručka se nasmijao i rekao: „Tu je previše dijalektike za mene“.
To je jedna od lepih stvari među evropskim funkcionerima. Vole da razgovaraju sa svojim kritičarima, lako koriste reč „dijalektički“.
Međutim, bojim se da evropski kulturni tehnokrati neće mnogo toga moći da učine u novoj eri. Svet u kome je budućnost na nultoj tački mogao bi da pokrene prilično mračne snage.
Autor je glavni spoljnopolitički komentator u „Fajnenšel Tajmsu“
Priredila Mirjana RAKELA
( 16 ocena )
