Menu
RSS

ДЕМОКРАТИЈА НЕЈЕДНАКИХ ПРАВА

apel10001ЗОРАН АВРАМОВИЋ

Део елите све теже сакрива своје антидемократско расположење


Оно што се догађало у српској интелектуалној јавности уочи и после избора може да се оцени као унутрашња претња демократском мишљењу и понашању. Реч је о подршци јавних личности кандидатима за председника Србије.

Када су неки професори (22) дали подршку Саши Јанковићу, није било никаквог прогласа у коме се критикују потписници. Појавио се проглас подршке Вучићу са потписима 600 професора универзитета и одмах је уследило јавно опањкавање неких потписника. Прво се појавио некакав анониман проглас за „одбрану честитости угледа високошколских установа“ (29. марта), а све због тога што су професори дали јавну подршку Вучићу.

Ко би умео да објасни како је „честитост високошколских установа“ угрожена у једном, а није у другом? Уосталом, зашто је реч о установама када је то био лични чин јавне политичке подршке и нема никакве везе са високошколским установама.

Али има и озбиљнијих чувара демократске неједнакости или неједнаких јавних индивидуалних права грађана. Ругање демократији долази са неочекиваног места – филозофских факултета у Нишу и Београду.

Појавила се једна група професора из Ниша која је завидним примером мрачне нетолеранције осудила потпис бившег декана Филозофског факултета.

КУЛТУРА „ДИСТАНЦИРАЊА“
Друга група професора, њих осамдесеторо, са Филозофског факултета у Београду (социолога, педагога, филозофа...) у писму јавности „дистанцира се од декана Филозофског факултета“ који је ставио потпис подршке једном од кандидата (Вучићу). Притом обмањују јавност да је потписао у својству декана. Нигде у прогласу подршке не стоји деканска функција после академског звања, из чега следи закључак да је као грађанин исказао своје опредељење без знака представљања става наставника, као што и овај мањински део запослених не представља ставове Факултета. Зна се процедура представљања ставова институције.

На списку дистанцирајућих (каква реч!) наставника налазе се три имена оних који су потписали јавну подршку Јанковићу, али и протест против деканове подршке Вучићу. Баш тако!

apel10002Ови наставници себи дозвољавају јавну подршку свом кандидату, али је оспоравају ономе ко има другачији политички избор. Тако нас и они уводе у демократију неједнакости права политичког избора.

Да би појачали своје залагање за „дистанцирање“ од другачијег мишљења и политичког опредељења, потписници се покривају традицијом и институцијом факултета. Они пишу: „Филозофски факултет је институција са дугом историјом, демократском традицијом и интегритетом, која се увек борила за слободно мишљење и аутономију, и као такав старији је и важнији од свих нас појединачно“. Како ово разумети?

Институција се „увек борила за слободно мишљење и аутономију“. Ако је тако, онда су се та слобода и аутономија користиле и у случају декана који је био слободан да као грађанин подржи кандидата. Али шта значи наставак реченице да је установа старија и важнија од свих нас појединачно?

ИНТЕЛЕКТУАЛНО ПОДРИВАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
На списку подршке Јанковићу налази се и неколико професора Филозофског факултета. Њиховој слободи и аутономији се не приговора. Нити је институција старија и важнија од њих. А то је због тога што се промовишу дупли стандарди у стилу: овај може јавно да саопшти свој политички став, а овај не може или може, али са ограђивањем.

На листи подршке Вучићу су и декани других факултета у Србији, наравно, без функције у потпису. Запослени на тим факултетима се не дистанцирају од својих декана нити то маскирају демократијом. Биће да су се управо тамо преселили демократска традиција, мишљење и понашање запослених, а на Филозофском се обнавља стара пракса ограђивања и дистанцирања од оних који другачије политички мисле. Нажалост!

Ствар је у дуплим стандардима, или оно што важи за мене не важи за тебе. Баш нам заговорници овог правила крче пут у демократију. Усрећитељи демократије, али само за своје присталице. Део елите све теже сакрива своје антидемократско расположење.

Нешто од овог интелектуалног подривања демократије трансформише се у уличну праксу. Дан после избора за председника појавиле су се групе, окупљене посредством друштвених мрежа, да протестују на улицама у Новом Саду и Београду. Зашто?

Зато што одбацују демократски избор грађана Србије. Признају само свој глас, попут оне девојке која је написала на папиру изнад главе: Није мој председник. Па тако је и гласала. А шта да раде два милиона оних који су дали свој глас Вучићу? Једино што могу то је да одлучно одбране резултате сваког демократског резултата и да се боре за демократску свест и понашање. Јер они који у демократским изборима виде диктатуру, или ништа не знају о политици или безумно мрзе победника или хоће власт по сваку цену.

apel10003Овај жалосни догађај ће се памтити као промоција демократије неједнаких права на јавни политички став. Претња српској демократији једнаких права грађана долази од дела интелигенције и њених присталица на улици, као и од маргиналних политичких група. Најопаснији ударац демократији не задају њени противници, одавно је познато, већ они који се покривају њеним именом.


Новости

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.