Menu
RSS

МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА) [8]

milovanmilovanovic21ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ

Ако би Аустрија хтела пријатељски са нама, она може то постићи ако њене границе не буду на десној обали Саве и Дунава


Скупштина, за говорницом министар Милован Миловановић (20. децембар 1908)

Милован Миловановић: Уважени посланици, прогласом анексије Босне и Херцеговине повређен је Берлински уговор, повређени су животни интереси српског народа. Тај уговор је био фаталан за Србију, јер је њиме истакнуто решење источног питања на таквој основи која је била противна нашим интересима. Па ипак, Србија је тешке одредбе тог уговора испунила до краја.

(Кратка пауза, посланици знатижељно слушају, Миловановић погледом прелази с краја на крај сале)

Миловановић (наставља): Србија је имала права очекивати да ће она сићушна јемства, која је добила, она одшкринута врата проширити. На жалост, свака промена тог Берлинског уговора све је више отежавала наш положај. Последњи акт учинио је највећи удар нашој народној ствари. Босанско је питање еминентно, и по људском и по божијем праву, српско. Али оно је у исто време и европско питање. У Европи се видео довољно европски карактер и европски интерес за то питање, али, на жалост, није се у прво време опазило да то питање носи српско обележје. За то се влада и пожурила да уложи свој протест против анексије. И наш протест био је први. Влада се пожурила исто тако те се постигла сагласност и солидарност Србије и Црне Горе.

Посланици са свију страна: „Живела Црна Гора! Живела слога! Живело Српство!“

Миловановић: Европски је интерес у погледу Балканског полуострва да се сачува независност балканских народа против завојевачких планова великих сила, а то је у интересу и европске равнотеже. Кад се увидело да се не може сачувати интегритет Турске царевине, онда је Европа настала да ради на стварању независних држава поред Саве и Дунава. Све до скора Европа је сматрала Русију за највећег непријатеља самосталности балканских народа.

(Радикалски посланици негодују, врте главом, одмахују рукама...)

Миловановић: Чак су Наполеон I, Фридрих Велики и Пит Старији радили да створе баријеру против руског надирања на Балкан. Тек 1878. године Европа је одступила од тог свог плана. Она је тада дошла на несрећну мисао да увуче Аустро-Угарску у Балканско полуострво. Аустрија није заузела Босну и Херцеговину по сили оних аустро-руских споразума о којима је било речи у јавности. Њу је довела на Балкан замисао да се од Аустро-Угарске начини центар отпорне снаге против Русије.

(Одобравање. Чују се узвици: „Тако је!“)

Миловановић: Мени се чини да окупација Босне и Херцеговине има привремени карактер. Аустрија ће остати на Балкану дотле док балканске државе не даду јемства да ће саме бранити своју независност.

(Пљескање и одобравање са леве стране и у центру).

skupstinasrbije1903Миловановић: Руска политика је чиста и одређена. Она не тражи нити очекује какве тековине за себе. Она је дала и формална уверења о томе да не тражи никаквих преимућстава, нити привилегија на Балканском полуострву. Према томе, могло би се утврдити да је данас куцнуо час да Аустро-Угарска огласи своју мисију на Балканском полуострву за свршену.

(Посланици устају и вичу: „Тако је!“ Бурно одобравање, Миловановић смирено посматра).

Миловановић: Међутим, ми смо место тога добили проглас анексије Босне и Херцеговине и изјављену намеру Аустро-Угарске да се она стално утврди, да стално остане на Балканском полуострву.

(Узвици у центру: „Доле с њом!“)

Миловановић: Колико је била несрећна и фатална ова замисао Берлинског конгреса да се Аустро-Угарска увуче на Балкан, показују све ове последице данас. А то се може закључити и из овога: каква је била потреба да се на Балканско полуострво увлачи једна туђа сила, коју ништа не везује за балканске народе, која на Балкану не може тражити ништа друго до задовољење својих амбиција и завојевачких побуда? Какав је могао бити разлог да се то учини у оном тренутку када је са Балканског полуострва истиснута Русија, која је, истина, кад више, кад мање, тежила Цариграду и мореузима, али коју за балканске Словене везују крвне и верске везе и у чијем је народном програму било записано ослобођење Словена?

(Одобравање. Посланици са десна пљескају).

Миловановић: Данас звони као горка иронија оно што се помињало као разлог окупације Босне и Херцеговине. Тада се говорило да треба затворити врата руској најезди, да треба отворити врата цивилизацијској мисији Аустро-Угарске. Руска најезда помогла је, међутим, да се од 1812. до 1878. године створи све што данас постоји на Балканском полуострву.

(Бурно одобравања. Узвици са свију страна: „Живела Русија!“)

Миловановић: Она је створила или помогла да се створе Румунија и Грчка, Србија и Бугарска. На границама Русије стоји несловенска Румунија, коју је Русија ослободила и направила независном и којој је данас баш она најбољи пријатељ. Међутим, цивилизаторска мисија Аустро-Угарске, ево где је на првој етапи наумила да коначно зароби две српске земље и да не омогући сасвим слободан и независан живот и Србије и Црне Горе.

(Гласови на десници: „Доле са завојевачима!“)

Миловановић: За све пријатеље балканске слободе, за све оне који желе да се као темељ решењу балканског питања постави оно начело: Балкан балканским народима, јасно је да том начелу не прети опасност од друге стране до од Аустро-Угарске. Балкански проблем своди се на то да се балканске слободе, а упоредо са њима и интереси европске равнотеже, имају да бране од Аустро-Угарске. Њој треба затворити пут за Јегејско море. То се може постићи на тај начин ако Аустро-Угарска престане да буде балканска држава.

(Одобравање)

Миловановић: Иначе, докле год она остане балканска држава, Аустрија ће бити опасност за све балканске народе, а у првом реду за своје непосредне суседе.

milovanmilovanovicНаш српски народни програм чија је, управо рећи, Србија творевина, познат је свима, те о њему није потребно разлагати надугачко. Без устезања ја ћу исказати са овога места, као одговоран носилац српске спољне политике, да српски народни програм, који је истакнут, захтева еманципацију Босне бар у оноликој мери да она по свом нахођењу и интересима може ући у политичке и економске интимне везе са Србијом и Црном Гором.

(Са свију страна: „Браво! Тако је! То ми хоћемо!“ Сви посланици пљескају)

Миловановић: Самостални државни живот Србије и Црне Горе без наслона на Босну и Херцеговину, без слободе, без политичких и економских веза са Босном и Херцеговином не може имати трајног јемства за будућност у свима широким контурама и у свим великим линијама српског народног програма. Исто тако као што општи интереси балканских народа, тако и интереси европске равнотеже захтевају да се Босна и Херцеговина оставе саме себи. Њихови интереси, упоређени са интересима свега Српства, са интересима балканских држава и европске равнотеже, захтевају да уђу у тешњу економску и политичку заједницу са сестринским земљама Србијом и Црном Гором.

(Бурно одобравање)

Миловановић: Господо посланици! Господо посланици! Господо посланици, на тај начин била би осигурана државна независност Србије и Црне Горе, била би задовољена како Босна и Херцеговина, тако и све Српство. На тај начин био би подигнут, управо довршен, систем баријера између Турске и великих војних сила Европе од истока до крајњег запада Балканског полуострва. На тај начин наше питање добило би своје природно и праведно решење, те би Балканско полуострво постало једном елемент мира европског.

(Сви посланици пљескају, аплауз траје десетак секунди)

Миловановић: А ако би босанскохерцеговачко питање, уз друге недовршене и нерешене проблеме, имало да добије своје дефинитивно решење, ако би дошло на ред да се створи нов, бољи, правичнији поредак на Балканском полуострву место онога који је Берлинским конгресом створен, не само да би Србија неодступно пристала, него је са надама да би то прихватила и Европа. Она би дала своју санкцију да Босна и Херцеговина постану нова држава, суверена или полусуверена, под европском контролом. Међутим ја морам искрено да кажем да је питање да ли ће се до таквих коренитих решења доћи. Данас ми имамо једну извесност: Европа неће рат. А, са друге стране, расположење да изађе на сусрет за жртвовање посебних интереса општим европским интересима не показује се још довољно одређено и довољно пространо. Ако не би искрсли нови заплети или други непредвиђени догађаји, а све што може бити то је у Божијој руци, ако би ствари остале у ужим границама на оном темељу на којем су данас расправљане, могућно је да ће Европа свести своју улогу на стварање прелазног стања, које неће потпуно прекинути са традицијама Берлинског уговора, него ће се ограничити на узимање мера, којима ће се парализовати опасне антисрпске и антиевропске последице аустријског чина. За такав случај српска влада се постарала да представи меродавним личностима пријатељских сила која су јемства у очекивању дефинитивног решења неопходна Србији, и ја могу рећи да у том погледу наш привремени и ужи програм стоји у потпуној хармонији и потпуној солидарности са интересима европским.

(Посланик Јоксимовић устаје, пљеска, узвикује: Браво! Браво! Браво!)

Миловановић: На тај начин, дакле, ма шта наступило: било да на дневни ред дође шире решење, било да се Европа ограничи на привремено решење, осигурана је потпуна сагласност између српског и европског становишта. Питање је који ће од та два програма: програм српски, са којим су солидарни европски интереси, или програм аустријски победити на конференцији, ако уопште дође до ње. Давати унапред одговор било би рано. То је ствар будућности. Ми је морамо мирно сачекати. Можемо тврдити да је морална и правна победа на нашој страни већ данас. Европа је уверена и она се не устеже да јавно призна да су наши захтеви оправдани и да су у потпуној хармонији са интересима европске равнотеже. Наше питање, пошто је ушло у оквире европског програма, оно се има сада изнети у својој потпуности пред конференцију. Оно је нашло своју најбољу полазну тачку. Ако би Аустрија хтела пријатељски са нама, она може то постићи ако учини да њене границе не буду на десној обали Саве и Дунава.

Она мора сматрати обале Саве и Дунава за границе своје државе, иначе нам она намеће борбу на живот и смрт.

Одлука о конференцији није још донесена. Сигурно је толико да ће Србија бити саслушана на тој конференцији. Шта ће даље бити: да ли ће Србија бити примљена као пуноправни члан конференције, не зна се.

aneksijabih470Влади је потребно за њен будући рад пуна слобода кретања и пуна слобода иницијативе. Влада жели да зна, чисто и одређено, да ли Народна скупштина може дати поверење влади или не.

(Са свију страна: „Живео! Браво! Живела Босна! Живела Херцеговина!“ Одобравање и пљескање и на левици и на десници)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.