Novi Standard

Pobeda fudbalske reprezentacije Srbije nad Francuskom 9. septembra omogućiće izabranicima Radomira Antića direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Čak i remi zadovoljava apetite, jer onda u naredna dva susreta sa Rumunima u Beogradu i Litvancima u Viljnusu orlovima je neophodna jedna pobeda za plasman na SP. Poraz ne bi naneo mnogo štete, osim činjenice da je maksimalan učinak iz poslednja dva duela neophodan da bi se izbegao baraž i osvojilo prvo mesto u grupi.

Ali, od ishoda utakmice u sredu uveče ne zavisi samo plasman na SP već i mnogo toga drugog. Reprezentaciji je susret sa trikolorima i ispit generacije, odnosno dobar rezultat bi dokazao i koliko orlovi stvarno vrede. Pobeda je neophodna i zbog samopouzdanja, neohodna je da bi i Antić zadržao mirnoću. Takođe, da srpska javnost ne bi i ovog selektora potrošila kao i neke druge kojima su glave došla prevelika nadanja i nerealna očekivanja.

SPASILAC Fudbalski Srbi su Antića dočekali oberučke kao spasioca. Iskusni strateg se 19. avgusta prošle godine konačno vratio kući posle dvodecenijskog dokazivanja u Realu, Barseloni, madridskom Atletiku i za samo godinu pokazao da je specijalista za krizne situacije: fudbalsku reprezentaciju uspeo je da dovede pred mondijalska vrata, uspeo je i da natera ovdašnje ljubitelje fudbala da mesec-dva ranije krenu u jurnjavu za ulaznicama za utakmicu nacionalnog tima.

Iako je, kako sam Antić potencira, vrlo važno ostati miran, a mirnoća dolazi iz činjenice da malo toga treba prepustiti improvizaciji, u Srbiji je poslednjih dana, naročito posle remija Francuza sa Rumunijom u Parizu, sve dobilo razmere opštenarodnog transa. Gotovo da je napravljena atmosfera pred gostovanje trikolora da će 9.9.'09. u devet uveče biti dovoljno samo da se izađe na travu Marakane pa da Anri, Anelka, Benzema i ostale klupske aždaje koje pod vođstvom selektora Rajmona Domeneka izgledaju kao pogubljena deca na livadi, dignu ruke i kažu: Srbi, evo vam bodovi, ajte u Južnu Afriku! Neće biti baš tako. Ne samo zbog vanserijskog kvaliteta rivala već valjda i zbog toliko potenciranog srpskog karaktera, naročito kad je fudbal u pitanju, gde naši posustaju kad je najvažnije, sagore u prevelikoj želji, gde im i sreća okrene leđa.

OPREZ A euforija zna često da zaslepi Srbe. Nema sumnje da je Antić kao vrhunski strateg, sjajan analitičar dešavanja i pre svega kvalitetan psiholog i pedagog uspeo da napravi najboljih 11 koji nisu uvek i 11 najboljih. Uspeo je i da izvuče maksimalnu vrednost iz igračkog kadra koji ima na raspolaganju. Uspeo je i da odnese bezbroj pobeda van terena (animirao javnost, dobio saveznike u medijima, ućutkao večite kritizere, čak i sterilne državnike i političare smestio u navijački eskadron). Svestan je, međutim, Antić da ga u sredu uveče, u slučaju da Francuzi prorade i pobede, čekaju teški dani. Jer, nažalost, fudbal se i ovde gleda samo kroz suvi rezultat i to onaj poslednji. Svi će da zaborave u Rumuniju i Austriju, a niko neće reći da Srbija poslednjih 10-15 godina nije pobedila nijednu od šest-sedam najjačih reprezentacija na svetu, da je srpski klupski fudbal u dubokoj krizi, da je poslednjih godina sve radosti u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu donosila mlada reprezentacija plasmanima u finala Evropskih prvenstava, da nam čak ni oni najbolji pečalbari iz A selekcije nisu standardni u svojim klubovima... Otud oprez svima, i fudbalerima i navijačima.