Novi Standard

Da li su Srbi izazvali Prvi svetski rat? Nisu, je l'? A ko je ubio Ferdinanda? Još i njegovu ženu? Ko je odbio pravednu istragu?

Pitali anketari neke televizije mladež  po ulicama i trgovima da li znaju ko je Knez Lazar. Vazduh je mirisao na čaj od lipe jer je bio jun, trava je rasla neopaženo u parkovima, iz uključenih televizora po radnjama izlazili su sladostrasni krici teniserki čiji je meč bio u toku, automobili su škripali kočnicama i trubili pred ometajućim semaforima, kiša se spremala da se umeša, starci i starice su zavidljivo gledali mlade i snažne koji su jakim vilicama prepunim pravih zuba odgrizali zamašne zalogaje slasne i masne pljeskavice kipuće holesterolom.  

Jedan kratko podšišan momak tvrdio je da takvog ne poznaje; jedan momak je podozrevao da je to njegov komšija Lazar, buregdžija, sa nadimkom Knez; jedan je mislio da je to fudbaler Laza, kome su na utakmicama skandirali “care!”; jedan dečko se gotovo izvinjavao jer istoriju baš nije voleo, pa ni učio; jedna devojka je koketno, očekujući komplimente svojoj lepoti, visokim glasom punim ženstvenosti izrekla misao da se time nikad nije bavila i da nema nameru da se tim zanosi, a inače je sto posto sigurna da postoji pevač sa tim imenom… Knez ili tako nekako... 

NEBESKI NAROD? MA VAŽI! Onda su anketari prešli na drugo pitanje: “A da li znate kada je bila Kosovska bitka?” Studentkinja prava je tvrdila da je to bilo 1804. na Vidovdan; student istorije se sećao da je to isto što i Marička bitka, jer Marica protiče kroz Kosovo, i da se to desilo 1444. kada je Janko (Hamilkar Barka, zapovednik dunavskih barkaša, inače filipinski kondotjer u službi Mađara, poznat i pod imenom Filip Madžarin) kasno na Kosovo stigao, ali ga je kobno sačekao megdandžija Ahil, a posle ga je Marica (zbog koje se zaratilo i po kojoj je reka dobila ime) pojila vinom, mada su mu se videle džigerice bele. Jedna devojka je rekla da je član udruženja MENSA i da je to nikad nije zanimalo, ali da bi inače znala da to pripada svetskom fundusu, jedan mladić je bio član nevladine organizacije „Atlantiđani“, jedan momak je, držeći u ruci koka-kolu, zajedljivo pitao: „A to je... ono... sa nebeskim narodom...?”  

Onda su anketari prešli na treće pitanje: „Znate li ko je vojvoda Mišić?” Neki snažni momak je hteo da bije, drugi se sanjivo izvinjavao jer je stondiran, učenica frizerske škole je žurila na kasting, jedna tinejdžerska lepotica dobacila je u prolazu da je čula da je to jedan od onih pred Haškim sudom u Belgiji, i da nam je dosta prošlosti, treba gledati u budućnost. 

Onda su anketari ponovo bili u studiju. Tu je u popularnoj emisiji mlada novinarka (veštačka plavuša jer svi direktori televizija vole veštačke plavuše), koristeći svoju urođenu pričljivost, unjkav glas, duboki dekolte, napumpane usne i tamnu senku između punačkih nogu, gde je kamera povremeno diskretno zalazila, nagovarala dva nekad ugledna starca (izgubljenih glasovnih i umih kapaciteta zbog dubokih godina), koji su pokušavali da se odupru činjenicama iz ankete i života, da usvoje njeno mišljenje - uz naučnu asistenciju prisutnog poletnog građanina istoričara. Da li su Srbi mitomanski narod? Jesu! Da li su odvajkada remetilački faktor na Balkanu? Jesu! Da li su na prevaru ubili turskog sultana? Jesu! Da li su prevarili i naivnog Lamartina pokazavši mu kulu u koju su ugradili lobanje iz obližnjeg turskog groblja? Jesu! Da li im je Kosovo, grdno sudilište, udarilo u glavu? I to tek u devetnaestom veku, što je otkrio Basara! Jeste! Da li je Njegoš, dok je bio srpski pisac, a sada je, hvala bogu prešao u crnogorske, veličao genocid? Jeste! Urlikao je: „Neka bude borba neprestana!... Do istrage turske... Udri dokle mahat možeš...“  

REKLAME ZA NOVE SRBE Slaviti godišnjicu boja na Mišaru, tu gde su mučenički stradali Beširević, Kulin-kapetan, Hadži Mosto, Kulenović, Vidajić, sve sam cvet muslimanske Bosne, i pri tome veličati popove Smiljanića, Luku Lazarevića i protu Mateju Nenadovića! Možete misliti kakvi su to bili sveštenici! A i kakva je Crkva! Sve je to čin i govor mržnje i šovinističko izazivanje zbog kog nam nema mesta u zajednici kulturnih evropskih naroda! Da li su Srbi izazvali Prvi svetski rat? Nisu, je l'? A ko je ubio Ferdinanda? Još i njegovu ženu? Ko je odbio pravednu istragu o tome? Ko je nedavno razbio Jugoslaviju? Zna se! Memorandum staraca iz Akademije - nedovršen tekst, ilegalno iznet u javnost! Kad bismo se lagali! To je bio potpuno jasni plan Čemer-Ljutice (poznatog pisca i izletnika na Goli otok) za preventivni napad na Sloveniju, okupaciju Ogulina sa Zagorjem i širenje Srbije od teritorije Rasinskog partizanskog odreda do oblasti Lužičkih Srba. 

A onda su išle reklame. Bićete mlađi i živećete duže ako vam kredit naše banke pruže! Posle našeg šmu-čaja, eto vašeg raja. Naše drek-kapi dobre su za vaše sapi! Nevolje urinarnog trakta nestaju za vašeg vakta, to su neoboriva fakta! Radi bolje defekacije, a protiv opstipacije, postoje solucije, prave revolucije – biljni preparat “aaah”! Za lagodan osećaj, za slobodan pokret, mega-uložak opet i opet! Kada si bez „lepogala“-  nijedna ti ne bi dala! Ti duboko oreš ralom kada si sa „lepogalom“. Pod tobom se žensko trese - kao testo koje mese! Juhuuu! Kad nema “malgona”, sve je van pogona, mašini je kratak vek, kao da je udarila u direk! 

I opet studio. Ugledni starci su se meškoljili. Prostate su proradile. Pristali bi sad na sve, samo da se emisija odmah završi. Ali ne ide to tek tako. Tajming je tajming. Novinarka je osetila svoju prednost. Namignula je anketarima. Shvatili su je. Onda su rekli da će se vratiti na ulice da dopune anketu novim podacima, a mogu ih očekivati otprilike za jedan sat, svakako pre završetka emisije. Starci su energično odbili da se duže zadrže. Tada je novinarka postepeno upotrebila i preostale argumente. Dekolte je postajao sve dublji, bratela sa levog ramena je sve češće spadala, tamna senka je postajala indiskretnija. Starci su oblizivali usne, bilo im je nezgodno što ne mogu da upravljaju svojim očima. Zato su sve mahinalnije i zbunjenije klimali glavama. Što se moglo shvatiti kao odobravanje. Ali kao i tonjenje u san. Onda je novinarka besno rekla: “A sad reklame!” 

A napolju je lipa i dalje mirisala. Deca su u dvorištima igrala „care, care, kol'ko ima sati“. Mladež se tiskala po baštama kafića, za nekim stolovima su duvali, za nekim pili viski, neki su se okupljali oko parkiranog “poršea”, zadivljeno ga dodirivali, devojke su motrile veče koje se besplatno nudilo, trava je i dalje neopaženo rasla po parkovima. Kiša nije pala.