Vesti 
EU teži da isforsira evrointegracije Kosova kao nezavisne države, uz istovremeno usporavanje rešavanja zahteva Srbije
U senci teških diskusija zemalja članica Evropske unije o uvođenju naftnog embarga Iranu i jačanju pritiska na sirijskog predsednika Bašara Asada našla se jedna odluka koju je krajem prošle nedelje donela Evropska komisija. Radi se o odluci o početku direktnih pregovora EU i vlasti samoproglašene „Republike Kosovo“ o liberalizaciji viznog režima sa perspektivom za potpuno ukidanje viza. Kako je u zvaničnoj izjavi podvukla evropski komesar za unutrašnje poslove Cecilija Malmstrem, „naša privrženost liberalizaciji viza za građane Kosova predstavlja realnost i meni je vrlo drago što mi sad možemo da krenemo sa napredovanjem, putem stvarnog progresa u pravcu ostvarivanja tog cilja“. [1]
Kako se podvlači u saopštenju Evropske komisije, koje se poziva na izjavu Malmstremove, „sama činjenica i rokovi kada će građani dobiti privilegiju da putuju bez viza ipak će u potpunosti da zavisi od nastavka napora vlade Kosova da realizuju reforme u oblasti vladavine zakona kao i od konkretnog progresa koji će biti postignut u lokalu“. Ova izjava je objavljena kao jedan od rezultata pregovora evropske komesarke i predsednika „vlade Kosova“ Hašima Tačija u Prištini.
Međutim, nije najinteresantnija i najkarakterističnija sama odluka da između Brisela i Prištine počnu „vizni“ pregovori, čak ne ni konstatacija da je njihov konačan cilj potpuno ukidanje viza za građane Kosova, već spisak uslova koje je neophodno ispuniti da bi do toga došlo. Ako se ostavi u zagradi poziv da se aktivira borba sa organizovanim kriminalom, koji evropski službenici tradicionalno upućuju balkanskim glavnim gradovima, ostali uslovi imaju direktnu vezu sa glavnim problemom – kako EU kao najbitnija evropska institucija vidi budućnost pokrajine Kosovo sa njegovim odnosima sa vlastima Srbije. Radi se o obavezi koju je Brisel naturio Tačijevoj vladi da se stanovnicima Kosova izdaju nove elektronske lične karte, kao i – sada pažnja – „da se obezbedi upravljanje granicama“. [2]
ŠTA JE „KONTROLA GRANICA“ Teško da je neophodno podsećanje da su upravo pokušaji prištinskih vlasti da „obezbede upravljanja granicama“ postali najvažniji razlog konflikta koji je buknuo krajem jula 2011. godine na severu Kosova između lokalnih Srba i međunarodnih mirotvoraca koji su podržavali Tačijev kabinet. Štaviše, upravo je navedeni problem pokvario nit pregovora između Beograda i Prištine, održavanih pod pokroviteljstvom te iste EU, a koji je istovremeno omogućio Nemačkoj, Austriji i njihovim istomišljenicima da odlože razmatranje zahteva Srbije za prijem u EU. Uopšte ne treba da se sumnja da odluka koju je EU objavila 19. januara albanskim vlastima na Kosovu šalje potpuno razumljiv signal o neophodnosti preduzimanja novih napora kako bi po svaku cenu preuzeli kontrolu granica sa ostalom Srbijom.
Teško da Evropska komisija i Cecilija Malmstrem lično ne razumeju svu opasnost od liberalizacije viznog režima sa Kosovom u novostvorenim uslovima, i – tim pre – od slanja ovakvih signala. Jer niko osim Malmstremove lično nije bio prinuđen da se svih poslednjih meseci bavi imigracionim problemima u okviru čitave EU, koji su postali jedan od glavnih razloga sadašnje krizne situacije u navedenoj organizaciji i rasta radikalnih raspoloženja – od Velike Britanije na Zapadu do Bugarske na Istoku. Ali, ukoliko ova ili ona „zastranjenja“ u realizaciji politike u sferi migracije u granicama EU još mogu da se prebace na specifičnost „duha i slova“ zakonodavstva EU, težnja da se u svoju orbitu uvuče Kosovo preko suprotstavljenosti Prištine i kosovskih Srba teško da se može oceniti drugačije osim kao svesno provociranje srpsko-albanskog konflikta. Očigledno je da je taj konflikt potreban određenim snagama u Briselu i Vašingtonu kako bi bio iskorišćen kao predlog za totalno gušenje srpskog suprotstavljanja i potpunog ometanja Srbije da donese konačnu odluku o svom problemu sa tom pokrajinom.
EU OPET KRŠI 1244 Da bi se zvanično objavio početak pregovora sa Kosovom o liberalizaciji viznog režima, Cecilija Malmstrem je 19-20. januara posetila Kosovo i – kako je sama saopštila na svom internet-blogu – obećala je Tačiju da će „skinuti onoliko prepreka za bezvizni režim koliko je moguće“. [3] Nije čudno što su kosovska sredstva informisanja na albanskom jeziku na prvim stranama prenela saopštenje da je započeta procedura za pregovore Brisela i Prištine. Govoreći o datumu kada će Kosovo dobiti „putnu kartu“ sa konkretnim rokovima liberalizacije viznog režima, novine, pozivajući se na izjave Cecilije Malmstrem koje su se čule u Prištini, govore o proleću ove godine. [4] Međutim, vodeći lokalni list „Koha ditore“ nije preskočio da doda kašiku sirćeta u bure sa bezviznim medom i tako demonstrira koliko daleko se šire apetiti kosovskih separatista. Prema stavu tih novina, „početak dijaloga bez toliko dugo očekivane 'putne karte' – predstavlja sve što EU u ovom trenutku može da pruži Kosovu.“ [5]
U poslednjih nešto više od dve godine EU je uvela bezvizni režim građanima svih balkanskih zemalja koje nisu članovi te organizacije. Kao poslednje su u novembru 2010. godine bezvizni režim dobile Albanija i Bosna i Hercegovina. [6] Međutim, tu se radi o državama koje priznaju sve članice EU, što nije slučaj sa Kosovom. Tako da sada imamo posla sa najgrubljim kršenjem rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN od 10. juna 1999. godine i ostalih osnovnih međunarodnih dokumenata kojima se odbacuje nezavisni status Kosova. Tako je izveštaj koji je EU objavila u novembru 2008. godine – pola godine posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova – podvukao da „međunarodne pravne okvire za Kosovo“ kao i do tada „predstavlja rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 1244 iz 1999. godine“. [7] Ali vremena su se promenila, te sada EU teži da maksimalno isforsira evrointegracije Kosova kao nezavisne države, uz istovremeno usporavanje rešavanja zahteva Srbije. Kako je ovih dana izjavio specijalni izvestilac EU za Srbiju Jelko Kacin, Srbija „bi trebalo da preduzme sve moguće za normalizaciju odnosa sa Kosovom do 1. marta“, kada će u Briselu biti održano sledeće zasedanje Saveta EU na najvišem nivou. [8] A to i predstavlja ultimativnu „putnu kartu“ koju EU danas nudi Srbiji bez Kosova.
__________
Napomene:
[1] DPA 191738 GMT Jan 12 19.01.2012 21:40
[3] http://blogs.ec.europa.eu/malmstrom/visit-to-kosovo/
[4] Zëri, 20. 01. 2012.
[5] Koha Ditore, 20. 01. 2012.
[7] Commission of the European Communities. Commission Staff Working Document. Kosovo (under UNSCR 1244/99) 2008 Progress Report. Brussels, 2008. P.4.
[8] Epoka e Re, 23. 01. 2012.
( 14 ocena )
