Menu
RSS

МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ (ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА) [9]

masonisrbija01ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ

Иако напори српских слободних зидара да се избори против анексије БиХ наизглед нису дали видљиве резултате, отворили су „српско питање“


Ложа „Побратим“, рад на првом ступњу на дан 29. децембра 1908. год.

Присутни су били браћа: Павле Хорстиг, Јован Алексијевић, Манојло Клидис, Милош Валожић, Спира Калик, Петар Шрепловић, Димитрије Јанковић, Миљко Алексијевић, Самуил Хоровиц, Андра Динић, Богољуб Вучићевић, Димитрије Ђуровић, Хуго Штимлер, Ђура Поповић, Сташа Бинички (на слици испод), Беника Флајшер, Драг. Сабо, Стеван Шкорић, Д. П. Шрепловић, Влајко Гођевац, Венцл Рендла, Милутиновић.

Венцл Рендла: Молим за овлашћење да ступим у преговоре са Миодрагом Васићем, трговцем, о ступању у савез.

Павле Хорстиг: Још се мало разберите о њему пре него што ступите у преговоре.

Јован Алексијевић: Молим ложу да ми да овлашћење да ступим у преговоре са Живојином Мишићем и Светиславом Исаковићем, пуковницима, о ступању у савез.

Павле Хорстиг: Брат Јован Алексијевић може ступити у преговоре са господом пуковницима.

Станислав Бинички: Тражим овлашћење за разговор са Владаном Зделаром.

Павле Хорстиг: Нека се то за сада одложи...

Наратор: Напори које су српски слободни зидари улагали да се избори повољно решење за српски народ и Србију после анексије Босне и Херцеговине, наизглед, нису дали видљиве резултате. Српска влада је морала 31. марта 1909. да изјави да њени интереси нису угрожени у Босни и Херцеговини. Тиме је формално окончана анексиона криза. Међутим, иницијативе које су српски масони покренули преко своје браће у Европи отвориле су такозвано „српско питање“. У европским престоницама почело је да се размишља о Србији. Масони су у ствари започели један дугорочан процес који је окончан стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918.

X

(РС3-64)
Коментар Алфонса Лудаковића: Ко је Јован Вељић? Зашто су баш код њега дошли Божин Симић и историчар М. Ч.? У каквим је он везама са Дамјаном Бранковићем? Јована Вељића помиње Божидар Николајевић у својим сећањима када са оцем Светомиром Николајевићем средином фебруара 1903. године путује у Атину. Светомир Николајевић је био постављен за посланика српског Двора код Атинског двора. На скопској станици њих је дочекало неколико учитеља, некадашњих васпитаника и питомаца Друштва „Свети Сава“ који су остали верни Светосављу и у то опасно време држали високо заставу „србизма“ у нашој потлаченој Старој Србији и Македонији. На свечаном дочеку је био и доктор Шушкаловић, тамошњи лекар и познати национални радник. Светомир Николајевић је био видно ганут тим дочеком. Из Скопља су отпутовали у Солун, где су их дочекали конзул др Ђока Николић, вицеконзул Панта Гавриловић и професори српске гимназије у Солуну. Тројица од њих – Драгомир Обрадовић, Богдан Јанковић и Јован Вељић већ у то време (фебруар 1903) били су познати национални радници, нису се одвајали од Светомира Николајевића. Осим са српском колонијом, Светомир Николајевић је на пропутовању кроз Солун имао сусрете са страним конзулима, а у хотелу га је посетио чувени Хилми паша, солунски валија, потоњи велики везир, поевропљени Османлија. Из Солуна Светомир и Божидар Николајевић су отпутовали бродом у Атину. Истраживач Тимотије Исаиловић је оставио запис у коме се помиње овај анонимни човек. Тај запис је коришћен у рукопису Јована Лукића.

Рукопис Јована Лукића за серију „Дамјан“
Ложа „Побратим“ 9. марта 1909.

Манојло Клидис: Драга браћо, примио сам писмо које ми је послао брат Јован Вељић из Оријента Солун. Дозволите да вам га прочитам. Драги брате, са братом Васом Костићем походио сам грчку ложу Филипос и присуствовали смо једном пријему на коме сам га упознао са братом Маргаритом. Ложа Филипос зависи од Атинског Великог Оријента и ради на грчком језику. Сем ове, посетили смо и ложу Маћедонија рисорта, која зависи од Великог Оријента Рима. То је најстарија и најмногобројнија ложа, ради се на француском и турском језику и ја сам члан те ложе. Осим ових у Солуну има још три разне ложе: јеврејска, француска и мешовита. Све ложе стоје у директној вези за сва важнија питања. Сада је баш на дневном реду једно врло важно политичко питање, које ће једна нарочита комисија проучити, састављена од по два часника из сваке ложе. Ја сам члан у тој комисији. Драги брате, користим прилику да те обавестим да ће се брат Васа Костић јавити за активног члана грчке ложе Филипос. Пренеси моје најискреније поздраве браћи, ја вашој ложи стојим на расположењу за разне услуге корисне по ложу.

stanislavbinicki(Браћа са благодарношћу примају к знању писмо брата Јована Вељића и настављају са радом)

Манојло Клидис: За реч се јавља брат Милутин Перишић.

Милутин Перишић: Уважени старешино, драга браћо, и ја користим прилику да вам пренесем поздраве нашег брата доктора Николе Настића који ми је писао из Митровице. Само толико.

Манојло Клидис: Брат Сташа Бинички.

Сташа Бинички: Уважени старешино, драга браћо, желим да вас обавестим да ће у петак на Бденију у Вазнесенској цркви певачко друштво „Станковић“ певати акатисте, па вам препоручујем да дођете и чујете те умилне и лепе песме нашег брата Стевана Мокрањца. Ја ћу дириговати, па ће ми бити велика част и радост да вас видим на Бденију.

(Напомена Тимотија Исаиловића: Брат Васа Костић је члан ложе Побратим)

XI

(ЈР17-56)
Белешке о раду ложе Побратим нађене у рукописној заоставштини Јеремије Ћосића. Приредио и опаске написао Добривоје Крчмаревић.

Архитектонска табла, ложа Побратим, на дан 16. нов. 1909. год. (Ф7-251)

... столни старешина поздравља брата Васу Костића, нашег редовног члана који живи у Солуну, са надом да се чешће виђамо у радионици. (То је онај кога је Јован Вељић помињао у писму Манојлу Клидису)

Затим је приступљено читању информације за молиоца Јову Алексића и пошто су оне примљене као повољне, извршено је балотовање, које је испало светло.

Столни старешина чита одговоре профаних доктора Хуга и Корнела Хоровица са којима су браћа била задовољна.

Столни старешина саопштава да му се јавио из Париза брат др Перишић који поздравља сву браћу.

Столни старешина реферише о оперском вечеру, приређеном у Народном позоришту од стране брата Сташе Биничког, похваљујући га као човека који неуморно дела у масонском духу не само у радионици већ и у профаном животу.

Ложа „Побратим“ 30. новембар 1909.

Манојло Клидис: Драга браћо, добио сам писмо профаног молиоца господина Јована Алексића из Скопља. Он каже: „Извињавам се јер ми је сада немогуће доћи у Београд због извесних овдашњих политичких прилика. Турске ме власти сумњиче због неког сазваног митинга, и, када бих ја сада дошао у Србију, изгледало би да бежим и да се осећам као кривац. У тој целој ствари ја сам невин и хоћу да сачекам исход те ствари, па ћу тада доћи ради пријема.“ Да ли прихватате ово оправдање?

Браћа дају знак сагласности.

masonisrbija02Петар Шрепловић: Предлажем да са њим и даље буде у вези његов јемац брат Милутин Перишић, нека прати ситуацију.

Јован Алексијевић: Потребно је само да нам господин Алексић јави на неколико дана пре но што дође у Београд и обавићемо пријем...

Браћа су се сагласила...

Манојло Клидис: Драга браћо, мислим да окончам наш рад и пре него што то учинимо, желим да вас обавестим да Св. Николу славе следећа браћа: Пера Шрепловић, Миша Цукић, Јова Алексијевић, Миљко Алексијевић, Душан Радивојевић, Тодор А. Васојевић и Жика Милосављевић. Молим да то имате у виду када будете усклађивали своје профане и масонске обавезе.

Напомена: Шта на ово имају да кажу они који сматрају да су слободни зидари сатанисти? Само у једној ложи, Побратиму, седморица браће слави Светог Николу.

Архитектонска табла ложе „Побратим“, 21. децембар 1909 (Ф7-277)

Заступник столног старешине честитао је браћи празнике и напоменуо да Св. Стевана слави брат Сташа Бинички кога треба посетити.

Архитектонска табла, ложа Побратим', 15. март 1910. године

... Столни старешина саопштава да је на дневном реду примање у чланство г. Јована Алексића, суплента из Скопља, у слободнозидарски савез.

(Опаска Добривоја Крчмаревића: По чему је толико важан овај Јован Алексић? Примљен је месец и по дана пре Дамјана Бранковића)

XII

Рукопис Јована Лукића за серију „Дамјан“ (РС5-17)
Архитектонска табла, 22. март 1910. год.

Јован Алексијевић: Брат Петар Шрепловић је тражио реч.

Петар Шрепловић: Молим да ми се да овлашћење да могу да преговарам са профаним Дамјаном Бранковићем за ступање у слободнозидарски савез. Он је угледни грађанин, бави се међународном трговином, има одличне везе у иностранству, потиче из угледне породице.

Јован Алексијевић: Да ли неко жели да говори о господину Бранковићу? Брат Ђура Поповић је тражио реч.

Ђура Поповић: Господин Бранковић је успешан човек, способан трговац, говори неколико језика, али је и хуман човек, добротвор. Потиче из патриотске пречанске породице. Његовог деду, по коме име носи, убили су Турци као вођу побуњених Срба 1848. Рекао сам.

Чеда Петровић: Господин Бранковић је већ толико урадио за народ да могу рећи да се ради о човеку који је зидар без кецеље. Навешћу само пример да је он успео да увезе жито из Русије, преко Варне, у време најжешће аустроугарске блокаде која је гушила Србију и тако спречи глад и помор народа. Има још тако великих дела али ја ћу, за ову прилику, рећи само ово, јер мислим да је довољно. Рекао сам, уважени старешино!

Петар Шрепловић: Господин Дамјан Бранковић је, поред осталог, заступник Крупа за Србију, немачког концерна који је основан још 1812. године.

skoplje01Манојло Клидис: Желим да кажем да би био ред, с обзиром да је дотични господин Бранковић представник Крупове фабрике, да ипак консултујемо Павла Хорстига, нашег доживотног почасног старешину, јер је он пре Бранковића био Крупов заступник у Србији. Нажалост, због поодмаклих година и болести брат Павле Хорстиг не може да присуствује нашим радовима, али да га замолимо за мишљење, па, када се изјасни, онда можемо дати овлашћење брату Петру Шрепловићу да обави разговор са господином Дамјаном Бранковићем.

Јован Алексијевић: Да ли прихватате предлог брата Манојла Клидиса?

(Предлог је прихваћен)

Ложа „Побратим“, 3. маја 1910. године.

Присутни: Јован Алексијевић, Манојло Клидис, Петар Шрепловић, Пера Пачић, Михајло Цукић, Чеда Петровић, Срета Стојковић, Ђока Миловановић, Димитрије Јанковић, Душан Радивојевић, Спасоје Барјактаровић, Тодор Васојевић, Васа Костић, Милан Срећковић, Андра Динић, Корнел Хоровиц, Самуило Хоровиц, Димитрије Клидис, Димитрије Мијалковић, Хуго Штимлер, Миљко Алексијевић, Сташа Бинички, Хуго Хоровиц, Венцл Рендла, Урош Кузмановић, Драгутин Сабо, Милутин Перишић, Беника Флајшер, Ђура Поповић и Стеван Ђукић. Као гости били су браћа Л. М. Ероас из ложе „Маћедонија“ и Соломон Бенсуни из ложе „Филипос“, оба из Оријента Солуна, Влајко Гођевац из ложе „Уједињење“, Алекса Јовановић, члан ложе „Немања“ и Илија Ђорђевић.

Јован Алексијевић: Поздрављам браћу госте Соломона и Ероаса и позивам да их поздравимо на масонски начин.

(Браћа их поздрављају на масонски начин)

Јован Алексијевић: Поздрављам брата Влајка Гођевца који походи наше радове кад год му то послови допусте. Поздрављам и брата Сташу Биничког, који се потпуно опоравио од извршене операције. Браћо, Велики Мајстор Велике Румунске Ложе јавља да ће доћи брат Продован члан ложе „Stela Dunarei“, у Београд и да ће посетити нашу радионицу... Молим брата секретара да прочита архитектонску таблу са нашег претходног рада.

(Секретар чита таблу)

Јован Алексијевић: Да ли се прихвата ова архитектонска табла?

(Браћа дају знак сагласности)

Јован Алексијевић: Драга браћо, упознати сте са споразумом између нове ложе „Шумадија“ и ложе „Побратим“. Да ли прихватате тај споразум?

(Браћа дају знак одобравања)

Јован Алексијевић: Ложа „Уједињење“ јавља да 6. маја имају пријем па позивају браћу из наше ложе да увеличају тај свечани чин. Молим браћу да се одазову у што већем броју. Драга браћо, циљ нашег данашњег рада је примање профаних: господина Дамјана Бранковића и доктора Душана Челића у слободнозидарски савез...

pobratim(Напомена Добривоја Крчмаревића: Ово је доказ да су „Уједињење“ и „Побратим“, мада у различитим системима, француском и енглеском, радили исти посао)

(У следећем броју извештај истражитеља о раду ложе „Побратим“ у 1910)

Роман „Масони и сарајевски атентат“ можете наручити у већим београдским књижарама или код издавача Чигоја Штампа:
T:+381 11 26 27 238 // 30 32 414; M:+381 65 288 54 28
E: [email protected]; W:http://www.chigoja.co.rs

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.