Novi Standard

Kao i nebrojeno puta do sada igrači su podlegli medijskom presingu sa precenjenom našom snagom i potcenjenim protivnikom


Još samo tri boda i Srbija će se plasirati na Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoafričkoj Republici. Istorijska utakmica protiv Francuza u Beogradu famoznog 9. 9. ’09. nije opravdala gotovo silom nametnutu euforiju, ali je remi doneo selekciji Radomira Antića i armiji navijača realnu nadu u plasman na Mondijal u Južnoj Africi, jer u duelima sa Rumunijom u Beogradu i eventualno sa Litvanijom u gostima Srbija sama rešava svoju sudbinu.
Bod zlata vredan zadao je, nema sumnje, i velike glavobolje. I predsednik FSS Tomislav Karadžić i selektor Antić sa fudbalerima, kao i navijači prezadovoljni su bodom protiv skoro tri puta skuplje selekcije, koja je po vrednosti u top tri na planeti. Ali, utisak je da je reprezentacija Srbije na terenu na momente bila fudbalski impotentna iako je imala igrača više oko 80 minuta! Kao nebrojeno puta do sad euforija, precenjena naša snaga i potcenjeni protivnik bili su opasni parametri pri uspostavljanju odnosa na terenu. Sva sreća, više je reč o igri, nego o rezultatu.
Uostalom, reči Arsena Vengera, vrhunskog menadžera Arsenala koji je u sredu uveče komentarisao utakmicu za francusku televiziju da jedni nisu imali šta da izgube, a drugi su mogli da izgube sve i da je to važan detalj koji određuje tok meča, dovoljno govori da srpski reprezentativci okovani pritiskom, stvorenim dobrim delom i zbog marketinških poteza FS Srbije, nisu bili kadri da pokažu sve što znaju. Ne krije to ni Antić apostrofirajući da je zadovoljan bodom, ali da njegovi puleni mogu i moraju još bolje. Jer naša reprezentacija nije dobro izgledala na terenu, naročito posle kiksa golmana Stojkovića iz kojeg se videlo da mu nedostaje rutina koja se stiče učestalim branjenjem iz vikenda u vikend. A srpski golman taj kontinuitet nema. Upravo ta jedna greška bila je dovoljna moćnim Francuzima da na nekoliko minuta ućutkaju uzavrele navijače. Upravo ta jedna greška bila je dovoljna da Srbi sve perfektno urađeno u pola sata bace pod noge. I igru, i rezultatsku prednost i podršku sa tribina i toliko neophodnu mirnoću u duelima sa vrhunskim asovima poput Anrija, Anelke, Gurkufa, Tulalana...
Francuska je tad zaigrala mudro, ofanzivno i dobro, bila je ubedljiva. Antićevi učenici pod gotovo nesnosnim pritiskom uspevali su da tek na momente pokažu individualnu snagu, dok se toliko isticani timski duh gotovo izgubio. Srbi su bili bojažljivi, neodlučni, a upravo psihološki aspekt odredio je tok utakmice.
- Srbi su mi delovali preplašeno, zato sam siguran da mnogi nisu igrali na svom realnom nivou - rekao je posle utakmice Venger.
Međutim, Vengerova priča može da dobije kredibilitet tek onog momenta ako se realno, bez preterane euforije, sa nogama čvrsto na zemlji analiziraju svi aspekti okršaja. Gotovo nepotrebno je Antićevim učenicima stavljena omča oko vrata sloganom Srce na teren, epitetom istorijska utakmica, parolom Ajmo, ajde, svi u napad ili porukom Idemo u Afriku... Zato Antić ne beži od činjenice da nas je Franuska nadigrala: Kad govorimo o igri, govorimo i o protivniku.
Napuštajući stadion na licima navijača videla su se pomešana osećanja: jedni su tugovali što orlovi nisu već sad overili plasman na SP, drugi su bili presrećni bodom protiv jedne od najatraktivnijih selekcija današnjice. Kako reče jedan iz skupine realnijih navijača, duel sa trikolorima mora da nam bude dobar pokazatelj gde smo i šta smo, da ulije samopouzdanje i optimizam pred gostovanje Rumuna u Beogradu sad simboličnog datuma 10.10. ali i da podseti da eventualnim plasmanom na SP i zaradom od oko deset miliona evra posao još nije urađen. Sve dobro biće zaboravljeno ako se u Južnoj Africi ponovi Mondija  2006. kad je tadašnja SCG u tri meča tri puta poražena uz katastrofalnu gol razliku od 2:10, najviše zbog argentinskih 0:6.
Izjava Nemanje Vidića da igrači nisu zadovoljni kako su odigrali protiv Francuza sa igračem više govori da na terenu nema prevara, da je trava jedino merilo kvaliteta i da su Antićevi puleni ipak realni. Svi oni koji su nepotrebno dizali tenziju i euforiju u stvari su činili i čine selekciji Srbije medveđu uslugu. Važno je da se lopta spusti na zemlju, da ovog puta izostanu i preterane kritike jer orlovi koji su se izdigli iz sivila srpskog sporta to i ne zaslužuju. Antiću i njegovim pulenima treba dozvoliti da se na miru spreme za Rumune i kasnije, svi se nadamo, za Mondijal.
( 3 ocena )