Novi Standard

Obraćanje potpredsednika DSS na predstavljanju „Programa razvoja Vojvodine“ u Novom Sadu 4. februara

Poštovani predsedniče,
Dragi prijatelji,

Sadašnja situacija u Srbiji na teži način nas je naučila da bez jasnog plana i vizije nema izlaska iz krize. Demokratska stranka Srbije kao državotvorna i odgovorna stranka, ubeđena da napredak ni u jednoj sferi društva nije moguć bez dugoročnog planskog horizonta, pripremila je još jedan strateški dokument koji vam danas predstavljamo – Program razvoja Vojvodine. Program koji vojvođani zaslužuju svojim radom, poštenjem, znanjem i trudom, a koji do sada nije napravila nijedna stranka u Srbiji osim naše. To je plan koji nudi rešenja za izlazak iz krize i trasira put ekonomskog oporavka. To je program zapošljavanja i razvoja vojvođanske privrede!

Vinston Čerčil je rekao: „Umesto da se unapred brinemo, bolje da unapred planiramo i razmišljamo“. To je stav koji zastupa naša stranka i koji neprestano potvrđujemo svojim delima. Ovim programom smo pokazali da idemo u susret problemima, spremni da ih rešimo, a ne da od njih okrećemo leđa. To je teret i odgovornost koju je naša stranka uvek bila spremna da preduzme.

Vojvodina je i u prošlosti imala ulogu pokretača razvoja zemlje. Zaposlenost i plate su bili uvek iznad proseka zemlje, a vojvođanski seljak je, i sa usko skrojenim zemljišnim maksimumom od 10 hektara, imao standard dostojan značaja koji poljoprivreda ima za stabilnost ekonomije jedne zemlje.

Svako ko je jednom bio u Vojvodini, lako je zapamtio drugo ime za njene predele – žitnica Evrope. Na jednog stanovnika dolazi oko 0,9 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je mnogo više od proseka evrope. Kroz Vojvodinu prolaze tri najznačajnija koridora Jugoistočne Evrope, drumski i železnički koridor 10 i vodni koridor 7. Kapaciteti mlinova, šećerana, klanica i konditora su toliki da sve što proizvedemo može da se preradi u Srbiji, a ipak više od polovine poljoprivrednih proizvoda se proda i izveze neprerađeno, a na tome više najviše zarađuju trgovci i preprodavci umesto proizvođači.

Da istorija i prirodni uslovi nisu dovoljni da se obezbedi blagostanje jednog regiona nemilosrdno su osetili i stanovnici Vojvodine. Prvi put u istoriji prosečna plata u Vojvodini je niža od proseka u nekoliko regiona Srbije, a nezaposlenost veća nego u proseku Srbije. Umesto oporavka privrede, pad industrijske proizvodnje se ne zaustavlja. Populistički projekti u infrastrukturi su Vojvodinu doveli u situaciju da se mala i srednja preduzeća gase, veliki privredni sistemi, simboli nekadašnje snage privrede nestaju ili lagano propadaju, a mnogi seljaci više zarađuju od rentiranja zemlje nego od njene obrade. Sva sela i gradove okružuju industrijske zone, ali ne i industrija. Broj stanovnika Vojvodine je za deset godina smanjen za sto hiljada, a u nekim delovima Banata već sada nema dece za škole, a kamoli za njivu. U Vojvodini ima više od 20 hiljada praznih kuća, a broj članova po domaćinstvu iznosi zabrinjavajućih 2.3 člana. Na takvoj demografskoj perspektivi nijedan razvojni plan nema uslova da uspe.

Ciljevi programa
Program razvoja Vojvodine predstavlja kontinuitet ekonomske politike za koju se DSS zalaže i zasnovan je nekoliko važnih stranačkih dokumenata, na:

• Programu razvoja Srbije u uslovima ekonomske krize 2009 – 2012.

• Programu razvoja Srbije 2010-2015. godine;

• Deklaraciji o ekonomskoj budućnosti Srbije,

• Lokalnim programima razvoja za 21 grad i opštinu u Srbiji od 2011-2016. godine

Na njegovoj izradi su bili angažovani svi raspoloživi potencijali DSS. Pored ekonomskog saveta i drugih organa stranke, na programu su radili Pokrajinski odbor, lokalni odbori, kao i veliki broj privrednika, profesora i ekonomskih stručnjaka, iz Vojvodine i cele Srbije, koji kao nestranačke ličnosti podržavaju rad naše stranke.

Program razvoja Vojvodine zasniva se na jedinstvenoj i konzistentnoj ekonomskoj strategiji naše stranke za čitavu teritoriju Republike Srbije, ali uvažava specifičnosti koje odlikuju geografsku, demografsku i privrednu strukturu Pokrajine.

Bez zaposlenja, ljudima su uskraćene sve slobode, a sve priče o demokratiji, ravnopravnosti i slozi postaju demagogija, zbog toga su

1. zapošljavanje, i

2. razvoj domaće privrede

dva najvažnija cilja našeg programa.

U Vojvodini je zaposlenost sa 44 u 2010. godini opala na 35 odsto u 2011. Dakle, samo svaki treći čovek je zaposlen. DSS će insistirati na iznetim ciljevima sve dok svaki čovek ne bude imao zaposlenje. Tada možemo očekivati da će narod ponovo uzeti sudbinu u svoje ruke i da će Srbija biti nezavisna država, jer će njeni građani biti nezavisni od politike.

Poljoprivreda
U Vojvodini se 62 odsto BDP ostvaruje u poljoprivredi. Od poljoprivrede živi oko 215.000 poljoprivrednih gazdinstava, odnosno oko jedne četvrtine stanovništva, a ako se tome doda broj zaposlenih u prehrambenoj industriji, dolazimo do toga da 50 odsto stanovništva direktno zavisi od poljoprivrede. Pri tome, Pokrajina nema svoj agrarni buxet, kao ni jedna opština Pokrajine.

Vojvodina je praktično nastala otimanjem zemlje od vode, a sada sve češće trpimo sušu. Još je Marija Terezija uviđala značaj kanalskih sistema za dobrobit Vojvodine, tako da je veliki Bački kanal počeo da se gradi još davne 1793. godine. Tada je ručno prokopano više nego što se danas održava mašinama.

Uz neznatne investicije u Vojvodini bi moglo da se navodnjava 100.000 hektara zemlje, znači pet puta više nego što je sada slučaj. To je vrlo realan plan, jer samo kada se zna da kanal D-T-D sada obuhvata 960 kilometara kanalske mreže i da je na njega povezano 22 hiljade manjih kanala, tada je jasno da samo sa sto metara navodnjavanja oko tih kanala dobijamo pomenutu površinu od 100 hiljada hektara – sa dve žetve, sa maksimalnim prinosima i sa stabilnim rodom i u najsušnijim godinama.

Cilj izgradnje kanala D-T-D bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da omogući navodnjavanje 500.000 hektara. Do punog dostizanja tog cilja možemo doći do 2020. godine, a do ostvarenja prve faze već za tri godine, jer u toj fazi nisu potrebna iskopavanja novih kanala, već samo sanacije prevodnica, produbljavanja kanala na pojedinim mestima i ugradnja savremenijih i jačih pumpi. Sredstva za sanaciju kanala D-T-D možemo da obezbedimo pomoću kreditnog araanžmana sa Ruskom Federacijom i na taj način još više unapredimo saradnju sektora poljoprivrede naše dve zemlje.

Treba imati u vidu da 2014. godine stupa na snagu potpuna liberalizacija trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima sa Evropskom Unijom. DSS je još prilikom usvajanja SSP kritikovao taj potez i ukazao na katastrofalne posledice tog sporazuma za domaću privredu, posebno poljoprivredu. Sada kada je jasno da nećemo postati deo EU pre 2020. godine, ako to ikada i postanemo, onda ne znam kako će zagovornici ovog procesa opravdati najmanje 300 miliona izgubljenih prihoda od carina i hiljade izgubljenih radnih mesta zbog gašenja domaćih firmi koje nisu izdržale pod pritiskom jeftinijih subvencioniranih proizvoda iz EU.

Za vreme učešća DSS-a u vlasti, dostignuti nivo izdvajanja za poljoprivredu u buxetu je bio iznad 5 odsto, dok je u 2011. godini za iste namene bilo predviđeno samo 2.2 odsto buxeta. Sprovođem našeg programa obezbedićemo da se već u naredne dve godine ponovo dostigne viši nivo izdvajanja.

Konkretne mere koje ćemo preduzeti u cilju postizanja navedenih prioriteta su sledeće:

• promena načina dodele subvencija na osnovu primene proporcionalnih subvencija sa opadanjem proporcije sa veličinom zemljišta u posedu

• primena kvalitetne klase zemljišta u određivanju visine subvencija kako bi došlo do izjednačavanja položaja poljoprivrednika u svim delovima Vojvodine.

U mnogim evropskim zemljama, subvencije se po gajenim kulturama razlikuju i do 100 odsto. Povrće, voće i druge industrijske biljke treba da budu dodatno stimulisane jer upošljavaju i kapacitete industrije i angažuju veću radnu snagu.

Pitanje kojem će DSS dati posebnu pažnju je pravovremeno utvrđivanje otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda. Rast cena semenske robe, pesticida, dizela je nastavljen jer pada dinar, samo žito, kukuruz i suncokret pojeftinjuju. Takva ekonomija je pogubna za naše seljake. Svi kažu da Vojvodina može da hrani pola Evrope. Sa vlašću koja ima ovakav odnos prema poljoprivredi dobro je da hrani pola Vojvodine.

Energetika
Realizacija našeg programa omogućiće da Vojvodina u celosti iskoristi potencijale energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom i postane najznačajnije energetsko čvorište na Balkanu. Gasprom Njeft dosledno sprovodi plan investicija u NIS i već je uložio preko milijardu i po evra u modernizaciju njegovih kapaciteta. Investicije u modernizaciju rafinerije u Pančevu omogućiće povećanje prerade sirove nafte u ovoj rafineriji na oko 7 miliona tona nafte godišnje, u odnosu na 3,5 tona koliko se prerađivalo pre strateškog partnerstva.

Koncept strateškog partnerstva treba primeniti i u čitavom gasnom i petrohemijskom sektoru. Sada je već očigledno da takvo rešenje daje rezultate ukoliko je partner kompanija koja ima svoje izvore gasa, svoje tehnologije prerade i dugogodišnje iskustvo u toj delatnosti.

Južni tok će početi da se gradi krajem ove godine, čime se značajno povećavaju kapaciteti za dodatne investicije u gasifikaciju cele Vojvodine i Srbije, kao i izgradnju gasne elektrane u Novom Sadu i druge prateće investicije.

Srbijagas, Petrohemija, Azotara, MSK, Hipol ne mogu da rade u uslovima stalnog tehnološkog zaostajanja i odlaganja modernizacije. Potreban je partner koji će profesionalno a ne partijski voditi ovaj sektor, kako bi na osnovu jeftinijih ulaznih faktora proizvodnje bilo omogućeno da se robe i usluge proizvode uz manje troškove i po nižoj ceni. Za smanjenje cene gasa je neohodno nastaviti sa izgradnjom gasnih skladišta, kako bi se što veće količine mogle nabavljati izvan sezonskih skokova. Na teritoriji Vojvodine postoji još ispražnjenih ležišta, pogodnih za gasna skladišta: u Žitištu, polja „Begejci” jedan, dva i tri, „Tilva“, „Međa tri“ i „Mokrin“.

Vojvodina nema značajne rezerve primarne energije zato je sasvim prirodno da se okreće energetskoj efikasnosti, obnovljivim i alternativnim izvorima energije. Biomasa, biogas, biogorivo, energija vetra i sunca je svugde oko nas, ali još smo na samom početku. Sve što je urađeno su samo eksperimenti i pilot projekti.

U periodu od 1983. do 1989. godine u Vojvodini je izgrađeno oko 1.400 postrojenja na biomasu, ali su od tada do danas samo gašena. Višak bio mase iz ratarske proizvodnje i prerade nekvalitetnog drveta se sada nigde ne koristi. Na žalost tako je i na desetinama govedarskih ili svinjarskih farmi gde svakodnevno propadnu stotine tona biogasa.

Za korišćenje energije vetra su i pored svega mnogi zainteresovani. U Južnom Banatu, upravo u najnerazvijenijim opštinama, Plandište, Žitište Alibunar, Kovin, mnogi žele da grade vetrogeneratore, u Subotici se proizvode glavni delovi za njih, a ipak još ni jedan nije instaliran u Vojvodini. Tu se najbolje vidi sporost administracije i slaba saradnja sa investitorima, što ćemo mi odmah promeniti.

Saobraćajna infrastruktura
Saobraćajna infrastruktura je važna za zapošljavanje, za razvoj nerazvijenih opština i afirmaciju Vojvodine kao značajne tranzitne destinacije. Nažalost, zbog loših puteva i visoke cene goriva, Vojvodina, kao i Srbija predstavlja crnu rupu na tranzitnoj mapi Balkana. Vojvodina i Srbija imaju najpovoljniji geografski položaj kada je u pitanju tranzit preko njene teritorije, ali je taj potencijal potpuno neiskorišćen. Srbija je usvojila zakon o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama čime je konačno stvoren pravni okvir za saradnju države i privatnog sektora na izgradnji kapitalnih infrastrukturnih projekata.Ova saradnja je posebno značajna u vremenu krize kada država nema dovoljno sredstava da sama finansira izgradnju infrastrukture. Prioriteti u putnoj infrastrukturi biće izgradnja autoputa E70 koji vodi od Temišvara, preko Vršca, Pančeva i Beograda do uključenja u Koridor 11 koji se nastavlja ka Južnom Jadranu, kao i Banatske magistrale koja vodi od Horgoša, Novog Kneževca, Čoke, Iđoša, Žitišta i Sutjeske do Alibunara, paralelno uz državnu granicu sa Rumunijom. Cilj ovih projekata je da marginalizovani Banat uključe u život Pokrajine i omoguće njegov ubrzani razvoj.

Neki Dunav vide kao granicu između Srbije i Vojvodine, ali DSS Dunav vidi kao vezu Vojvodine sa Evropom. Vojvodina je jedini region izvan Evropske Unije kroz koju protiče Dunav, a kakvu korist imamo od toga? Sa našim programom i idejama Dunav će postati Koridor zapošljavanja. Putem modela javnog-privatnog partnerstva obezbedićemo sredstva za izgradnju savremenih luka na Dunavu- Bogojevo, Apatin, Pančevo – sa kontejnerskim terminalima – poput luka na Rajni i Majni. Činjenica je da je rečni transport jedan od najjeftinijih vidova transporta i da se u budućnosti očekuje njegova ekspanzija. Zbog toga je jasno da ovaj plovni put treba da bude jedan od prioriteta ulaganja. Dunav je jedini koridor Vojvodine koji ne može biti zaobiđen na transportnoj mapi Evrope.

Železnica Vojvodine je danas u gorem stanju nego sedamdesetih godina prošlog veka. Potrebna je sveobuhvatna modernizacija železničke mreže na teritoriji čitave Vojvodine, posebno u Banatu, ali kao najhitniju meru predlažemo modernizaciju deonice pruge na Koridoru 10 od Subotice preko Beograda do Novog Sada, koja bi se ubuduće prelazila za malo više od sat vremena. Ova pruga je žila kucavica Pokrajine koja bi omogućila ubrzani razvoj privrede i veću dinamiku poslovnih i trgovinskih odnosa između ovih gradova. Za ovaj projekat već postoji interesovanje železničkih kompanija u Ruskoj Federaciji i EU.

Građevinarstvo
DSS će se zalagati da građevinarstvo dobije status jednog od strateških sektora razvoja autonomne pokrajine Vojvodine. Veliki infrastrukturni projekti mogu da podignu posrnulo građevinarstvo, uz niz administrativnih olakšica, ali i sistematskog finansiranja kroz bankarske garancije, prilagođavanje uloge Razvojne banke Vojvodine i korišćenje modela javno-privatnog partnerstva.

Od ukupno petnaestak tendera koji su tokom 2010. i 2011. godine raspisani za radove na Koridoru 10 i autoputu „Južni Jadran“, samo u četiri slučaja posao su dobile domaće firme, jer su tenderski uslovi takvi da unapred diskvalifikuju domaće izvoćače. Pokrajina je u prethodne dve decenije zanemarila razvoj građevine, tako da domaće građevinske kompanije sada nemaju u svojim bilansima poslove vredne 100 miliona evra, niti reference koje se stiču na velikim investicijama. Ne možemo očekivati da građevinarstvo ponovo bude izvozna grana, kada ni na domaćim tenderima ne uspeva da dobije poslove.

Zastoj u građevinarstvu je ugrozio i industriju građevinskog materijala Vojvodine koja je i značajan izvoznik blokovske robe, crepa i keramičkih pločica. Tome u prilog govori podatak da je izvoz industrije građevinskog materijala u 2009. godini, u odnosu na 2008. – prepolovljen. Pokrajina mora kao i Republika da odobrava subvencije za stambenu izgradnju, jer bez privatnih investicija biće ugrožene stotine malih i srednjih građevinskih firmi. Toza Marković, Potisje, Beočinska cementara imaju kapacitete, ali dok nema investicija oni su jednako korisni kao i prazne živinarske farme u svakom selu Pokrajine.

Veliki privredni sistemi i mala i srednja preduzeća
Industrija i veliki privredni sistemi su okosnica razvoja male i srednje privrede i imaju značajnu ulogu u izvozu i zapošljavanju. Ova preduzeća su nosioci privrednih aktivnosti u Pokrajini i zato toga treba da budu prioritet u razvoju i ulaganjima.

Značaj industrijske proizvodnje je višestruki i ima multiplikativni efekat. Pored direktnih koristi od razvoja domaće proizvodnje i rasta zapošljavanja, razvija se i prateća uslužna delatnost, jer krupna proizvodnja vezuje za sebe veliki deo malih i srednjih preduzeća.

Zato je neophodno da se što pre revitalizuje poslovanje PIK-a Bečej, Agroživa, Azotare-Pančevo, Livnice-Kikinda, Mitrosa, Mesoprometa, Novkabela i drugih većih kompanija na kojima je bio zasnovan razvoj čitavih gradova.

Demokratska stranka Srbije zalagaće se za formiranje interventnog fonda za pomoć velikim privrednim sistemima u cilju olakšavanja prevazilaženja posledica krize i pokretanja razvojnih programa.

Sektor malih i srednjih preduzeća je ozbiljno ugrožen. u poslednje tri godine više preduzeća je zatvoreno nego što je registrovano, a većina više duguje nego što vredi.

Kako bi se obezbedio maksimalan obim pomoći maloj, srednjoj i velikoj privredi u uslovima ekonomske krize Pokrajinski fond za razvoj, Razvojna banka i garantni fond moraju da budu dokapitalizovani. fiskalna politika mora biti podsticajna za njihov rad i investicije, a ne za punjenje buxeta.

(Nelikvidnost – najveći problem vojvođanskih preduzeća)

Epidemija nelikvidnosti se širi vojvođanskom privredom. Samo za godinu dana, broj privrednih društava u Vojvodini se smanjio gotovo za hiljadu. Kako je primena novog zakona o stečaju počela da zaživljava, tako se broj blokiranih računa povećava iz meseca u mesec. Trenutno se vodi 950 stečaja u vojvođanskim preduzećima.

U rešavanju problema nelikvidnosti veoma važnu ulogu imaju Fond za razvoj i Razvojna banka Vojvodine koje su svojim radom makar malo uspele da ublaže posledice krize po privredu. Kratkoročni komercijalni krediti ne mogu da pomognu privrednicima da uzmu vazduh u vremenu krize. Zato ćemo se zalagati da ove institucije domaćim preduzećima odobravaju srednjoročne i dugoročne kredite za likvidnost, sa rokom otplate od pet do sedam godina i grejs periodom od najmanje dve godine.

S obzirom na to da veliki broj domaćih preduzeća ne može da ispuni uslove za kredite koje subvencioniše država, zato što su nelikvidna i nemaju šta da stave pod hipoteku, neophodno je da se preko garancijskog fonda obezbede garancije bankama za odobravanje kredita tim preduzećima.

Zaposlenost i sanacija velikih preduzeća
Vojvodina je u pogledu zaposlenosti sa položaja lidera došla u lošiju poziciju od ostalih delova Srbije. Javnosti se opet predočava plan da će se u Vojvodini i 2012. godine zaposliti oko 12.000 ljudi, ali sve je jasnije da su ova obećanja više povezana sa predizbornom kampanjom nego sa dugoročnim strukturnim promenama na području privrede i tržišta rada. Trenutno u Vojvodini preko 200.000 ljudi nema posao. Problemi sa otpuštanjima u „PIK Bečeju“, „Petru Drapšinu“, „Motinsu“, „Mitrosu“, „Boreliju“, „Kulatransu“, „Mesoproduktu“, „Luksolu“ i brojnim manje poznatim lokalnim preduzećima neće biti rešeni ako ne pokažemo jasnu opredeljenost da sačuvamo svako radno mesto.

Demokratska stranka Srbije zalaže se za formiranje interventnog fonda sa posebnom namenom finansiranja sanacionih programa u privredi usmerenih na očuvanje postojećih radnih mesta. Osnovu opravdanosti primene ovakve mere vidimo u činjenici da je otvaranje jednog radnog mesta skuplje za državu nego podrška njegovom očuvanju.

Turizam
Demokratska stranka Srbije u svom programu poseban akcenat stavlja na razvoj medicinskog i zdravstvenog turizma u Vojvodini. Programom je predviđena izgradnja medicinskog centra na Fruškoj Gori sa kapacitetom od dve hiljade pacijenata, čija bi izgradnja, sa sve opremanjem, koštala oko 300 miliona evra. Povraćaj uloženih sredstava može da se očekuje za 10 do 12 godina, pri čemu će se još toliko sredstava u tom periodu sliti u kase države i lokalnih samouprava. Izgradnjom ovog centra otvorila bi se nova radna mesta za dve hiljade zdravstvenih radnika, a efekat bi bio mnogo veći jer bi to pokrenulo i niz drugih proizvodnih i uslužnih delatnosti vezanih za rad ovog centra. Srbija ima dobre medicinske stručnjake i izuzetno konkurentnu cenu medicinskih usluga zbog čega smo sigurni da bi ovaj centar mogao da bude atraktivniji u odnosu na slične centre u mađarskoj i turskoj gde odlazi većina pacijenata iz zemalja EU.

Izvori sredstava za realizaciju programa
Mnogi se pitaju odakle ćemo obezbediti sredstva za realizaciju našeg programa?

Prvi i najznačajniji izvor sredstava za realizaciju programa vidimo u odgovornoj politici javnih finansija.

Mi ćemo rasteretiti privredu od poreza i na bazi novih ulaganja doći do većeg priliva sredstava u buxet. Svaki strani investitor je dobrodošao, ali pod jednakim uslovima kao domaći. Pregovore o ulaganjima nećemo voditi iza zatvorenih vrata, već u vladi i parlamentu.

Sredstva za ulaganja u prioritetne oblasti tražićemo i od naših logičnih ekonomskih partnera. To su zemlje koje imaju svoje kompanije u Vojvodini i kojima je u interesu da njena privreda normalno radi u vremenu krize. Naši najbliži ekonomski partneri su Rusija i zemlje Evropske Unije sa kojima želimo najbolju moguću saradnju. Ta saradnja će biti zasnovana na kreditnim aranžmanima, zajedničkim ulaganjima i strateškim partnerstvima.

Mi smatramo da je svaki kredit koji je uložen direktno u domaću privredu – opravdan, jer se na taj način otvaraju nova radna mesta a privreda, kroz plaćanje poreza državi, generiše prihode za vraćanje tog kredita. To je potpuno drugačiji princip od onog kojim se rukovodi aktuelna vlada koja se od početka svog mandata zadužila preko šest milijardi evra i sav novac usmerila u potrošnju.

DSS predstavlja javnosti Vojvodine ekonomski program razvoja Pokrajine kao jedini realan i ostvariv ekonomski dokument koji Vojvodina danas ima. Iza programa stoje stručni i odgovorni ljudi, ekonomisti i privrednici Srema, Banata i Bačke, stranačke i nestranačke ličnosti na istom zadatku – razvoja Srbije i Vojvodine. Energiju i ideje za rad na ovom programu crpili smo iz uverenja da se ekonomska snaga jedne zemlje rađa iz snage njenih najrazvijenijih regiona. a to će Vojvodina primenom ovog programa i postati.

Zaključak
Želim da uputim poruku našim stranačkim kolegama iz Pokrajine da ovaj program ne sme da ostane mrtvo slovo na papiru. Predstavljanjem ovog programa danas u Novom Sadu, prihvatili smo ovaj program kao našu obavezu. Dali smo reč pred građanima Vojvodine da ćemo se boriti da ovaj program zaživi, a svi znaju šta znači kada Demokratska stranka Srbije da reč. Gledam u vaša lica i vidim da ste spremni za veliki posao koji nas čeka. Vidim volju u vašim očima da konačno promenite stvari nabolje u vašem gradu i vašoj zemlji. A kada ima volje, uvek ima i načina! Ovaj program je naše oružje za sledeće izbore (visoko podiže program). Pokucajte na svaka vrata, doprite do svakog čoveka, razgovarajte sa svojim prijateljima, rođacima, komšijama, kolegama, predstavite im naše ideje, objasnite im za kakvu se vojvodinu zalaže Demokratska stranka Srbije.

Mi hoćemo Vojvodinu u kojoj će moći pristojno da se živi od poštenog rada.

Vojvodinu u kojoj se plata zarađuje, a ne dobija.

Vojvodinu u kojoj će ljudi ići na posao, a ne na biro rada.

Vojvodinu u kojoj je seljak na prvom, a ne na poslednjem mestu.

Vojvodinu u kojoj je rad na njivi težak kao i uvek, ali isplativ.

Vojvodinu u kojoj je školovanje ulaznica za posao, a ne karta u jednom pravcu za inostranstvo.

Vojvodinu u kojoj autonomija znači jačanje srbije, a ne njeno slabljenje i razbijanje.

Vojvodinu za kakvu se naša stranka uvek borila i za kakvu će se ponovo izboriti na sledećim izborima!

Živela Srbija!

Celovit Program razvoja Vojvodine možete naći OVDE

Izvor Ekonomski savet DSS, 04. 02. 2012.