Menu
RSS

ЛАКО ЈЕ С ХРВАТИМА

tkalcicevaДЕЈАН МИКАВИЦА

Хрватска историја не почиње непостојећим краљевима, већ од 1918, када су Хрвати победили у рату који су изгубили

Хрвати данас, то је чудан свет. Затечени државном независношћу и митовима о херојском рату против Републике Српске Крајине, покушавају да другима објасне колико је боље и другачије живети у Европској унији, али ни сами себе у то не могу да увере.

Хрватска телевизија, хрватске улице, хрватске шаховнице на свакој установи сведоче да процес конституисања нације још увек траје. У скромном, обичном и просечном животу сваког Хрвата, историја је све, она је изнад сиромаштва, које се, као и код нас, види на сваком месту, она је наметнута као део свакодневног размишљања и односа према другима. Нико је не доводи у питање, не тражи се преиспитивање владајуће идеологије и државотворне доктрине која је заснована на антагонизму, мржњи и свирепим масовним убиствима.

У Ткалчићевој улици заустављена је историја, и сви који туда пролазе више не дискутују о стварима доказаним преко хрватске телевизије. На Хрватском сабору је уочи атентата у Сарајеву (1914) доминирала полемика о хрватско-мађарским односима. Хрватски заступници идентификовали су непријатеља у Мађарима, који су наступали са девизом: „Где почиње хрватска аутономија не завршава се мађарски суверенитет“. Хрватски ултранационалисти правашке оријентације су подсећали посрамљени да је Андраши безбрижно коментарисао хрватске захтеве за равноправношћу Хрвата са Мађарима речима: „Лако ћемо ми са Хрватима. Једне ћемо придобити бичем, а друге зобљем“.

Ламентовали су узалуд над својом судбином и тражили од Прибићевића да им избори власт у Далмацији, а посебно у Ријеци и околини. И тада је цела хрватска јавност знала да су им највећи непријатељи Мађари и да од Хрвата ништа не зависи, а нарочито да њихова улога није битна у питању уређења Хабзбуршке монархије. А онда је дошло до атентата у Сарајеву и сви Хрвати су се окупили против непријатеља, којег његова матична држава није смела да брани.

Тако је рат против пречанских Срба почео месец дана пре почетка рата против Краљевине Србије. И више није престао. И никад се више нису бирала средства за обрачун са Србима. И, што су више добијали, то су више тражили. А добијали су од Срба више него што су очекивали. Јер Срби ипак нису Мађари!? И тако је и данас, кад Срба као највећег и осведоченог хрватског непријатеља више нема у Хрватској, Далмацији, Славонији. Историја је заустављена у хрватским трамвајима, на стадионима, у ресторанима, на улици испод бандера на булеварима где се вијоре хрватске шаховнице, у Свеучилишној библиотеци, где се не могу добити хрватски листови, дневници и недељници који би могли бити „криво“ интерпретирани. А лов на непријатеља се наставља као лов на вештице.

Непријатељ је и тамо где га одавно нема. У јутарњем програму Хрватске телевизије величају се другосрбијанци, хвали Наташа Мићић као глас разума, а на улици и у књижарама преовлађује историја које се више нико не може и не сме одрећи. Марио Јастреб је објавио књигу коју би требало прочитати јер говори о историји хрватског усташког покрета на научан и национално подобан начин.

У Свеучилишној библиотеци ме питају кад ћу завршити истраживање. Оно што бих ја хтео да прочитам не би требао да знају више ни Хрвати. Реч је о времену када су Срби помагали Хрватима да се ослободе мађарске власти. Али, ако је тако, како онда извршити периодизацију историје која се односи на хрватску државну мисао?

trgbanajelacicaМожда ипак морамо бити објективни. Она не почиње са хрватским краљевима народне династије које никад било није нити са хрватским тежњама да се изборе за што већи степен аутономије од Мађара. Она почиње од 1918, када су Хрвати победили у рату који су изгубили, да би врхунац стекла 1941. године, позивањем на тековине стечене Бановином из 1939. године. Тако и тада почиње славна историја једног и трагична историја другог народа. Да би се то разумело није неопходно ићи у Свеучилишну библиотеку. Довољно је прошетати Тргом бана Јосипа Јелачића.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.