Menu
RSS

БОРБА ЗА ЕФИКАСНОСТ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ТЕК ЈЕ ПОЧЕЛА

srbijatenkoviЉУБАН КАРАН

Ових дана стижу нам јасна упозорења из Русије да нам озбиљна војна опасност још увек највише прети преко Хрватске


Не треба жалити труд да се и најтврдокорнијим противницима модернизације и јачања Војске Србије отворе очи како би коначо схватили да нам само јаке одбрамбене снаге гарантују мир, а војна слабост провоцира рат. На томе можда и не би требало толико инсистирати да не постоји реална могућност да се неко са таквим ставовима о српском оружју у будућности докопа функције са које ће о томе одлучивати. Садашња влада увелико ради на јачању и модернизацији војске, али знамо шта се дешавало у не тако далекој прошлости. Видели смо колико квалитетног оружја може уништити владајућа гарнитура по страном налогу, не водећи рачуна о безбедности Србије. Уништаване су не само квалитетне аутоматске пушке него и атриљеријска оруђа и тенкови. Уз образложење из иностранства да их се у Србији могу докопати терористи, уништавана су и преносна ПВО средства, потпуно нова, која нису никад ни изашла из складишта. Друге земље на Балкану нису имале такав налог иако су преплављене терористима, док Србија, на срећу, још увек таквих проблема нема.

Ових дана, кад смо већ помислили да се напета безбедносна ситуација на Балкану постепено смирује, потврда да нам је оружје потребно дошла је из Албаније. Ми у Србији знамо од самог почетка оружане побуне Албанаца на Косову да је Албанија директно укључена у тај несрећни рат који је свима донео само зло. Знамо и зашто се водио – због остварења давних снова о Великој Албанији. Центри за обуку терориста са Косова у почетку су били у Албанији, а наоружавање и добар део логистике ишли су из Албаније, што ових дана јавно признаје албанско руководство. Живим заробљеним Србима вађени су органи у „жутој кући“ у Албанији и илегално продавани по систему и каналима албанске мафије.

Маске падају. Еди Рама није успео да сакрије директну умешаност у дестабилизацију Македоније преко „Тиранске платформе“. Ипак, своје праве намере Рама је потпуно открио најновијом изјавом за потрал Дијалог плус, где отворено говори о промени граница на Балкану: „Уколико пропадне процес евроинтеграције Балкана, мора да се покрене разговор о промени граница. Границе ће бити безбедне све док балканске земље буду усмерене ка интеграцији у ЕУ, али, ако тај процес пропадне, дебата о границама ће се вратити на сто“. Суздржани и самоуверени Рама сада показује прве знакове нервозе која је изазвана великим и невероватно брзим променама геостратешке ситуације на Балкану. Албански корпус нагло губи подршку Запада, што би могло да значи да је потпуно одбачена идеја о Великој Албанији.

ТЕРОРИСТИ У ВЕНЕЦИЈИ
Западне земље постају свесне опасности од исламског радикализма са Косова. Најновије хапшење исламских терориста у Италији показује да озбиљније схватају наша упозорења. Јер потпуно је јасно да су доказе о планирању терористичке акције на историјске споменике и туристе у Венецији добили прислушкивањем „узорних грађана“ са Косова, са уредним дозволама за боравак и рад у Италији. Италијанске безбедносне снаге сад већ знају цео ток терористичке операције коју су успели да пресеку а која је подразумевала гажење пешака колима на мосту Ријалто, оверу жртава ножевима и активирање експлозива којим би срушили мост. Овај језиви сценарио требало је да изведу три Албанца са Косова и један малолетник.

Ако су већ радикализовани Албанци са Косова спремни да изводе овако драстичне терористичке акције на Западу, морамо бити свесни да ће њима градови у Србији бити најомиљенија мета. И то је један од разлога зашто нам је потребна јача и модерније опремљена војска, јер за неке сложеније и шире терористичке нападе, како показују искуства са Запада, за обезбеђење виталних објеката по градовима мора се укључити и војска.

Запад је за сада стопирао формирање Војске Косова, али реално та војска је већ обучена и утренирана. Остаје само да се наоружа тешким наоружањем и евентуално ваздушним снагама. Не треба заборавити да им је у томе највише помогао онај ко их је сада стопирао – САД. Да ли је то стопирање само привремено или трајно, тек ћемо видети. Та и таква војска може бити употребљена само против Србије и српских интереса, и зато морамо имати модернизовану и ојачану војну силу која се може супроставити не дајући им ни промил шансе да остваре своје циљеве и пројекат Велике Албаније на рачун српских територија.

srbijavojska11Постоји још један важан разлог за модернизацију и јачање Војске Србије – мигрантска криза. Према свежим подацима УНХЦР из марта, у Турској се налази више од три милиона избеглица из Сирије, више од милион у Либану, 657.000 у Јордану, 233.000 у Ираку, више од 120.000 у Египту и скоро 30.000 у земљама северне Африке. Сви они планирају да се докопају Европе, а у тај број нису урачунати они који су већ избегли у Европу. Без јаке војске и војне организације и дисциплине, таласе толиког броја избеглица неће бити могуће зауставити. Тај сценарио је сасвим могућ након референдума у Турској ако острашћени Ердоган оствари своје претње Европи. Чак да се неким чудом мигрантска криза заустави, њене последице оптерећиваће Европу још десетине године. Како видимо, тежиште терористичког дејства се сели од Немачке и Француске, преко Енглеске, па до Русије. Наравно да у неком тренутку тежиште може бити и на Србији. Тада нам полицијске снаге не би биле довољне и због тога нам је потребна јака војска. Свакако не авиони и тенкови, али организована војска итекако.

РУСИЈА НАМ НЕ ПОКЛАЊА САМО АВИОНЕ
Ових дана стижу нам јасна упозорења из Русије да нам озбиљна војна опасност још увек највише прети преко Хрватске. Затим, Русија нас је упозорила, пре него што су протести студената покренути у више градова Србије, да нам прети опасности од планског потпаљивања унутрашњих немира од глобалистичких светских елита, чије планове финансира фамозни Сорос. Ако је ишта Србија научила из ратова, притисака, санкција, бомбардовања и лицемерја светских моћника, морала је научити ко су нам искрени пријатељи а који то нису. Русија у пракси демонстрира да нам је пријатељ и да је спремна и дипломатски и војно да се бори за нашу независност и целовитост, а то мора да се цени. Нећемо ваљда поштовати оне који желе да ослабе Србију и отму нам Косово.

Упозорења треба озбиљно схватити јер долазе од Русије која поново има једну од најјачих обавештајних служби на свету. Снагу руских обавештајаца индиректно су признали и Американци, који их оптужују да су пресудно утицали на америчке председничке изборе. Не знамо колико је то тачно, али је и сама сумња одавање признања њиховим обавештајним могућностима. Пуч у Турској спречили су руски обавештајци и тако променили историју Балкана. Руске службе су нас обавештавале о активностима исламских терориста на Косову и то веома прецизно, поименично.

Србија одавно нема адекватну обавештајну службу. То је била једна од првих институција која је буквално растурена након петооктобарских промена. Све је рађено под паролом да Србија нема непријатеља, да нема поверљивих података и нема шта да крије, да је све транспарентно, да нас туђе информације и туђи планови не интересују итд. Дошли смо дотле да је у српским амбасадама по свету укинута шифра, тако да нема смисла говорити о некаквом обавештајном раду.

migoviЈедна моја колегиница тврди да је 1999. прва обавестила тадашњег команданта РВ и ПВО генерала Смиљанића да НАТО авиони полећу са аеродрома Авијано у Италији у напад на СРЈ јер је такву вест видела на CNN. По реакцији генерала, закључила је да он не зна да је ваздушни напад кренуо јер је питао где би сада могли бити авиони. Дешавала су се кроз историју велика изненађења јер се свака агресија припрема у тајности. Па ипак, основни посао сваке обавештајне службе јесте да благовремено сазна и јави време и начин агресије на своју земљу.

На јачању наше обавештајне службе се ради али грешке из прошлости није могуће исправити преко ноћи. Због тога често доживљамо непријатна изненађења. Руси покушавају и на том пољу да нам помогну јер осећају да смо слаби. А поклони такве врсте – поклони важних обавештајних информација – исто су толико важни као моћни ловци, тенкови и транспортери које су нам претходно поклоњени.

Злонамерни упозоравају да је крајња намера Русије да нас поклонима и подршком постепено веже, учини зависним и на крају потпуно потчини. То уопште није тачно и нема везе са реалном ситуацијом и плановима Русије. Они су свесни какве је све притиске морала да издржи Србија да би очувала пријатељске односе са Русијом и знају то да цене. Наравно да Русија има своје интересе везано за Србију. На пример, поклон Србији у виду савременог оружја је и у њиховом интересу. Тим поклоном више нема дилеме да ли ће се Србија у наоружавању војске определити за руску или западну технику. Значи да ћемо и убудуће куповати руско оружје, поготово ако нађемо заједнички интерес у војно-техничкој сарадњи кроз заједничку производњу и ремонт, о чему се увелико разговара. Друго, помажући Србији да очува војну неутралност, независност и целовитост, Русија спречава ширење НАТО и зоне антируског утицаја. Русија се ограничила на такве врсте утицаја а потчињавање других народа није њихова опција, него опција неких других светских и регионалних сила.

ВОЈСКА СРБИЈЕ, ПОЛА ГОДИНЕ ПОСЛЕ
Модернизација војске је веома скуп посао, посебно занављање ловачке авијације и ракетних система ПВО. Међутим, куповином модерних средстава тек почиње борба за повећање ефикасности војске. Ефикасност зависи и од многих других фактора. Као прво треба поменути одржавање борбене технике, што је не само константан и сложен него и скуп процес. Као и куповина новог наоружања, директно зависи од економске основе друштва. Одржавање захтева знање различитих нивоа, од основног одржавања до ремонта, али и резервне делове. Ипак, када због недостатка новца не можемо да их купимо, то је мањи проблем него када их из неких политичких разлога као што су санкције не можемо набавити ни онда кад имамо новац. Тада наступају импровизације, довијања и изнуђене ствари – скидање делова са једног дела борбене технике да би други део био употребљив и сл. А то значи постепено избацивање из строја и претварање борбене технике у гомилу гвожђа.

Имали смо прилику да видимо како се може за кратко време потпуно онеспособити ловачка авијација због недостатка резервних делова. То је био саставни део слабљења противника у плану агресије НАТО на СРЈ. То данас признају и пилоти НАТО који су бомбардовали Србију. Тако је један амерички пилот приликом случајног сусрета у Санта Феу рекао нашем студенту Миленку Гордићу следеће:

„Момче, рат је најгора ствар на свету. Отворено ти кажем, нема дана да се не сетим величине неправде према вашим пилотима од стране прво ваше државе Србије, а онда нас који смо напали немоћне људе са везаним очима. То је био наше наређење које је свако морао извршити иако су неки од нас тешка срца полетали баш због те неправде. Ваша држава 1999. године није имала ниједан исправан авион. Има нас разних, међу својим колегама имам оних који су се много плашили ваших Мигова без обзира што су знали да су покварени, па све до оних који су дрски и безобразни да су знали да се хвале како су их обарали. Али ја и моје колеге знамо, да су ваши мигови били исправни, редак би био тај који би се у Америку вратио жив“.

pilotiheroji1999На страну сада што НАТО пилоти емотивно различито реагују на зло које су починили. Неки жале и имају ноћне море, а други су поносни и дрско се хвале као пилот у Швајцарског кога је изнервиран пребио наш земљак Раде Станчић. То сада није важно – важно је нешто друго – никад више не дозволити да наша елитна младост представља глинене голубове за агресора због неисправне технике, било у ваздуху или на земљи. Исправно наоружање јак је фактор одваћања јер потенцијални агресор итекако прати стање у нашој војсци. НАТО армада је напала тек када су имали прецизне обавештајне податке да нам скоро нити један авион ловац није био исправан.

ВАЖНОСТ ТРЕНАЖЕ
Војно-технички споразум са Русијом нам обезбеђује редовно снабдевање резервним деловима за средства која смо купили или добили на поклон. Гарантује нам да сличних проблема које смо имали у прошлости са одржавањем наоружања, посебно ловачких авиона, нећемо имати у будућности. Све то ствара осећај далеко веће сигурности и код професионалног кадра и код грађана Србије.

Друга важна ствар за ефикасност војске је тренажа. Основна обука је једна ствар, али друга ствара је увежбавање борбених радњи на терену уз стварање услова што ближих реалним које сутра очекују војника у правом рату. И тренажа је скупа, али без увежбавања координације штабова, садејства пешадије, оклопних јединица, артиљерије, ракетних јединица и авијације, нема потребног нивоа ефикасности. У недостатку тренаже, на ратишту долази до опште збрке, која се најочитије манифестује кроз дејства по сопственим јединицама. Знамо да нам се у прошлим ратовима то дешавало. На пример, наш авион је грешком дејствовао по јединици резервиста из Ваљева у Славонији. Пилот је питао оперативни центар да ли су то наши или непријатељски војници јер са велике висине није могао извршити идентификацију. Ни оперативни центар није знао чија је то јединица, па су питали у ком правцу су им окренути топови. Наравно да су им топови били окренути према нашој територији када су били закачени за камионе који су их вукли и тако је дошло до глупе грешке и дејства по сопственим снагама. Не треба ни објашњавати колико је то катастрофално због бесмислених губитака у људству и колико те ствари депримирају, стварају неповерење војника у командни кадар и убијају морал. Након тога кривили су једни друге, али прави кривац је недостатак тренаже и увежбавања садејства.

Тренажа је скупа у ваздухопловству, посебно у ловачкој авијацији, што због велике потрошње горива да би се пилоту обезбедио сат лета, што због потрошње ресурса тако скупе технике. Зато је прва ствар код беспарице да се пилотима смањи годишњи налет. Често то не испадне уштеда, јер су грешке пилота чешће и крупније ако нису у пуној тренажи – дешава се да због грешке пилота изгубимо скуп авион. Није искључено да се наши пилоти сутра поново у ваздуху сучеле са јачим противником и тада ће им тренажа и њихов лични квалитет бити важна предност. Нема ту велике филозофије – што више сати лета, боље су обученост и тренажа пилота, и то им се мора омогућити у оптималном оквиру, без обзира што није јефтино.

pilotiЗначи, јачањем и модернизацијом наших ПВО снага није ствар завршена јер добрим одржавањем технике и тренажом оно чиме располажемо постаје вишеструко ефикасније. На пример, наш ракетни систем друге генерације Нева оборио је амерички авион стелт технологије пете генерације зато што је био правилно одржаван, а официри ракеташи у пуној тренажи. И старо наоружање и опрема могу бити итекако ефикасни ако се добро одржавају и ако је људство добро обучено и зна како да извуче максимум из онога чиме располаже.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.