Novi Standard

Kakav trag je pokazala vest o tome da će u narednih 25 godina granice većine evropskih država biti znatno izmenjene

Brojni srpski sajtovi i listovi preneli su vest o „prognozi da će u narednih 25 godina granice većine evropskih država biti znatno izmenjene“. Niko od njih, pre nego što se rešio da objave takav članak, nije postavio uobičajeno profesionalno i logično novinarsko pitanje. Koliko sam video, jedini izuzetak predstavlja autor nedeljnika „Pečat“ Dragomir Anđelković. U poslednjem broju, odmah na početku njegovog priloga stoji: „Da li su (takve prognoze) ozbiljne i zašto im se od strane mnogih naših medija pridaje velika pažnja?“

A, pošto je on jedini, ne mogu mnogo da pogrešim ako citiram delove njegovog članka: „Brojni srpski mediji – u širokom rasponu od uglednih do petparačkih novina, televizija, sajtova – kao udarnu vest kojoj su u nekim slučajevima dodeljeni i delovi prve strane, objavili su 14. i 15. januara frapantnu 'geopolitičku analizu' obogaćenu serijom mapa. Radi se o prognozi kako će Evropa izgledati 2035. godine, a u pitanju je, kako se tvrdi, osvrt na rad nekih ruskih geopolitičkih eksperata, koji su na osnovu dokumenata američke agencije CIA, Ruske vojnoobaveštajne službe (GRU) i još nekoliko izvora, projektovali teritorijalne izmene u Evropi zaključno sa 2035. godinom.“

Ko su ti „dalekovidi“ ljudi i da li su oni zaista „priznati eksperti“? Pošto su promene evropskih granica bile dovoljno komentarisane, neću više o tome. Samo ću da ponovim ono, što je za nas u tom članku bitno:

1. Pripajanje severnog dela Vojvodine Mađarskoj (koja bi se proširila i na deo rumunske Transilvanije);

2) Podela BiH tako što bi veći deo te složene države pripao Hrvatskoj, dok bi u sastav Srbije ušao samo istočni deo Republike Srpske.

UKRAJINSKI IZVOR INFORMACIJE Autor „Pečata“ odlično primećuje: „Rusija bi, po tim prognozama, bila zadovoljena pripajanjem polovine Ukrajine i cele Belorusije – dobrovoljno se odrekla muslimanskih republika Severnog Kavkaza. Stoga je jasno da se radi o geopolitičkoj fantazmagoriji, a ne o bilo kakvoj, kamoli ozbiljnoj futurološkoj analizi.“

Mene ovde zanima nešto drugo. Kako je bilo moguće da svi ti brojni novinari prevedu i prepišu taj ruski tekst, a da se prethodno ne postave nekoliko pitanja. Na primer: gde i ko je objavio taj senzacionalni članak?

Nisam žalio vreme ni truda i krenuo sam ka izvoru te informacije. Evo rezultata mojih istraživanja.

Prilog je objavljen na ukrajinskom sajtu „Обозреватель“ a adresa glasi – Kiev, Ukraina, 01054, ul. Dmitrievskaja 44a. Autor te informacije jeste Pavel Nikonenko. Gde su izvori? O tome Nikonenko kaže samo ovo: „На это указывают работы Тоффлера, Бжезинского, Хантингтона, об этом же можно прочитать в открытых источниках ЦРУ, ГРУ и ряда исследовательских институтов“. On se dakle poziva na tri američka autora i na američku i rusku obaveštajnu službu. On ne kaže iz kojih knjiga, recimo, Bžežinskog, dolazi do takvih zaključka. A, što se tiče izvora iz šijunsko-obaveštajnih krigova, to deluje već krajnje neubedljivo, pa i šarlatanski. Jer, svako može da kaže da se poziva na „ozbiljne obaveštajne izvore“. Ali to može da znači „sve i ništa“. Čudi me da se nije pozvao i na, recimo, britanski MI6, izraelski Mosad ili nemački BND.

Na sajtu se objavljuju članci na ruskom, alio ima ih i na ukrajinskom jeziku. Od Nikonenka sam našao nekoliko tekstova. Recimo, jedan gde obaveštava svet o hapšenju jednog poljskog novinara u Belorisiji, ponavljajći klišee sa Zapada o „dikatoru Lukašenku“ i tako redom. Na osnovu ovog a i dva ostala njegova članka zakučio sam da piše otprilike kao novinari beogradskih medija „Danas“, „B92“ i „Vreme“. I tekstovi Nikonenka su krajnje nekritički, jasno proamerički ili, da budem precizniji, on piše onako kako pre svega odgovara interesima službenog Vašingtona. Tako su, eto, on i njegove kolege iz tog ukrajinkog medija „составили вероятную карту Европы образца 2035 года“.

KO SU STVARNI AUTORI Na tom kijevskom sajtu može da se, na primer, pročita i tekst u kome se mnogo prostora poklanja Filaretu, patrijarhu nekanonske Ukrajinske pravoslavne crkve. Ko se bavi tom problematikom dobro mu je poznato da Filaret uživa podršu istih onih koji takođe podržavaju Makedonsku i Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Svim ti sponzorima sa Zapada – pre svega Vašingtonu, Vatikanu, Londonu i Berlinu, ali, nažalost, i vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju iz Carigrada – zajedničko je to da nastoje da oslabe Rusiju, da deskredituju njeno političko rukovodstvo i da dovedu do raskola unutar Ruske pravoslavne crkve.

Potom sam prelistao nemačku štampu. Niko nije preneo tekst sa pomenutog ukrajinskog sajta. A nisam ga video ni na medijima engleskog jezika. Očevidno, Nemci, a i ostale redakcije na Zapadu imaju druge, strože, profesionalnije kriterijume kada su u pitanju ovakvi članci. Prosto su ocenili da je u pitanju senzacionalistička informacija za kojui autor nema nikavih ozbiljnijih dokaza. Slovom, Zapad ignoriše ovakve članke. Ni od ruskih medija niko od ranga i imena nije objavio taj prilog. Objavili su oni mediji koji imaju sličan profil kao i srpski.

Najbolji komentar dao je jedan Rus, i to na sajtu kp.ru: „Да, это план США об развале Европы! Вполне верю, что они это планирую и делают все для этого. НО! Этого никогда не будет! Люди научились горькому опыту развала СССР, который был спланирован и осуществлен с помощью США, который за это дал Нобелевскую премию Горбачеву. Будь он проклят!!!“ (Da, to je plan SAD, i to sa ciljem da unište Evropu. Putpuno verujem da Vašington zaista to planira, no to im nikada neće poći za rukom i da ostvare. Ljudi imaju gorko iskustvo kako je to bilo kad je uništen Sovjetski Savez, koji je bio isplaniran takođe uz pomoć Sjedinjenih Država i zbog toga je Vašington isposlovao da se Nobelova nagrada dodeli Gorbačovu. Da je proklet!)

Slovom, izgleda da je od svih izvora koje je Nikonenko naveo samo tačan onaj gde govori da mu je izvor CIA. Pretpostavljam da su stvarni autori – američki obaveštajni krugovi a Nikonenko i njegove ukrajinske kolege američku su „studiju“ samo preveli na ruski.