Vesti 
Žbanićevu i Pašovića bole ime i politički stav čoveka iz čije se senke, one sarajevske i ove svetske, njih dvoje nikada neće izvući
Dvoje Sarajlija, režisera, Jasmila Žbanić i Haris Pašović, obratilo se u formi otvorenog pisma direktoru filmskog festivala u Kanu sa zahtevom da se sa istog otera Emir Kusturica. Ako ste, kažu, uskratili gostoprimstvo danskom režiseru Larsu Von Triru zbog otvorenog iskazivanja simpatija prema fašistima i nacistima, zbunjuju nas dvostruki standardi koji važe za Kusturicu.
U obrazloženju navode da je Kusta u vreme opsade Sarajeva, umesto da brani glavni grad BiH, snimao filmove koje je sponzorisao Slobodan Milošević. To nije sve; Žbanić i Pašović dodaju da Kusturica po svetu pronosi slavu Radovana Karadžića misleći, valjda, na pesmu u kojoj slavni režiser sa momcima iz "Zabranjenog pušenja", spominje Radovana.
Ko su Jasmila i Pašović? Njihove dosadašnje karijere, istina, nisu bez značaja, delovi na njihovim biografijama koji se odnose na profesiju nisu prazni i zavređuju pažnju, ali sve je to smuti i prolij u odnosu na ono što je do sada uradio Emir Kusturica, na ugled i uvažavanja koja ga prate na svakom koraku „gore od Aljaske, do Australije".
Zato su se javili.
Boli ih ime i politički stav čoveka iz čije se senke, one sarajevske i ove svetske, njih dvoje nikada neće izvući. Kao ni celo intelektualno posleratno Sarajevo.
Svako drugi mogao je da traži izbacivanje Kuste sa Kanskog festivala sa više prava od ovo dvoje ljudi. Ko će im verovati kad budu objašnjavali da su to učinili zarad humanizma i principa, zato što vole svoj grad, zato što su bili u Sarajevu kada su sa okolnih brda padale bombe...
Sve to može da bude izgovor samo pred onima koji su lični kao i ovo dvoje. Nema tu ni zrna od odbrane opštih principa, od istrajavanja na univerzalnim standardima.
Naši životi su naše slike; ono što smo radili, govorili, pisali, određuje nas u očima drugih.
Ako je Kusturica ćutao, kako kažu Jasmila i Haris, kada su drugi evropski intelektualci branili Sarajevo, neko bi njih dvoje mogao da upita zbog čega su oni ćutali kada su u Sarajevu ubijali Srbe. Tu pred njihovim očima.
Samo za sedam meseci 1992. godine, od maja do decembra, u Sarajevu je ubijeno više Srba nego za četiri godine Drugog svetskog rata i vladavine Ante Pavelića. Tačna brojka je 6.635. Ovo je podatak dokumentovan imenima i prezimenima.
Šta je sporno u tome što je Slobodan Milošević pomogao da Srbija finansijski podrži snimanje filma "Podzemlje", koji je režirao Kusturica. Zar to, po opštim ocenama, nije remek delo filmske umetnosti? Zar taj film nije dobio "Zlatnu palmu" u Kanu 1995. godine? I koga je briga šta o Miloševiću misle Jasmila Žbanić i Haris Pašović.
Da otklonimu svaku moguću zabunu: ne boli Jasmilu i Harisa što je Kusta pio rujno vino sa Slobom, druga je muka u duši; boli ih što je jedan "njihov" (Bošnjak, Musliman, kako vam drago) rekao da je Srbin, što se njegova reč čuje i sluša širom sveta. Boli ih što se sve više i sve otvorenije, zahvaljujući i Kusturici, u Evropi govori o srpskim korenima bosanskim muslimana.
Sve naše gluposti izlivaju iz naših kompleksa i frustracija. Tu gotovo da nema izuzetka. Znaju to ovi u Kanu. Znaju i Jasmila i Haris ali... teško je to kontrolisati.
Vesti
( 65 ocena )
