Vesti 
Da li se sećate? Plastov ima sliku „Nemac je preleteo“? Potpuno isto kao i 90-tih – „Gajdar je preleteo“ ili „Nemcov je preleteo“
Nema sumnje da će najvažnije pitanje u 2012. biti – ko će koga? Da li će Zapad da rascepi Rusiju i, zajedno s njom, ceo ruski svet, koji predstavlja hiljadugodišnju civilizaciju, ili će Rusija da neutralizuje snage Zapada, koje jedva čekaju krvavu prihranu kako bi produžili svoj život.
PO DOSTOJEVSKOM Kod F. M. Dostojevskog prosečni zli duh – zapadnjak koji ne može a da „ne ide za Evropom“, otkriva tajne misli: „Mi nameravamo da obrazujemo naš narod (…) uznoseći ga do nas samih i prepravivši njegovu nacionalnost u sasvim drugu, već kakva će se pojaviti. Pošto ga obrazujemo (…), odmah ćemo početi da ga sablažnjavamo Evropom (…), nateraćemo ga da se postidi svojih dosadašnjih bakandži i boze, da se postidi svojih prastarih pesama i, mada među njima ima i nekoliko predivnih i muzikalnih, mi ćemo ga ipak naterati da peva vodvilj u stihovima (…), postideće se svega dosadašnjeg i prokleće ga. Ko prokune svoju prošlost taj je sigurno naš – eto ti prave formule!“
Pitanje je – a šta ako se Rusi ne pretvore u neku drugu naciju? Odgovor je tako jednostavan: treba samo da se ukloni narod.
Zli duh – zapadnjak od fele Smerdjakova, koji je odbacio veru, čega je i 70-ih godina 19. veka bilo „kao peska u moru“ – pretpostavio je da će svoj cilj postići „mnogobrojnim i svakakvim sredstvima“. Pogledajući iza sebe, vidimo sva ta „svakakva“ sredstva. Poslednjih godina je proteklo mnogo vode, a u njoj su bili i kubni metri ruske krvi. Zlog duha zapadnjaka to nikad nije uznemiravalo. Naravno, Evropu još manje.
PETI ELEMENT EVROPE Ruski religiozni filozof Semjon Frank je o ratničkom duhu kajzerove Nemačke govorio kao o suštini, kao o kvintesenciji Evrope, u vreme postojanja kajzerove Nemačke. Čovek potpuno drugačijeg estetskog lika, rodonačelnik estetskog apsurdizma Ežen Jonesko je koncentracione logore u Hitlerovoj Nemačkoj smatrao za „ne isključivo čudovišnu pojavu“, već je u njima video kvintesenciju „i sličnost sa onim društvom pakla, u kome svi živimo“. Govorio je o buržoaskoj Evropi. Kao o „kvintesenciji Evrope“, može da se govori i u nekim njenim prohujalim i burnim vremenima, koja su se ovaploćavala kroz ove ili one ličnosti, kada se podivljala energija Evrope, tražeći smirenje, oslobađala tako što je kumulativno kao bombu širila zarazu lepre usmeravajući je ka unutrašnjosti Rusije. Rusija – „Rus“ (stari naziv ruskih prostora, koji se do sada održao kao sinonim koji podvlači starinu Rusije, njenu nekadašnju moć i snagu) – naziv je koji je tako zgodan za označavanje ukupnosti istorijskih teritorija. U poslednjih četiristo godina to su bili – poljski kralj Sigismund Treći, švedski Karl Dvanaesti, imperator Francuza Napoleon Prvi, kajzer nemačke imperije Vilhelm Drugi i njegov nastavljač, fokusiran duhom vremena – rajhskancler Nemačke i firer Trećeg Rajha Adolf Hitler.
Svaki evropski vek, kao da je širio lepru, u ruskoj sredini je otkrivao svoje istomišljenike, ustvari – izdajnike. Nisu jednom oni bili na vlasti. Ruski kolaboracionisti – kvintesencija zlog duha zapadnjaka mirnog vremena – bez ikakve sumnje je „peta kolona“.
U 17. veku je srušena ruska državnost. Na strani Sigismunda Trećeg u Kremlju se našla ruska vlada – izdajnička, „semiobojarščina“ (tj. nju je činilo sedam vlastelina bojara). Posle su izdajnici dobijali nadimke prema imenima njihovih vođa – mazepinci, vlasovci...
UOČI KATASTROFE Krajem 20. veka zadatak Zapada – „da se ukloni narod“, „da se ukloni ruski narod“ – odjednom se usmerio na konkretnu potrebu. Na fizički ograničenom zemaljskom prostoru prestalo je da bude dovoljno mesta za sve. Superelitni Rimski klub je 70-tih godina prošlog veka progovorio o „granicama rasta“ istakavši koncepciju „ograničenja potrošnje resursa na teret malorazvijenih zemalja“. Govoreći običnim jezikom – što je na planeti više bede, ratova, rušenja, to je veoma razvijenim bolje, prirodni i ljudski resursi su jeftiniji. Zato svako ko nas sada ubeđuje da su Evropa i SAD zainteresovani za jaku Ukrajinu i snažnu Rusiju – laže svesno ili se pozdravio s pameću. Naravno, zna se da je metodologija Rimskog kluba „iskorišćena od vlade SAD za prognoziranje i aktivno delovanje na procese koji se dešavaju u svetu“.
Poznata je i ekološka katastrofa, koja očekuje čovečanstvo oko 2020. godine, i rizici od zemljoradnje na tradicionalnim širinama zbog globalnog otopljenja. Ovo poslednje će neizbežno dovesti do suša u zemljama koje su sada plodne i do formiranja novog tla na Severu, pogodnog za zemljoradnju. Ogromne teritorije SAD i Evrope će postati nepogodne za život. A kakav je izlaz? Treba pripremiti prostor za odstupanje na Sever. Odatle i ona odluka – „Rusija i Rusi nam ne trebaju“.
Gajdar, koji je faktički bio šef vlade u periodu posle Gorbačova, naravno da je ovo znao u vreme kada je objavio da je Sever, zajedno sa dalekoistočnim oblastima, „nerentabilan“. A, ako se prisetimo da je čitava „Rus“ zemlja severna, on je toj zemlji objavio presudu. Još jednu po redu. Gajdar je dao intonaciju i, baš kao što je predvideo Dostojevski, „mnogobrojnim i svakakvim sredstvima“ zemlja je počela da se urušava, a broj stanovnika da se smanjuje. I u „novoj“ Rusiji, i u „nezavisnoj“ Ukrajini.
Kao da su Rusiju zasuli tepisima bombi. Ko još nije video kosture nekadašnjih fabrika i opustela sela?
Da li se sećate? Arkadij Aleksandrovič Plastov ima sliku „Nemac je preleteo“? Beskrajna polja, avion koji se udaljava, ubijeni dečak – pastir, čiji lik ima u sebi nešto nesterovsko; mrtve krave, crno-beli psić koji plače, podigavši njuškicu prema nebu, nezaštićene ovce u brezovom šumarku. To je potpuno isto kao i 90-tih godina. Simboličan izraz te slike, koja može da se zove i „Gajdar je preleteo“ ili već ako se pokojnik ostavi na miru, ali sa glogovim kocem, a mi se prisetimo onoga koji ga je nasledio – „Nemcov je preleteo“, tako… uopšteno.
Preleteo je fašista, izgleda kao da ta polja više nema ko da brani. Ovce nisu sposobne da se odupiru. Ali iz istorije slike mi ćemo saznati neverovatnu slučajnost. Po nalogu Staljina 1943. godine slika je bila izložena u Teheranu. Pričaju da su Ruzvelt i Čerčil bili pod takvim utiskom da je to uticalo na njihovu odluku da se otvori drugi front. Hiljadugodišnja ruska kultura je preko četkice Plastova u evropljanima probudila ljudskost i saveznike dovela u naš tabor.
Gajdar je dao intonaciju. Izgledalo je da izlaza više nema. Ali Putinovim dolaskom u Kremlj pravac koji su započeli Gorbačov i njegovi naslednici ka potpunom uništenju očigledno je počeo da se menja. Brod Rusije („Rusi!“) je počeo da klizi sve dalje od ponora Nijagarinog vodopada.
„BARSKI PROCES“ Neverovatna podudarnost – istorijski naziv za kijevski trg Nezavisnosti (Majdana) je Kozja močvara. Na Kozjoj močvari u centru Kijeva je 2004. godine počela „narandžasta revolucija“. U centru Moskve, na Močvari je 2011. započeo proces koji još uvek nije dobio svoj konačan naziv.
Ti događaji imaju slične uzroke, povode, parole. Narandžasta bura u Kijevu se razbuktala u trenutku kada je kabinet ministra Janukoviča ubrzano počeo da priprema dokumentaciju za stupanje Ukrajine u jedinstven ekonomski prostor. „Močvarni proces“ u Moskvi se uzburkao brzo posle objavljivanja koncepcije Evroazijskog saveza.
Izjave profesionalnih rusofoba ne dozvoljavaju da posumnjamo da su pravi, istinski razlog za „obojenu revolucionarnu buru“ – prirodni integracioni procesi na postgobačovljevskim prostorima. Poznati Bukovski iz londonske grupe Berezovskog temperamentno razmišlja: „Pa šta će, na primer, Moskva, dalekom Istoku?“
A raspad je, kome se Bukovski unapred raduje, Hitlerova ideja u razvoju. I to je, eto, tendencija. A sada se već po mnogo čemu vidi da hitlerovska Nemačka nije nekakva obična patologija, već jednostavno prethodnica sadašnje Evrope. O tome govori, na primer, tolerancija Zapada prema ispoljavanju neofašizma u Zapadnoj Ukrajini i u podnatovskom Pribaltiku. I primadona svetske rusofobije Novodvorskaja samo na prvi pogled izgleda kao egzotično biće kad tuguje: „Ni jednom nas nisu rasturili kako treba, u paramparčad, kao što su Hitlera“. Ali ona izražava savremenu zapadnu misao na hitlerovsku temu: „Nikad ne slavim 9. maj i nikome ne savetujem da to čini (…) sve progresivno čovečanstvo, ako i želi, onda skromno i bez specijalnog divljenja nešto slavi“. Svi ti novi „perestrojevci“, baš kao i stari, u stvari predstavljaju – fašistički desant.
Nije čudno što rušilac Sovjetskog Saveza Gorbačov, koji se bavio retuširanjem procesa rasturanja zemlje pod radnim nazivom „perestrojka“, sada pozdravlja „proces u močvari“, boreći se za „perestrojku-2“, koju je proglasila nova peta kolona Zapada.
KO ĆE KOGA Vidimo da Zapad sve jače vri. Ali sa negativnim predznakom. Iskre pogroma preživeli su i Pariz, i London, i Rim. Pokret protiv svevlašća bankara i socijalne nepravde „Okupirajmo Vol Strit“ dotakao je u SAD skoro hiljadu i po naseljenih mesta. U Italiji je studentska akcija „Okupirajmo ulice“ održana u 60 gradova (parola: „Nećemo da plaćamo za krizu!“). Iste takve akcije su održane u Engleskoj, Nemačkoj, Čileu, Argentini..., u stotinama gradova. Pokret je postao međunarodni i dobio naziv „Okupirajmo zajedno“. Pamte se slike iz Grčke. Taj pokret, u suštini antiamerički, nije se baš krio. „Okupirajmo zajedno“ koordiniše sajt www.occupytogether.org.
Na Zapadu se nešto slično dešavalo 70-tih godina prošlog veka, kada je masama ovladala leva ideologija. „Studentski nemiri su se koncentrisali oko dve glavne parole. Pre svega, predstavljali su pokret protiv rata u Vijetnamu (iz armije je dezertiralo 72.000 ljudi). Druga parola studentskog pokreta SAD bila je ravnopravnost crnaca“ – citiram knjigu Igora Rostislavoviča Šafareviča „Ruski narod na prelomu dve hiljadugodišnjice: Utrkivanje sa smrću“. U SAD su se pojavile separatističke tendencije, pripremana je podela države prema rasi. U Evropi je najveći događaj postala studentska revolucija u Francuskoj, kada su ustanici zauzeli i mesec dana držali Sorbonu. Šafarevič piše: „Jedan od lidera pokreta 'novih levih' Tom Hajden u javnoj diskusiji je na pitanje o ciljevima studentske revolucije rekao: 'Mi ih nemamo. Prvo ćemo da izvedemo revoluciju, a zatim ćemo da razjasnimo zašto nam je ona trebala'. Očigledno je da je to bila ideologija apsolutnog neprihvatanja društvene atmosfere, formirane na Zapadu, mržnje i spremnosti za nasilje i rušenja“.
Zapad je 70-tih izdržao delom i zato što je prihvatio ustupke i neutralisao rušilačku energiju, delimično je preusmerivši u korito koje je za njega bilo najmanje opasno. Posle dvadeset godina je pukao i Sovjetski Savez. Zapad je pomogao tom procesu, protivnika je vukao na dno koliko god je mogao.
Sadašnja Evropska unija, njeno telo, koliko čujemo, puca kao da je trup bojnog broda koga steže debeli led. Ledolomac Rusija je spreman je da mu pritekne u pomoć. Osećanja su blagorodna. Ali teško da će pomoć ikad biti prihvaćena, baš kao što nije ocenjena kako treba ni žrtvenička ' 45. godina.
Istorija nas uči: topovi bojnog broda će da udare po krmi ledolomca čim ga ovaj izvede u vodu gde nema leda. Nikad nije bilo drugačije, a neće ni biti. Za one koji probijaju dno Rusije iznutra udobna kabina na bojnom brodu je već pripremljena.
( 34 ocena )
