Novi Standard

O uticaju DS i Tadićevog kabineta na rad VSS preko Mesarovićeve, Malovićeve i Ristića svedoče konkretni dokumenti

Rekonstrukcija diskusije na sednici Vrhovnog saveta sudstva, VSS, održanoj 22. juna 2011. godine: 

Nata Mesarović: Mora se imati u vidu da su ovo sednice o većanju i glasanju o prigovorima nereizabranih sudija... ukoliko bi postojao snimak, mogao bi da bude dostupan javnosti. Ko smatra da je obaveza da se tonski snima sednica Saveta?  

(Za tonsko snimanje glasalo je šest članova VSS, dok je pet bilo protiv) 

Boško Ristić: Ukoliko predsednik Saveta dozvoli da se snima sednica, neću učestvovati u daljem radu, napustiću sednicu... 

Nata Mesarović: Ja sam predsednik VSS i sednice se neće simati... 

* * * 

Relevantne međunarodne i domaće strukovne organizacije, kao i stručna javnosti u zemlji i inostranstvu, složni su u oceni da je tzv. reforma pravosuđa u Srbiji zapravo najobičnija politička lakrdija, koja izvršena pod frazom „evropski standardi“. O tome koliki uticaj na rad VSS preko svojih eksponenata Nate Mesarović, Snežane Malović i Boška Ristića, imaju Demokratska stranka i kabinet Borisa Tadića, ilustruju konkretni dokumenti. Jedan od takvih dokumenata, koji je obelodanilo Društva sudija Srbije i koji je integralno objavljen na sajtu „Pištaljka“ je i zapisnik sa Osme redovne sednice stalnog sastava VSS, koja je održana 20. i 22. juna 2011. godine (u VSS zaveden pod brojem: 06-00-20/2011-01, od 25. jula 2011. godine). Osim pomenute trojke, sednici VSS prisustvovali su i ostali članovi tog tela – sudije Mirjana Ivić, Milimir Lukić, Aleksandar Stoiljkovski, Blagoje Jakšić, Sonja Videnović, Branka Bančević, advokat Dejan Ćirić i profesor Predrag Dimitrijević. Inače, nešto kasnije biva uhapšen sudija Blagoje Jakšić (23. septembar), dok sudija Milimir Lukić podnosi ostavku (23. novembar) zbog, kako je i sam naveo u tekstu ostavke, političkih pritisaka.  

NOĆNO ZASEDANJE VSS Inače, na spornoj sednici većalo se o samo jednoj tački dnevnog reda i to – Odlučivanje VSS o prigovorima sudija kojima je prestala sudijska dužnost. U pitanju je prva sednica na kojoj je sudbina nereizabranih sudija razmatrana po drugi put, nakon žestoke intervencije Evropske komisije i Ustavnog suda Srbije, ali i nakon reakcije stručne javnosti.  

Na spornoj sednici VSS je razmotrio 41 prigovor nereizabranih sudija, dok je 71 prigovor razmotren na istoj sednici, koja je nastavljena dva dana kasnije. Većina prigovora je odbijena ili odbačena, za jedan broj prigovora je odloženo donošenje odluke, dok je jedan manji broj prigovora usvojen, te su tako praktično sudije reizabrane iz drugog puta. U prvom danu zasedanja, 20. juna, Boško Ristić je napustio sednicu u 16:30 časova „zbog glasanja u Odboru za upravu i pravosuđe u Narodnoj Skupštini“, pa se se vratio u 17:55 časova. Za taj sat i po Ristić nije mnogo propustio jer je VSS razmotrio svega tri prigovora nereizabranih sudija, od čega je jedan usvojen, drugi odbačen, dok je u trećem slučaju odlučeno da se odloži donošenje odluke.  

Inače, sednica VSS prvog dana trajala je do 22:30 časova, a otopčela je u 13:30 časova, i iz samog zapisnika se ne vidi da li je uopšte pravljena bilo kakva pauza u radu tog organa. Nastavak sednice bio je previđen za 22. jun u 14 časova, ali je VSS sa radom otpočeo tek u 16:15 časova i zasedao je do 01:00 časova iza ponoći. Ni za drugi dan zasedanja u zapisniku se ne navodi da li je pravljena bilo kakva vrsta pauze za kafu, ručak ili fiziološke potrebe članova VSS!?  

NATINA „RAMPA“ ZA EU Za vreme trajanja sednice, osim odlučivanja po prigovorima, otvarana su neka od škakljivih pitanja i pružane su određene informacije od predsednice VSS Nate Mesarović. Tako je ona na početku sednice upoznala članove sa pozivom Vensana Dežera za ručak, koji je predložen za četvrtak 21. jul, na kome bi pored nje prisustvovali i predsednici komisija (misli se na komisije koje odlučuju o prigovorima sudija, a koje čine pojedini članovi VSS), ali da ona zbog obaveza ne može da se odazove pozivu, dok su članovi predsednici komisija zauzeti ročištima. Interesantno je da se u zapisniku ne navodi kakav je stav VSS zauzeo po pitanju poziva za ručak sa Dežerom, a još interesantnije je to da je Mesarovićeva ovim bukvalno „ohladila“ Dežera. Ona je takođe informisala VSS „o zahtevima Evropske komisije da njihovi predstavnici prisustvuju sednicama VSS prilikom odlučivanja o prigovorima“.  

Imajući u vidu da je aktuelna sednica zakazana kako bi se na istoj većalo i glasalo o prigovorima koji su na dnevnom redu Nata Mesarović smatra „da taj postupak treba da bude zatvoren za javnost“, navodeći da „posmatrači do sada nisu istakli ni jednu primedbu na rad komisija, kao ni podnosioca prigovora“. A upravo se naknadno ispostavilo da je Nata Mesarović tog 20. juna izgovorila notornu neistinu te da su posmatrači iz EU napisali poražavajući izveštaj o odlučivanju i samom načinu radu VSS.  

RISTIĆ: JA DA NE GLASAM?! Kada je reč o članovima VSS koji su učestvovalo u radu prvog saziva tog tela, Nata Mesarović kaže da je „pre dve nedelje bila na sastanku u Vladi Republike Srbije“, te da je tom prilikom „premijer Mirko Cvetković istakao da je država preuzela obavezu da se članovi prvog sastava po funkciji uzdrže prilikom glasanja“. Takođe, Nata kaže da „smatra da je uzdržavanje lični čin“ te da će „od slučaja do slučaja odlučiti da li će se uzdržati prilikom glasanja ili ne“.  

Inače, treba imati u vidu da se ovde misli na članove po funikciji – i to Natu Mesarović, Snežanu Malović i Boška Ristića – jer su upravo oni učestovali u radu VSS kada su donošene prve skandalozne odluke o selekciji i izboru kandidata na sudijske funkcije. Zbog toga je premijer Cvetković na sebe preuzeo obavezu, da pod pritiskom EU i Venecijanske komisije, uslovno rečeno, u VSS stopira glasove političkih figura i pulena DS. Valjda bi time trebao da se stvori nekakav privid objektivnosti prilikom razmatranja prigovora nereizabranih sudija, kao da preostali članovi VSS takođe, na neki način, nisu instrumentalizovani od režima. 

Izgleda da se na konstataciju predsednice VSS osetio pozvanim pa se verovatno zato i oglasio upravo funkcioner DS Boško Ristić, koji je po funkciji kao Predednik odbora za pravosuđe Narodne Skupštine RS član VSS. „Boško Ristić je ponovio da je i na sastanku sa gospodinom Dežerom prilikom usaglašavanja teksta Pravila istakao da to predstavlja pritisak na Savet, ali da je svestan obaveze koju je država preuzela, kao i da sebe smatra odgovornim u vršenju javne funkcije koja mu je poverena, te će u svakom slučaju odlučivati da li će se uzdržati od glasanja ili ne“, stoji u zapisniku sa sednice VSS.  

Dalje u zapisniku stoji da je Snežana Malović navela „da je na Venecijanskoj komisiji ukazivala na to da uzdržavanje od glasanja predstavlja lični čin i da može govoriti samo u svoje ime“. Dakle, iz ovoga se vidi da je direktiva kojom je u obavezi da se uzdrži od glasanja svima teško pala, a možda najteže funkcioneru DS Bošku Ristiću, koji inače u pravosudnim krugovima važi za sivu eminenciju. 

PRITISAK NA USTAVNI SUD Nata Mesarović informisala je članove VSS o dotadašnjim aktivnostima Ustavnog suda u pogledu ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti pojedinih odredaba Zakona o sudijama i Zakona o VSS. Iz sadržine zapisnika vidi se da Mesarovićeva otvoreno priznaje da se u više navrata povodom konkretnih predmeta obraćala predsedniku Ustavnog suda. Kako kaže, u svom obraćanju, sugerisala je „na neophodnost brzog odlučivanja Ustavnog suda u tim predmetima“ povodom postupka za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama zakona o sudijama.  

Kada je reč o postupku ocene odredaba Zakona o VSS, Mesarovićeva kaže da se u dva navrata obraćala predsedniku Ustavnog suda „tražeći da u što kraćem roku Ustavni sud donese odluku o ustavnosti osporene odredbe tog Zakona“. Isti scenario je ponovljen i u slučaju ocene ustavnosti odredaba Zakona o izmenama i dopunama zakona o VSS. „Obavestila sam predsednika Ustavnog suda ukazujući mu na značaj blagovremenog odlučivanja Ustavnog suda u tom predmetu“, kazala je Nata Mesarović na sednici VSS. Šokantna je činjenica da predsednica VSS utiče na postupanje Ustavnog suda Srbije koji bi po prirodi svog posla trebalo da bude iznad pravosudne grane vlasti i da funkcioniše po ustavnom načelu samostalnosti i nezavisnosti.  

Ako Nata Mesarović daje sebi za pravo da slobodno vrši pritisak na predsednika Ustavnog suda, šta onda očekivati od osnovnih i apelacionih sudova u Srbiji? Šta onda očekivati od Upravnog suda ili od Vrhovnog kasacionog suda, čiji je ona predsednik? Šta uopšte očekivati od celokupne sudske grane vlasti, koja je podređena uticaju izvršne vlasti, odnosno predsedniku i najjačoj vladajućoj stranci?! Uostalom, iz zapisnika sa sednice VSS vidi se da u reformi pravosuđa aktivno učestvuju predsednik Republike Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković.  

„Predsednik Republike obavešten je o postupanju Ustavnog suda u predmetima ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, tako što mu je 5. maja 2011. godine dostavljena kopija drugog dopisa, koji je upućen predsedniku Ustavnog suda sa zahtevom da u tim predmetima Ustavni sud hitno donese odluku“, kaže Nata Mesarović na sednici VSS. Dodala je i to da je „o načinu na koji je VSS izvršio izbor sudija u Republici Srbiji obavešten i predsednik Vlade“. 

NATA: SAZNAĆE JAVNOST... Na samom početku drugog dana zasedanja VSS sudija Mirjana Ivić je konstatovala da je na sednici koja je započeta 20. jula „došlo do povrede člana 28. Poslovnika VSS, kojim je propisano da se sednice Saveta snimaju, odnosno da se vode stenografske beleške, jer tok sednice nije sniman“. Na to je Nata Mesarević odgovorila da se u citiranoj odredbi navodi da „o toku sednice mogu da se vode i stenografske beleške ili da se sednica tonski snima“, a što prema njenom tumačenju „znači da ne postoji obaveza“.  

„Takođe mora se imati u vidu da su ovo sednice o većanju i glasanju o prigovorima nereizabranih sudija, pa ako je većanje u svakom postupku tajno, nema razloga za tonskim snimanjem. Pored toga, ukoliko bi postojao snimak, mogao bi da bude dostupan javnosti“, kazala je Nata Mesarović. Istim povodom članovima VSS obratila se i ministarka Snežana Malović, koja je, prema navodima iz zapisnika, rekla da smatra da „sednice Saveta o većanju i glasanju ne treba da se snimaju jer je reč o postupku koji je tajna“. Mesarovićeva je zatim predložila članovima VSS da se izjasne u pogledu toga da li je došlo do povrede Poslovnika time što sednica od 20. juna nije tonski snimana. Tako je glasanjem odlučeno da Poslovnik VSS nije povređen jer je samo sudija Mirjana Ivić glasala za. 

B. RISTIĆ: NAPUSTIĆU VSS Predsednica VSS Nata Mesarović je postavila pitanje: „Ko smatra da je obaveza da se tonski snima sednica Saveta?“. Šest članova (Mirjana Ivić, Milimir Lukić, Aleksandar Stoiljkovski, Blagoje Jakšić, Sonja Vidanović i Branka Bančević) bili su za, do je njih pet bilo protiv tonskog snimanja sednice.  

„Boško Ristić je istakao da, ukoliko predsednik Saveta dozvoli da se snima sednica, neće učestvovati u daljem radu, da će napustiti sednicu, kao i da će štititi svoja ustavna prava ističući da mu se na ovaj način onemogućava da glasa i iznosi svoje mišljenje“, doslovce se navodi u zapisniku VSS. Nakon ove Ristićeve konstatacije, Nata Mesarović je rekla „da je predsednik VSS i da po Poslovniku upravlja sednicom i da neće snimati sednice Saveta prilikom većanja i glasanja, imajući u vidu da je ovaj postupak tajan, kao i da Pravila za postupak preispitivanja odluka o prestanku sudijske dužnosti precizno propisuju da predsednik Saveta zakazuje sednicu o većanju i glasanju o predlogu Komisije“. 

PRITISAK REŽIMA Zbog ovakvog načina zasedanja i odlučivanja VSS, nije ni čudo to što su u svom izveštaju posmatrači Delegacije EU u Srbiji ocrnili način na koji je izvršen opšti reizbor sudija i tužilaca u Srbiji. Prema njihovom zapažanju, „ceo postupak preispitivanja odluka o neizabranim tužiocima sproveden samo da bi zadovoljio formu i udžbenički je primer izvrgavanja pravde ruglu, rešenja su zasnovana na proizvoljnim ocenama i nemaju osnovu u dokazima predstavljenim tokom postupka“. A da je na delu izvrgavanje pravde ruglu, evidentno je i iz preporuka koje je napisao Zaštitnik građana Saša Janković, a prema čijem mišljenju bi VSS trebalo „da prekine sa radom u sadašnjem sastavu“.  

Inače, veoma je indikativno da je VSS 26. avgusta održao sednicu na kojoj je usvojen skandalozan zaključak. Naime, tada su se sve sudije koje su po izbornoj funkciji postali članovi VSS (osim kasnije uhapšenog Blagoja Jakšića, koji je bio na godišnjem odmoru) izjasnile da ni na jednog od njih niko iz izvršne vlasti niti ministar pravde Snežana Malović ne vrše bilo kakav uticaj ili pritisak u pogledu rada, osnosno odlučivanja u VSS. Međutim, tekst ostavke sudije i člana VSS Milimir Lukić, kao i pismo koje je Društvu suduja Srbije iz pritvora uputio uhapšeni sudija i član VSS Blagoje Jakšić, demantuje navode da se u VSS radi i odlučuje slobodno, samostalno i bez političkih pritisaka.  

„Pojedini članovi VSS, posle održanih ročišta na Komisiji VSS, iznose jedno mišljenje i sud, na bazi koga se glasa i donosi predlog odluke koji se prosleđuje Visokom savetu sudstva, a na sednici VSS, na kojoj se odlučuje o tom istom predlogu, isti taj član se izjašnjava potpuno drugačije, a da se pri tome, činjenično stanje ničim nije izmenilo“, između ostalog, ovim rečima je sudija Milimir Lukić obrazložio svoju pismenu ostavku.