Vesti 
Liberalni kapitalizam je koncept konzervativaca i libertarijanaca, a ne (samo) liberala i predstavlja i podsistem srpskog nacionalnog identiteta
Liberalni kapitalizam je tržišni, ekonomski i privredni sistem gde svi učesnici imaju iste uslove za rad i poslovanje bez intervencije države koja bi trebalo da obezbedi jeftinu i efikasnu logistiku. Logična posledica tog sistema je da samo najbolji privrednici, ideje i koncepti opstaju. Zato što najbolji opstaju, ceo sistem postaje zdraviji.
DOBRO I LOŠE Liberalni kapitalizam nije osmišljen da postoji zbog sebe, već zbog ljudi, a za ljude obezbeđuje:
– Najbolji kvalitet robe/usluga za najbolju cenu (jer opstaju tržišno sposobni);
– Najbolje uslove života i rada (najvredniji radnici i privrednici imaju najviše novca);
– Najniže poreze, takse i ostala davanja prema državi;
– Ljudske slobode, koje su tekovine hrišćanstva, tj. pravoslavlja;
– Najhumaniji socijalni pristup (solidarnost je tekovina razvoja civilizacije, a ne monopol državnih činovnika koji dele podobnima ono što privreda zaradi); i
– Mogućnost neutralisanja mana.
Mane su:
– Mogućnost zloupotreba špekulanata (pronalazači rupa u zakonu i rupa u sistemu);
– Čak i delimično narušavanje sistema može da uruši ceo sistem (na pr., intervencija SAD početkom 21. veka, intervencije EU nekim svojim članicama);
– Ne može da funkcioniše izolovano od ostatka sveta; i
– Čist/izvorni liberalni kapitalizam danas ne postoji nigde zbog zloupotreba lobija (na Zapadu) ili tajkuna (na Istoku) u odnosu na državu.
IDEAL HRIŠĆANSTVA Negativan element koji se vezuje za koncept liberalnog kapitalizma je globalizacija. Međutim, globalizacija nije tekovina liberalnog kapitalizma, već ljudske civilizacije, odnosno opšteg napretka. Globalizacija, tj. univerzalne vrednosti za čovečanstvo, su tekovina čak i hrišćanstva, ali i ostalih religija, što je normalno i očekivano. Lično bih, kao pravoslavni hrišćanin i pripadnik Srpske pravoslavne crkve, želeo da ceo svet veruje u jednog Tvorca našeg i vaskrsenje Sina Njegovog Isusa Hrista, tj. Pravoslavnu crkvu. To bih želeo jer verujem da će tako spasiti sebe i pobediti zlo koje je na zemlji. Naravno, nikoga neću prisiljavati da veruje jer se to kosi i sa mojom religijom, tj. mojim pojimanjem morala.
Dakle, liberalni kapitalizam se temelji na onom principu koji je i jedan od ideala hrišćanstva, a to je sloboda. Hrišćanstvo i sloboda su u osnovi nacionalnog identiteta srpskog naroda. Upravo je zbog slobode i hrišćanstva knez Lazar otišao u boj sa Osmanlijama, odnosno Karađorđe podigao bunu, odnosno zbog toga je probijen Solunski front itd.
Zašto je intervencionizam na tržištu loš? Intervencija države na tržištu ima za posledicu veštački opstanak onih organizacija, ideja i koncepata koji nisu zdravi. Takav opstanak plaćaju oni koji rade „zdravo“ i iz tog razloga su (uslovno rečeno) njihovi fiskni troškovi viši od njihovih konkurenata koji posluju u sistemima koji ne tolerišu bolesne. Ukoliko taj višak troškova ne plati privreda neposredno (i odmah), taj trošak će platiti kasnije jer država mora da se zadužuje da bi taj trošak podmirila (na pr., Srbija se zadužuje kod fondova zemlja koji su nas bombarodovali pre 13 godina da bi podmirila zahteve stanovništva koje privreda ne može da plati). Na taj način svaka država može da izgubi (fiskalnu) nezavisnost. Milton Fridman je sjajno primetio da je pravi porez zapravo nivo potrošnje, tj. sredstva uzeta iz privatnog sektora i potrošena u javnom.
Zašto država onda interveniše na taj način? Zato što čuva „socijalni mir“, odnosno ne želi glasačima da prizna da nije sposobna da napravi uslove za funkcionisanje države. Drugi razlog je što država na taj način kupuje glasače. Spasavanjem onih koji bi trebalo da propadnu je usluga za koju političari očekuju glas. Takođe, otvaranje radnih mesta u državnoj upravi i samoupravi koja nisu potrebna služi za zapošljavanje „sigurnih birača“. Dakle, to je kao kada doktor pacijentu daje morfijum za izlečivu bolest jer ne ume da ga izleči, a pacijent je zahvalan doktoru što ne oseća bol i još mu plaća pregled i terapije.
Liberalni kapitalizam nije isto što i liberalizam u širem smislu. Liberalni kapitalizam se odnosi na tržište, odnosno ekonomiju i privredu, i nije nužno vezan za liberalizam (kome lično nisam naklonjen).
ZAŠTITA IDENTITETA Liberalizam je filozofija koja zanemaruje osnovne elemente društvenog ponašanja. Nacionalna država može da ograniči neke slobode ljudi da bi sačuvala identitet (na pr., Francuska zabranjuje nošenje feredža, većina SAD država nije gej-prijateljska, Rusija zabranjuje zvanične natpise na stranom jeziku itd.) Sve moderne države su nastale da bi zaštitile nacionalni identitet određene etničke grupe (naroda) jer je taj identitet deo ličnog identiteta pojedinca. Takođe, država u retkim situacijama može da interveniše na tržištu kada je to krajnje nužno (na pr., Srbija mora da subvencioniše svoju poljoprivredu jer to radi EU, koja joj je najveći spoljnotrgovniski partner).
Iz ovih razloga je liberalni kapitalizam koncept konzervativaca i libertarijanaca, a ne (samo) liberala i kao koncept slobode predstavlja i podsistem srpskog nacionalnog identiteta.
( 36 ocena )
