Vesti 
Koliko puta smo čuli da je neko omrznuo neku pjesmu jer mu se smučilo što je svi slušaju?
Ne bih ni ja da glumim nekog hipstera, ali mi se stomak okreće kad vidim kome su najviše bila puna usta Srđana Aleksića. Naravno, ne mislim na većinu ljudi koji su njegovu sliku postavili kao svoj avatar.
Herojski čin mladog Trebinjca je jedan od onih koji i u vatri i u vodi ostaju isti. Reći ljudski ne zvuči dovoljno pohvalno, znajući kakvih ljudi ima, taj čin je mnogo više od toga.
I tu nemam šta više dodati. Povod ovog pisanja su one ljudske hulje koje će u istom danu govoriti o Srđanu, a posle toga napraviti potpuno afirmativnu emisiju o Andreju Nikolaidisu. Kao, braniće slobodu govora.
Nevjerovtno je koliko se čitava mašinerija napela da pokaže kako je Katunski Gebels ustvari neka vrsta progonjenog pisca poput Solženjicina, a ne jedan obični verbalni Brejvik. Nemoguće je pojmiti kakav mozak treba biti, pa žaljenje što među par hiljada ljudi nije pukla bomba, treba nazvati slobodom mišljenja i govorenja?
Niko normalan ne vidi razliku između onih koji tako misle, i budala koji po forumima žale što Hiter nije pobio sve Jevreje. A jedina razlika između Brejvika i Nikolaidisa je ta što je prvi svoje bolesne ideje sprovodio u djelo, dok drugi ni za to nije sposoban. Umjesto da se civilizacijski opasa eksplozivom i krene na genocidnu Republiku Srpsku, on će sijati mržnju iz udobne fotelje, znajući da će posle od raznih europskih Ugričića posle dobijati nagrade za umjetničku hrabrost.
Kad takva paklena družina kojoj ništa nije sveto počne veličati nešto, pa makar to bio i herojski čin Srđanov, to sluti lošem, ako nije i samo po sebi loše. Ne kaže poslovica bez razloga, pazi i šta, i ko govori.
Ne znam koliko je ljudski pitati zašto ne znamo ni za jednu sličnu priču, u kojoj je neko u opkoljenom Sarajevu pomogao Srbinu ili u Mostaru Hrvatu. A mora da su se pomagali, makar ne dovodeći svoj život u rizik. I to je bilo puno. Prosto se moram pitati zašto je gnoju ljudskom koji se upinje dokazati kako su Srbi posve genocidni potreban takav primjer humanosti baš sa te strane?
Da su namjere iskrene, slavili bi i Srpka Pustivuka jer je u ratu spašavao djecu, a ne bi ga povlačili po zatvorima pod optužbom da je zločinac.
Gdje to griješimo, pa je klika koja ne živi od rada već od stranih donacija prigrlila Srđana kao svog iako simboliše sve ono što oni nikada neće biti, pitanje je za sve nas.
A ti Srđane oprosti, što smo im dopustili.
( 47 ocena )
