Vesti 
Profiti bankarskog sektora više ne mogu pokriti već vidljive i sve veće pukotine finansijskog sistema
N
arodna banka Srbije (NBS) је upravo objavila izveštaj pod naslovom „Kontrola poslovanja banaka“, u kome su analizirani rezultati i stanje ovog sektora u trećem kvartalu 2011. godine. Ako je meriti visinom ostvarene dobiti, banke su poslovale veoma uspešno.
U prvih devet meseci ove godine banke su ostvarile dobit od oko 250 miliona evra. Značajnija i od samog apsolutnog iznosa je činjenica da je ta dobit za oko 21 odsto veća od dobiti ostvarene u istom periodu prošle godine.
U 2011. godini je tako nastavljen već decenijski trend prelivanja kapitala preduzeća, države i građana u korist finansijskog sektora. Samo se time može objasniti fenomen da bankarski sektor cveta, dok svi oko njega venu.
U poslovnom ambijentu u kome najveći deo privrede i građana jedva preživljava, rezultati bankarskog sektora zbunjuju, a time i otvaraju (ili bi morali da otvore) neka suštinska pitanja vezana za domaći ekonomski sistem. Ovakvo stanje je nelogično, opasno i neodrživo. Profiti bankarskog sektora više ne mogu pokriti već vidljive i sve veće pukotine finansijskog sistema.
Broj problematičnih kredita je u stalnom porastu, i na kraju trećeg kvartala je na nivou od oko 19 odsto ukupnih plasmana banaka. Situacija je mnogo opasnija nego što ova loša cifra pokazuje, a bila bi još gora da neke od anomalija ekonomskog sistema bankama ne idu na ruku.
PRIVILEGOVANI POVERILAC Inflacija je u 2011. bila vrlo visoka, a dinar je ojačao u odnosu na 2010. godinu – nominalno i realno. Ovo apsurdno kretanje kursa bi moralo olakšati otplatu devizno indeksiranih kredita. To jeste bila pomoć dužnicima (a time i bankama), ali nedovoljna da zaustavi rast nenaplativih potraživanja. Nije teško zaključiti šta bi se dogodilo u slučaju ozbiljnije, a nužne depresijacije dinara.
Indirektna pomoć bankama je stigla sa još jedne strane koja se u Srbiji ne uočava. Dramatična finansijska nedisciplina koju država godinama toleriše, svojim pogubnim mehanizmom pomaže upravo i jedino bankarskom sektoru.
Veliki deo privrede kasni sa platama, ne plaća poreze i doprinose i odlaže plaćanja svojim dobavljačima. Građani masovno ne plaćaju struju, grejanje, komunalne usluge i sl. Što više građani i privreda tako „uštede“, više ostaje za banke. One su jedine koje svoja potraživanja relativno uspešno naplaćuju, svakako bolje i lakše nego drugi.
Ako bi privreda i građani bili prisiljeni da svoje obaveze uredno izmiruju, ako ne bi mogli da biraju šta će i kada plaćati, novca za servisiranje kredita bi ostajalo mnogo manje. Banke bi prestale da budu privilegovani poverilac i suočile bi se sa velikim skokom u rastu problematičnih kredita. Tada bi se i teret krize pravednije raspodelio jer bi i banke, deleći sudbinu privrede, morale podneti svoj deo. Usledilo bi neizbežno suočavanje sa činjenicom da ih je previše na malom i slabom tržištu, a model poslovanja koji počiva na odiranju klijenata postao bi neodrživ.
Cene finansijskih usluga u Srbiji su već godinama među najvišima u Evropi. Kamatne marže (razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa) se poslednjih godina kreću u rasponu od 6 do 7,7 procenata. U 2011. godina, marža je simbolično niža i iznosi oko 5.9 procenata. Takav nivo marži nijedna ekonomija ne može izdržati, pogotovo ne ekonomija koja je efektivno u recesiji.
ČEDO SISTEMA Bankama se to može, one su miljenice i čedo sistema. Država im je godinama dozvoljavala da rade šta god žele i da cene svojih usluga formiraju kako žele. Izlazeći tim željama ususret, država je bankama pružala i veoma aktivnu i besmislenu pomoć. Kroz sistem kamatnog subvencioniranja, bankama je omogućeno da uvećavaju svoju dobit i održavaju visoke kamate, a na teret budžeta.
Uz sve ovo, i NBS bankama obezbeđuje dodatne visoke prihode kroz krajnje problematičan mehanizam repo operacija.
Na listi apsurdnih darova koji bankama pristižu sa svih strana, ipak se izdvaja jedna – mogućnost da kroz neshvatljive poreske pogodnosti plaćaju najmanje efektivne poreze u Evropi, naravno, opet na štetu budžeta.
Poslednji je čas, ako već nije prekasno, da se otvori rasprava o stvarnom stanju finansijskog sistema koji uništava ekonomiju, i koji je sada na putu da uništiti i sebe.
( 49 ocena )
