Vesti 
Postoji nekoliko scenarija koji govore da će povećanja prosečne godišnje temperature na Zemlji za preko dva stepena dovesti do katastrofalnih promena
Britanski kontraadmiral Nejl Moriseti je 2007. godine promenio položaj načelnika Vojnog koledža, koji su pohađali pitomci iz 60 zemalja, nižom međunarodnom funkcijom predstavnika nekoliko resora vlade Njenog Veličanstva za probleme promene klime i energetske bezbednosti. U tom svojstvu on je ovog meseca boravio u Moskvi i u intervjuu dopisniku „NG“ Arturu Blinovu govorio o tome kako britanski stručnjaci gledaju na promenu klime na Zemlji.
Gospodine Moriseti, sa kakvom ste misijom u Moskvi i koliko su ruski resori zainteresovani za kontakte o tematici kojom se vi bavite – klimi i energetskoj bezbednosti?
- Ovo je moje prvo putovanje u Rusiju sa pozicije predstavnika ministarstva inostranih poslova, ministarstva odbrane i ministarstva energetike Ujedinjene Kraljevine. Veoma sam zadovoljan komunikacijom koju sam imao sa predstavnicima ruskiuh vlasti. Upriličeni su mi susreti u ministarstvu inostranih poslova, prirodnih resursa, i za ekonomiju i razvoj. Moji sagovornici su ispoljili ozbiljno interesovanje da se zajednički procene opasnosti od promene klime i da se odrede putevi odgovora na izazove koje one nameću. Iako se , razume se, ne slažemo oko svih procena.
Promene klime na Zemlji stvaraju očigledne probleme za čovečanstvo, ali sa čime je povezano njihovo prošireno tumačenje kao opasnost po bezbednost? Zar te promene prete ratom?
- Razume se, radi se o bezbednosti u najširem njenom poimanju. Pravovremeno je smatrati da promena klime znači svojevrsni pojačavajući faktor – katalizator ili umnožitelj postojećih opasnosti i problema. I stvara nove. Uzmimo, primera radi, problem manjka vode za piće. Taj se problem produbljuje. Topljenje glečera vodi do smanjenja rečnih tokova, a prognozirano povećanje morskog nivoa će smanjiti površinu kopna, što je veoma opasno za zemlje čije se teritorije u značajnoj meri nalaze blizu morskom nivou. Otopljenje klime pojačava potrošnju energije i samim tim zaoštrava energetski problem. Taj se spisak može nastaviti. Ako govorimo o vojnoj opasnosti, ovde se može direktno navesti opasnost od konflikata, pa i onih oružanih, zbog resursa, uključujući vodne, energetske, prehrambene.
Vi ste vojnik i očigledno možete opisati čisto vojni pogled na problem promene klime.
- Vojno-pomorska flota, u kojoj sam ja zapravo zaposlen, sa različitih strana sagledava problem i uzima ga u obzir u svom delovanju. Pre svega, polazimo od toga da promena klime utiče na globalne uslove, pa i na situaciju u trgovinskim putevima. Važno je imati u vidu te promene i umeti im se prilagođavati. Na primer, uzimamo u obzir da topljenje leda na Arktiku može da stvori mogućnost za plovidbu trasama kojima ranije nije bilo moguće. Drugi važan zadatak jeste obezbediti neophodnu opremu. Mi se orijentišemo na neophodnost prilagođavanja situaciji i smanjenje negativnog efekta promena koje se dešavaju. Potrebno je smanjiti zavisnost oružanih snaga od mineralnih energenata jer se zadaci koje je vlada postavila u odnosu na njihovo korišćenje tiču i vojnog resora. Zavisnost od mineralnih energenata najdrastičnije se pokazala u Avganistanu, gde operacije vojske zavise od dopremanja goriva.
U periodu priprema za Konferenciju UN u Kopenhagenu o klimi od stranih eksperata moglo se čuti, da u Rusiji nedovoljno shvataju opasnost od pomene klime. Šta vi mislite o tome?
- Generalno, u Rusiji priznaju promenu klime i činjenicu da su te promene rezultat ljudske delatnosti. To se uzima u obzir prilikom formulisanja ekološke i energetske politike. Prisutno je i shvatanje mogućnosti koje omogućavaju suprostavljanje tim izazovima. To je pre svega prelazak na niskougljenične tehnologije, koje doprinose smanjivanju toplotnih gasova u atmosferu, koji izazivaju efekat staklene bašte.
U poslednje vreme ima slučajeva lažiranja ili prećutkivanja podataka o promeni klime. Na primer, na Univerzitetu Nove Engleske očigledno preuveličavaju ocenu brzine topljenja glečera na Himalajima. Te ocene su poslužile kao glavni argument u diskusijama na temu promene klime sa Kinom i Indijom. Kako vi to objašnjavate?
- Podatke Univerziteta Nove Engleske proveravale su dve komisije i oni su izdržali proveru. Ništa nije demantovalo zaključak da je promena klime realnost, izazvana delatnošću čoveka. Sporovi se vode samo o tome koliko se to brzo odvija. Što se tiče topljenja glečera, njihova dinamika je revidirana, ali se ne osporava zaključak da će se to pre ili kasnije dogoditi ako se ne preduzmu mere. Tada će se tok reka smanjiti, a zbog toga će stradati pola milijarde ljudi. Važno je imati u vidu da će se do 2050. godine broj stanovnika na Zemlji povećati sa sadašnjih 6,8 milijardi ljudi na devet milijardi, i da će biti potrebno preduzeti mnogo napora da se obezbede uslovi za njihov normalan život uključujući proizvodnju namirnica.
Kakve su vaše procene u tom pogledu?
- Postoji nekoliko scenarija šta će se dogoditi u slučaju povećanja prosečne godišnje temperature na Zemlji za 2 stepena, za 4 stepena itd. Oni govore o tome da će povećanje temperature za preko 2 stepena dovesti do katastrofalnih promena. Tome se treba suprostaviti zajedničkim naporima.
http://www.ng.ru/world/2010-07-15/7_climat.html
Prevod Rajko DOSKOVIĆ
( 1 ocena )
