Vesti 
Agencije za rejting, koje se uglavnom nalaze na teritoriji SAD, čine sve što mogu da se poverenje investitora u tržište EU izgubi
Agencija Standard & Poor’s, koja se bavi određivanjem rejtinga, objavila je da je Evropska unija kandidat za sniženje dugoročnog kreditnog rejtinga. Malo je ko sumnjao da će na tu novost trebati dugo da se čeka, tim pre što je S&P već smestila 15 zemalja evrozone na spisak mogućih kandidata za sniženje najvišeg rejtinga kreditne sposobnosti. Nemački televizijski kanal ZDF je kroz usta izvršnog direktora evropskog odseka S&P Morisa Kremera u vezi s tim izjavio:
„Primarni zadaci agencija za merenje rejtinga su u tome da na vreme ponude investitorima procenu mogućih rizika“.
„A rizika je u evrozoni sve više“, dodao je Kremer, „jer dužnička kriza u njoj dobija sistemske razmere.“
Posledice odluke Standard & Poor's – preispitivanje rejtinga 15 zapadnoevropskih država, zajedno sa Nemačkom i Francuskom – podsećaju na paniku. Prva dva minuta posle otvaranja berzi svodni indeks Stoxx Europe 600 je pao za 0,6 odsto na 241,33 poena, prenela je agencija Bloomberg. Najveća italijanska kompanija Finmeccanica SpA izgubila je dva odsto svoje vrednosti. Akcije RWE, druge po veličini energetske kompanije u Nemačkoj, srušile su se za 10 odsto. Zatim je svodni indeks DJ Euro Sroxx 50 pao za 0,88 odsto, britanski FTSE 100 za 0,54 odsto, francuski SAS 40 se spustio za 0,72% a nemački DAX za 1,43 odsto. Zaljuljale su se i kotacije na ruskim berzama. Indeks MMVB je pao za 0,39 odsto, a RTS – za 1,21.
Od histerije koju je izazvao S&P nisu spasili čak ni dovoljno jaki statistički podaci o industrijskim narudžbinama u Nemačkoj. Te narudžbine su se u oktobru popele na najviši nivo za poslednjih 19 meseci. Investitore nije umirilo ni jačanje evra na međunarodnom deviznom tržištu. Predsednik grupe evropskih ministara finansija Žan-Klod Junker izjavio je agenciji Rojter:
„Nije me uznemirilo, ali sam začuđen posle ozbiljnih napora na prevazilaženju krize, koje smo činili prethodnih dana, kao što je, na primer, ekonomski program za Italiju i Irsku. Ovo je baš preterano, čak i nepošteno.“
Šta da se radi, Junker je samo potvrdio da u biznisu nema prijatelja. A primirje nastaje samo kada je ispaljen i poslednji metak. Čitava salva američkih agencija koje se bave ispitivanjem rejtinga potvrđuju da je došlo vreme za poslednji juriš na evro.
SIGURNA LUKA ZA EVROPSKE PARE Druga američka agencija za rejting Moody’s takođe ne isključuje mogućnost da će pasti rejting dužničkih obaveza za 87 banaka iz 15 evropskih zemalja. To će se desiti zato što banke više ne mogu u kriznoj situaciji da računaju na podršku vlada, koje imaju sasvim dovoljno svojih dužničkih problema. Reklo bi se, prema klasičnoj šemi „slobodnog biznisa“, koji demonstrira svoju „slobodu“ i „nezavisnost“ od politike – šta vladu briga koliko su kredita progutale privatne evropske banke? Njihova je dobit, pa je i odgovornost njihova. Međutim, kada sniženje rejtinga preti bankama kakve su BNP Paribas, Societe Generale, Uni Credit, Santander, Credit Suissei UBS, slobodne pare investitora u jednom danu mogu da odluče da se prebace u sigurniju luku na drugoj strani Atlantika jer za sada nemaju mirnije luke od te. Što jako privlači Vašington, koji nastavlja da se koprca iz finansijske krize i kome su nove investicije postale preko potrebne.
Američke agencije za rejting se trude: najviše kandidata za sniženje rejtinga našli su u bankama Španije, Italije, Austrije i Francuske. A sada, kada je S&P zapretila i srcu Starog sveta – Evropskoj uniji – bankarski problemi sa dužničkim obavezama mogu samo da rastu. Sledeće godine broj obligacija koji će EU pustiti u opticaj biće za 60 odsto manji, prognozira Societe Generale. Finansijske institucije će pustiti u opticaj samo 51 milijardu dolara u odnosu na 121 milijardu evra, koje su bile u opticaju ove godine, konstatuje Bloomberg. Na ogromnu radost američkog dolara.
Pogledajte samo Nemce – oni nikako da shvate zašto njihov stariji brat i najveći trgovinski partner – SAD – tako uporno peva molitvu za pokoj duše evru? Pa ni za koga nije tajna da je rejting-politika SAD tesno povezana sa politikom Bele kuće. Angela Merkel, kancelar Nemačke, iskreno smatra da ne treba da se pravi panika zbog odluka S&P:
„Ono što radi S&P predstavlja standardnu obavezu svake agencije za određivanje rejtinga“, smatra ona, „ali evrozona upravo izlazi iz krize i taj kurs će se nastaviti. Uvek sam govorila da proces izlaska iz krize predstavlja dug proces. Mi nastavljamo da idemo putem koji smo odredili i usaglasili sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem.“
Ali ipak, zar vam se ne čini da američke agencije za rejting baš pokušavaju da spreče takav razvoj događaja? Jer što je gora situacija sa investicijama u Starom svetu, to je ona bolja u Novom.
Klasika slobodnog tržišta: agencija za praćenje rejtinga predstavlja komercijalnu organizaciju koja se bavi procenom platežnih sposobnosti emitenata, dužničkim obavezama, kvalitetom korporativnog upravljanja, kvalitetom upravljanja aktivima i tako dalje, koja trguje specifičnim proizvodom – kreditnim rejtingom, koji pokazuje koliki je rizik da dužnička obaveza neće biti isplaćena i utiče na veličinu kamate, na vrednost i rentabilnost dužničke obaveze. Pritom najviši rejting odgovara najmanjem riziku od toga da će dužnička obaveza ostati nenaplaćena.
Čim – pošto proda svoj „proizvod“ – agencija smanji rejting banke, kompanije, državnih vrednosnih papira, investitori, koji od novca prave novac, hvataju pod mišku svoje najbliže i beže. Takvo bekstvo može investitora da natera da na kolena pred njega padnu ne samo banke već i čitave države. Tako, „privatno mišljenje“ agencije za rejting, zbog koga ona čak ne snosi nikakvu odgovornost, stiče neverovatnu političku težinu, postaje oružje koje se lako može okrenuti na bilo koju stranu.
Danas je, reklo bi se, to oružje je usmereno protiv evra i Evropske unije.
POMOĆ DRŽAVE U PITANJU?! Pre tri godine najveće američke agencije za rejting su davanjem najvišeg rejtinga američkim emitentima i hartijama od vrednosti sa nivoa bankrotstva već dokazale svoju, lepo rečeno, nekompetentnost. Ali danas ne samo da takve stvari nikoga ne uzbuđuju, već se njima ne bave čak ni sredstva informisanja. Novine i televizije aktivno dižu u nebesa najnoviji „proizvod“ agencija za rejting, nimalo se ne trudeći da otkriju zašto je taj proizvod danas toliko popularan.
Ona ista agencija Moody's – koja nadgleda finansijske institucije Španije, Italije, Austrije i Francuske – odredila je da se rejting BNP Paribas, Societe Generale, Uni Credit SpA, Banco Santander, Credit Suissei UBS preispita jer je sigurna da te banke neće dobiti pomoć od vlasti ukoliko im ona i zatreba. I to sada, kada ujedinjena Evropa čini sve kako bi evro, koji uglavnom vodi poreklo iz džepova nemačkih poreskih obveznika, ulio u budžete Grčke i Portugalije, i sprema se da sledeće godine prihrani Italiju. A ko je analitičarima Moody's-a rekao da će se ta pomoć već sutra prekinuti?
Naravno, niko.
Instrument uticaja na tuđa, čak i prijateljska finansijska tržišta, koji je napravljen u SAD, već je danas vrlo tražen, i to iz dva razloga. Prvi je što kolebanja finansijskog tržišta u Evropi kao jak talas teraju „žive pare“ na onu stranu okeana jer jednostavno nemaju gde da se denu – pa neće valjda zapadni kapitalisti da ih ulažu u kinesku ekonomiju, koja preti da će za pet ili deset godina stići i prestići Ameriku. Drugi razlog leži takođe na samoj površini: osnivanje evropskog finansijskog centra svetskog uticaja i projekti za transport azijskih energenata na tržišta Evrope, koji su se pojavili u vezi sa tim, jačanje evra kao realne alternative za monopol dolara na svetskom tržištu već odavno je Vašingtonu prestao da bude privlačan. I – biznis je biznis! Nikako nije smeo da se propusti onaj pravi trenutak kada bi se Evropi pokazalo gde joj je mesto.
Kao hitne posledice, a prijatne za Amerikance, igra agencija za rejting već je dovela do toga da je cena nafte na svetskim sirovinskim tržištima pošla nizbrdo, čim se čulo za novosti iz S&P, koja je u spisak za preispitivanje zbog smanjenja rejtinga unela sve države evrozone, osim Kipra i Grčke. Vrednost januarskih fjučers ugovora za američku laku naftu marke WTI (Light Sweet Crude Oil) je na elektronskim berzama Njujorka pala za 0,47$ i iznosila 100,52$ po barelu. Cena januarskih fjučersa za severnomorsku naftnu mešavinu marke Brentje pala za 0,26$ - na 109,27. Ako se pođe od ukupne količine nafte kojom se trguje - stvari stoje upravo ovako!
Agencije za rejting, koje se uglavnom nalaze na teritoriji SAD, danas čine sve što je u njihovoj moći kako bi se poverenje investitora prema tržištu Evropske unije potpuno izgubilo.
Nije jednostavno zaviriti u to kako rade američke agencije za rejting. Zato sam iskoristila pomoć američkog disidenta koji živi u Nemačkoj, ekonomiste i iskusnog analitičara Viljama Engdala. On piše da, zahvaljujući zakonodavstvu SAD, poznata trojka agencija za rejting – Standard & Poor's, Moody's i Fitch – ima skoro jedinstven status. Vladina komisija za hartije od vrednosti i berzansko poslovanje su ih prihvatili kao nacionalne statističke organizacije za utvrđivanje rejtinga.
MONOPOL TROJKE Ne postoji nikakva konkurencija u toj globalnoj rejting-igri, smatra Engdal. Procenitelji ne snose odgovornost za svoje rejtinge, bez obzira što investitori celog sveta često zavise isključivo od tih istih „AAA“ (najviši rejting) sa njihovim plusevima i minusima kao potvrdom za svoju kreditnu snagu. Jedini zakon SAD koji reguliše rad agencija za utvrđivanje rejtinga – Zakon o reformi kreditnih agencija iz 2006. godine – predstavlja bezubi akt, koji je donet u vezi sa krahom najveće kompanije za osiguranje u SAD – kompanije Enron. Četiri dana pre tog događaja agencije za rejting su „Enronu“ davale rejting „investicioni nivo“. A zatim su Amerikanci, koji su od užasa zanemeli, počeli da zahtevaju uvođenje neke kontrole nad proceniteljima. Međutim, dejstvo tog zakona na stvarni rejting-monopol trojke je bilo – nula.
„Moguće je da pravilo 10b–5 Zakona o hartijama od vrednosti i berzama iz 1934. godine predstavlja najvažniju osnovu za podnošenje optužnice zbog lopovluka na investicionom tržištu“, konstatuje naš analitičar. „To pravilo je određivalo šta se smatra za nezakonito za bilo koje lice, a to je davanje bilo kakve lažne izjave o bitnim činjenicama. I to je izgledalo u najmanju ruku korektno. Međutim, Vrhovni sud SAD je vrlo brzo u odluci po predmetu 'Dira Farmasjutikal' odlučio da rejting ne predstavlja 'izjavu o bitnoj činjenici', kako to zahteva pravilo 10b–5. Zato rejtinzi koje određuju Standard & Poor's, Moody's i Fitch predstavljaju 'jednostavno – mišljenje'“. I time su zaštićeni „pravom na slobodu reči“ u skladu sa „Prvim amandmanom Ustava SAD“.
Šta da se radi, i to je skroz američki. Tako da sada Standard & Poor's, Moody's i Fitch „mogu da govore o bilo čemu, šta god da im padne na pamet: o Enronu, Parmalat ili o substandardnim hartijama od vrednosti. Pa to je slobodna zemlja, zar nije tako? Zar svaki pojedinac nema pravo na svoje mišljenje?“, zaključuje Viljam Engdal.
I svako u njoj zarađuje kako god može, dodajemo naše mišljenje.
Takva ocena agencije za određivanje rejtinga, čak i ukoliko se samo približi istini, može da bude uzrok za ekonomske gubitke. U svakom slučaju – ako se investitor oslonio na procenu, smatrajući da je ona tačna, čak i ako je ona dokazano lažna ili ako je podvala u vezi sa procenom dovela do pada vrednosti akcija – oštećena strana nikad i nigde neće moći da dokaže da je postala žrtva lopovluka. Posebno ne u Evropi.
Iskonski američki princip „Ono što je dobro za veliki novac, dobro je i za naciju“ važi samo u slučaju ukoliko je taj veliki novac u – dolarima.
( 16 ocena )
