Vesti 
Ima nas mnogo više i igramo na svom terenu. Pa kako onda da izgubimo? Samo ako naši igrači igraju za protivničku ekipu!
Obistinile su se najcrnje slutnje. Još jednom je bezobzirno pokradena izborna volja građana Srbije jer se vodi politika suprotna onoj za koju su glasali. Politika puzajućeg priznanja samoproglašene Tačijeve države na srpskom Kosovu, koju je sprovodila stara garnitura na vlasti, zamenjena je politikom galopirajućeg priznanja, koju sprovodi nova garnitura na vlasti.
Iako su uspeli da za kratko vreme nanesu ogromnu štetu državi Srbiji, ne pokazuju nameru da se zaustave, već dodatno ubrzavaju, kao da im je pred glavu. Ujdurma oko platforme i rezolucije imala je za cilj da Dačić unapred dobije blanko saglasnost Skupštine Srbije na sve što bude dogovarao sa Tačijem. Predsednik Vlade Srbije najvljuje čak i mesto u UN za Tačijevu tvorevinu na srpskom Kosovu!
NE DAMO TAPIJU! Moramo da ih sprečimo da predaju tapiju na Kosovo! Ono što se olovkom izgubi, više ne može da se nadoknadi!
Kosovo jeste okupirano, ali je ostalo srpsko jer je tapija kod nas! Znaju to i Tači i njegovi mentori. Očigledna je njihova namera da se da pravni okvir onome što se na silu otima, a nažalost, prilično je očigledna i spremnost nove garniture na vlasti da sarađuje na tom poslu. To je ono što mora da nas brine i pokrene na akciju! Odmah i punom snagom, dok ne bude kasno!
NEMA ODSTUPANJA, NAPRED Do sada smo odstupali sa svih crvenih linija, čak i sa onih najcrvenijih, na kojima su svi alarmi morali da se uključe (postavljanje graničnih prelaza i razmena diplomatskih predstavnika, blanko saglasnost Skupštine Srbije na platformu). Mi ni pedalj više niti možemo niti smemo da uzmičemo, jer nas samo korak nazad vodi u ambis, provaliju bez dna iz koje nema izlaska. Bilo kakvim vidom priznanja Tačijeve tvorevine otvorila bi se Pandorina kutija i Srbija bi bila rakomadana u vrlo kratkom roku.
Hteli ili ne, moramo da prihvatimo odsudnu bitku, jer nas samo napred vodi u spasenje. Samo pobeda nas vodi u život, drugog izbora nemamo, nego hrabro, odlučno i nepokolebljivo napred u pobedu koja život znači.
TRI MOGUĆA REŠENJA Situacija je slična onoj iz 1948. kada su ljudi na čelu države imali dovoljno hrabrosti da kažu odlučno NE do tada neprikosnovenom Staljinu. Tom odlukom sačuvali su suverenitet i tako postavili temelje za uspešan razvoj koji je doneo napredak na svim poljima i bolji život svim građanima.
Za sve nas bi bilo najbolje kada bi svi koji su danas na čelu države pokazali isti stepen državničke mudrosti, odlučnosti i hrabrosti i počeli da vode politiku po meri Srbije. Neophodno je da se danas izgovori sudbonosno NE ucenama i poniženjima koji kulminiraju zahtevom da sarađujemo na komadanju sopstvene države!
Nema sumnje da bismo posle takve odluke neko vreme bili izloženi pritiscima, ali i na putu bez alternative pritisci i ucene su neprekidni i stalno se pojačavaju, a naš položaj se neprekidno pogoršava i to na svim poljima. Samo oslonac na sopstvene snage i razvoj sopstvene države i njenih institucija može da nam donese boljitak.
Druga mogućnost je da predsednik Srbije preuzme na sebe istorijsku odgovornost i zaustavi pokušaje predsednika Vlade da i dalje radi protiv Srbije. Mogao bi, u saradnji sa Skupštinom, da inicira izbor novog premijera. Ili, ako ni u Skupštini Srbije ne obezbedi podršku, da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore.
Treća i najlošija varijanta jeste da niko od onih koji su na čelu države ne pokaže ni malo spremnosti da radi u najboljem interesu svoje države. Tada bi bilo neophodno da punu odgovornost preuzme neki drugi subjekt na političkoj sceni Srbije. Morao bi da se uputi proglas radi opšte mobilizacije u cilju spasenja Srbije. Da se uputi javni poziv predsedniku Srbije, Vladi Srbije i Skupštini Srbije da odmah obustave sve aktivnosti vezane za saradnju na proširivanju atributa nezavisnosti Tačijeve tvorevine.
Da se uputi poziv članovima svih stranaka da na svojim sastancima glasno i jasno podrže teritorijalnu celovitost državne teritorije. Da se uputi poziv institucijama i udruženjima građana da isto tako javno izraze spremnost da doprinesu očuvanju svoje države. Svaki građanin mora da bude pozvan da za opstanak svoje države uradi ono što je u njegovoj moći. Makar neki komentar na internetu, učešće na protestnom skupu, ili generalnom štrajku.
SIGURNA POBEDA I UBEDLJIV PORAZ Sportskim rečnikom rečeno pred nama je veoma važna, a verovatno i odlučujuća utakmica. Ubeđuju nas da je poraz sa dvocifrenom razlikom neizbežan, a da će oni da se potrude da razlika ne bude baš trocifrena.
Mi znamo da nam je pobeda od životne važnosti. I svi su aduti na našoj strani! Ima nas mnogo više i igramo na svom terenu. Pa kako onda da izgubimo?
Možemo samo ako naši igrači igraju za protivničku ekipu! Ako šutiraju na naš gol i trude se da postignu što više autogolova. Ako naš golman prima golove i kroz ruke i kroz noge i beži od lopte. Ako selektori u tim ubacuju samo igrače sa dve leve noge koji ne znaju ni da potrče, a kamoli da daju gol protivničkoj ekipi.
Da bismo pobedili moramo da izbacimo iz naše ekipe sve koji navijaju za protivničku, da budemo jedinstveni, da se svi rastrčimo po terenu i pružimo svoj maksimum.
Njihova jedina prednost je što imaju više novca. Ali, oni novac ne ulažu uludo. Ako uvide da smo mnogo jaki i jedinstveni i da novac ne može ni da im se vrati, a kamoli da se oplodi, prestaće da bacaju pare i naša pobeda je zagarantovana!
Ponavljam još jednom, pobeda nam je neophodna, a tri su uslova da dođemo do preko potrebne pobede. Prvi: da izbacimo iz svoje ekipe sve koji navijaju za protivnike. Drugi: da svi kao jedan istrčimo na teren kako bismo ostvarili brojčanu prednost i treći: da izgaramo na terenu i velikim zalaganjem i borbenošću postignemo sigurnu pobedu!
Radi se o utakmici našeg života i prilici kakva neće ponovo da nam se ukaže.
Uspravite se i uključite se, svi smo potrebni ekipi koja se zove Srbija! Od pobede prečeg posla nemamo!
Smed. Palanka
17. januar 2013.
Goran Zlatić
Autor predloga je čitalac Novog Standarda iz Smederevske Palanke
( 54 ocena )
