Menu
RSS

СИМБОЛИКА ВЕЛИКОГ ПЕТКА

Veliki PetakАЛЕКСАНДАР ДУГИН

Христос је распет. Ми смо га распели, ви и ја. И распињемо га свакодневно и сваког часа, у сваком нашем греху, у сваком одлагању, у лењости и равнодушности


Данас је Велики Петак. Дан Распећа Господа нашега Исуса Христа и његовог силаска у ад. Тај Петак се назива Великим зато што се тога дана остварује велико таинство. Тога дана умро је Бог.

Није само умро некад, негде, пре две хиљаде година, у Јерусалиму, на Голготи. Он умире овде и сада. Он се разапиње и страда и мучи се на Крсту оптужен за оно што није чинио, искупљује грехове од којих је био чист.

Реч Божија Друго Лице постало је плот, тело човеково. „К својима дођох, али Своји ме не познаше“.

Онај који је дошао да спасе свет, мучен је и умро на крсту. Он је могао самог себе да спаси, али је изабрао да својом смрћу спаси све остале. Односно нас, свакога од нас. Тебе и тебе и мене…

Да је Он умро, ми не бисмо васкрсли. Да Он није пострадао, наше патње не би имале краја. Да Он није дошао, ми не бисмо имали где да се враћамо, ми бисмо лутали у лавиринтима материје и по изукрштаним стазама пакла из века у век.

Муке Спаситеља на Крсту су највише могуће жртвовање. Бог шаље на најстрашније искушење, не још неког, не своје анђеле, не своје изасланике, него Самога Себе. И Сам се успиње на Крст.

У петак током читаве године хришћани посте испуњени смерношћу пред овај Велики Петак. Сваки петак је створен по слици и прилици тог Великог Петка, који је суштина свих њих.

Поред Исуса разапети су још двојица. Оба су разбојници који су извршили тешке злочине. Они спокојно прихватају смрт. Имају због чега. Али, поред њих, између њих разапет је чисти и безгрешни који је васкрсавао мртве и исцељивао болесне. Он ништа није прекршио, ништа није преступио. А два разбојника са чуђењем се загледају у онога који виси на Крсту између њих.

Један се цинично руга. Ако си ти Син Божији, спаси себе сам, сиђи са крста. Али други… Изненада у његовој умирућој свести плане муња. То је – ОН! Он се још плаши да поверује себи, сумње обухватају његову душу, али у предсмртном трену његово срце се озари Светлошћу: Признајем тебе Исусе Христе, ти си истински Бог и Спаситељ! (признајем у значењу – верујем: по Матеју, 10, 32 – речи Христове: „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.“) И тај добри разбојник први доспева у рај.

Вера његова спасила га је. За тај тренутак могао се водити свакакав живот, чинити било шта, али ниједан од великих праведника није имао тако одлучан и апсолутан усклик: такође на крсту – а у његовом случају због чина – не само кајући се због учињеног, колико гледајући у будућност, у луче царства небеског, које не пеку: Признајем! И то је довољно.

Христос је распет. Ми смо га распели, ви и ја. И распињемо га свакодневно и сваког часа, у сваком нашем греху, у сваком одлагању, у лењости и равнодушности, у пакости и док следимо принуду полуга материјалног.

Када ми не исповедамо Њега, страдалог, распетог, мученог, покопаног – ради нас – ми радимо за његове непријатеље, стајемо у ред џелата. Никад није касно да поступимо као један од џелата, наредник Лонгин, који је погодио ребро Спаситеља копљем. Да Му се окренемо и обратимо, да узвикнемо продорним и дубоким поривом душе – Христос је Истински Бог наш који је дошао да нас спаси. Спаси и мене и помилуј. Он је дошао да спаси. И спасио је.

Али, да би то спасење ступило на снагу, дошло до нас, ми треба да крочимо у сусрет. А то је корак – ка Крсту, ка Христу, ка Великом Петку. Ако не умремо, нећемо ни васкрснути. Ако не пострадамо, нећемо се ни насладити. Ако се не поклонимо, нећемо ни устати.

Христос умире. Али, то је света смрт. Он се спушта у ад где сусреће све људе, међу њима и праведнике. Јер, без Његове жртве чак су и праведници били у паклу. Између неба и земље, између човечанства и раја налазио се несавладив бездан – бездан закона.

Праведницима у паклу није било тако несносно као грешницима, али све то било је у паклу. И тек кад се Христос Распети спустио у ад, разбио божанском Светлошћу његове тешке двери, мртви су увидели светлост истине – пут на небо био им је отворен. Дочекали су.

Veliki Petak1Почев од самог Адама, низ праотаца, узевши Христа за руку као Оца, као Старијег брата, кренуло је с њим у бескрајном реду у васкрсење, у царство небеско. Спасење живима и мртвима, Христос се спушта у ад.

Али то ће се десити веома брзо. Кад прође и Велики Петак и Велика Субота и када Бог васкрсне тридневно. И саваскрне све, и оне који су умрли, и оне којима тек предстоји да умру. И од сада, после овог Великог Петка, смрт над нама није власна.

Где је твоја жаока, смрти! Ако постоји Велики Петак, онда је та жаока ишчупана.

Људи више нису робови судбине, они су слободни у Богу, они су деца Божија, јер само деца могу обраћајући се Богу да објављују: Оче наш!

Довиђења. Ово је била Дугинова директива о Великом Петку.

Сутра на Велику Суботу свако биће позвано је да занеми у смерној зебњи пред Христов силазак у ад. А у недељу је – чудо Васкрсења. Васкрс, Васкрс Господа.

И Христос ће васкрснути!


Факти

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.