Menu
RSS

АМЕРИЧКИ ПОГЛЕД: БАЛКАН ЈЕ СЛЕДЕЋЕ БОЈНО ПОЉЕ САД И РУСИЈЕ

vucicmekejnbgd01ЏЕЈМС ЏЕЈ КАРАФАНО

Између равнодушности и војне интервенције налази се на Балкану конструктивни простор у којем САД могу да остваре много


Амерички интересни фокус на Балкан до сада је растао и опадао. Време је за раст. Балкан је био на периферији америчких интереса још од краја ере Клинтонових. Посвећивање одређене пажње и пројекција утицаја у региону требало би да буду више од другостепеног циља спољнополитичке агенде нове администрације САД.

Мало ко се не би сложио да су мир и стабилност Западне Европе витални интерес САД. Највећа спољна претња стабилној Европи је Владимир Путин. Балкан је игралиште „лоших момака“ и највероватније ће им бити растући приоритет. Било би разумно да се ове авантуре зауставе пре него што се отргну контроли.

У СЕНЦИ КРЕМЉА
Русија се све више меша у европска питања, а став Москве према САД постао је „отворено ратоборан“. С тим у вези, Путин има ограничен опсег могућности за додатно провоцирање Запада, што Балкан чини још вероватнијом метом руског мешетарења.

Украјина је активан и изнурујући конфликт који је на одређени начин замрзнут. Путин се не придржава својих обавеза из Минског договора, а мали су изгледи да ће споразум из 2015 – често називан Минск-2 – донети мир. У сваком случају, он неће спречити додатно распламсавање ратних сукоба.

Међутим, у овом тренутку једино што стоји на столу је управо Минск-2. У међувремену, САД и Европљани су јасно указали да санкције неће бити укинуте у краткорочној перспективи премда ће тај процес, који је повезан са руском имплементацијом споразума, периодично бити преиспитиван.

Амерички званичници су истовремено ставили до знања да неће бити прекида помоћи Украјини. У фебруару Трамп је истакнутом украјинском посланику рекао да САД неће инсистирати на укидању санкција у скорије време. Само недељу дана касније Трамп је подржао Украјину у писму литванској председници. Недавно је државни секретар Рекс Тилерсон имао сличне поруке. Скорашње анкетирање стручњака показало је да „након прва два месеца у кабинету... Трампова администрација користи реторику и дипломатске ставове сличне онима које је имао и његов претходник Барак Обама“. Такав развој догађаја оставља мало простора Кремљу да настави своје лудорије у Украјини без даљег заоштравања односа са Европљанима и Американцима.

Путинови изгледи на Балкану нису ништа светлији. Руска активност – од војног размештања у Белорусији, преко енергетских уцена и сајбер-марифетлука, до агресивне дезинформационе и других кампања – бескрајно је узнемирила регион.

Заиста, приче о војној интервенцији Москве достигле су ниво незабележен од краја Хладног рата. „Русија је развила могућност да покрене напад на балтичке државе за само 24 часа од доношења одлуке“, закључак је недавне литванске обавештајне анализе. Tо злокобно упозорење поклопило се са извештајем RAND, у којем се закључује да би Русија, чак и упркос НАТО интервенцији, у року од неколико дана могла да окупира балтичке државе.

vucicmekejnbgd02Са друге стране, трансатлантска заједница је одговорила уверавањем да неће толерисати веће руско мешетарење у региону. Нордијске земље су јасно ставиле до знања да Балтик сматрају својим безбедносним двориштем. НАТО је појачао распоређивање и војне вежбе у региону и повећао број ваздушних патрола.

Регион у међувремену наставља да улаже велике напоре у смањење своје зависности од руских енергената. НАТО Центар за енергетску изузетност, који се бави проблемима енергетске безбедности, налази се у Литванији; НАТО Центар за изузетност у стратешким комуникацијама, примарно фокусиран на дезинформације, смештен је у Летонији; док је Естонија дом НАТО Центра за сајбер безбедност.

Укратко, Русија је попут магнета привукла пажњу и подршку балтичким државама, а то знатно диже цену Путинових будућих провокација.

Његови изгледи у Грузији такође су непоуздани. Девет година након руско-грузијског рата, Москва још увек илегално држи под окупацијом 20 одсто грузијске територије. Окупирани региони Абхазија и Јужна Осетија полако се интегришу у Руску Федерацију.

Али, упркос руским напорима да успори грузијску интеграцију у евроатлантску заједницу, та земља је направила значајан напредак. Има блиске односе са НАТО, званични је кандидат за чланство у ЕУ, која јој је недавно укинула визе. Кад је Русија недавно дозволила јужноосетијским војницима да се придруже руској војсци, то је изазвало оштар прекор САД.

Подривање Европе преко ширег Блиског истока такође није изгледно. Иако је Русија стекла велико војно упориште у Сирији, тешко је замислити како Путин даље шири своје присуство у региону. Тачно је да је Русија у последње време активнија и у Либији, али ови напори више личе на сондирање слабости (Запада; прим. прев.) него на било шта друго.

Проблем за Путина је то што будућа америчка политика на Блиском истоку неће изгледати као било шта што смо видели у претходних осам година. Уместо извлачења, САД као да се враћају у регион, јачајући антииранску коалицију и предузимајући веће напоре у борби против екстремизма. Кад САД поврате улогу доминантног играча на Блиском истоку, Путинова позиција ће ослабити.

БИТКА ЗА БАЛКАН
Ако се Путин определи за линију мањег отпора, Балкан делује као његов најбољи избор. Ту се налази већи број локација које би могао да претвори у проблематичне тачке. Ево неких од највећих брига:

• Пат позиција између Србије, Хрватске и Косова. Приче о мини-трци у наоружању можда су пренадуване, али нема сумње да су тензије порасле. Србија је недавно објавила да ће примити нове војне хеликоптере из Русије. Косово прети да ће основати сопствену војску. Готово пет хиљада припадника НАТО стационирано је усред ових збивања;

• Збрка у Македонији. Руско мешање, корупција, препирке са Албанијом и конфузна реакција САД чине токсичан коктел. Делује да Москва има намеру да искористи немире како би ову малу земљу одвојила од Запада;

vucicmekejnbgd03• Борба у Босни и Херцеговини. Растући сепаратистички покрет у Републици Српској прети да поново запали поделе које се крчкају од Дејтонског споразума из 1995. године. Утисак је да би Путин тај жар са задовољством залио бензином;

• Лош развој догађаја у Црном мору. Путин би волео да Црно море претвори у руско језеро. Тачка.

ВРЕМЕ ЈЕ ДА АМЕРИКА ОБРАТИ ПАЖЊУ
САД морају прекинути руско мешање на многим фронтовима. На неколико кључних локација нова администрација је већ демонстрирала одлучност да заштити америчке виталне интересе – укључујући одбрану трансатлантске заједнице. Али Балкан остаје меки трбух америчке трансатлантске политике. Требало би тамо да наступимо проактивиније – што пре, то боље.

Постоји много места где би САД требало да појачају активност. Међутим, уместо директног чеоног судара са Русијом, добар део онога што САД могу и треба да ураде како би потиснуле Путинов малигни утицај своди се на фокусирање на сам регион, а не на недолично понашање Кремља.

• Побољшање управљања и смањење корупције. САД и Европска унија могле би да се удруже како би подстакли напоре за изградњу снажнијих, демократичнијих, ефикаснијих и виталнијих јавних и приватних институција у региону;

• Промоција економских слобода. Ниједном делу Западне Европе није у тој мери неопходан економски напредак. Неколико балканских држава заостају у кључним индикаторима економске слободе. Политичке реформе у тим областима могле би да доведу до брзог економског раста;

• Борба против међународног криминала. Трговина људима, дрогом, прање новца и друге форме организованог транснационалног криминала раширене су на Балкану. То би требало да буде решено јер активности тог типа имају веома дестабилишући утицај;

• Превенција транснационалног тероризма. Исламистички екстремисти такође држе регион на оку. Италијанска полиција је недавно открила исламистичку терористичку ћелију у којој се налазио најмање један Албанац са Косова. Неколико стотина људи из региона борили су се као џихадисти у Сирији и Ираку. Сарадња са балканским земљама у оквиру противтерористичких операција требало би да постане рутинска ствар;

• Промоција регионалне сарадње. САД би требало да подстакну и промовишу иницијативу Јадранске петорке, која укључује Албанију, Хрватску, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Македонију. Такве иницијативе граде поверење, самопоуздање и регионалну солидарност. Ово ће смањити регионалну неслогу и помоћи да се осујети руска стратегија која се своди на паролу „завади па владај“;

• Подршка енергетској диверсификацији. САД би требало да подрже Трансјадрански гасовод и друге пројекте који ће помоћи да се диверсификује европско снадбевање гасом и промовише либерализација енергетских тржишта;

• Управљање избегличким кретањима и миграцијама. Неконтролисане масовне миграције представљају смртну и потенцијално дестабилишућу претњу за регион, као и за целу Европу. Трансатлантска заједница требало би заједнички да ради на решавању хуманитарних проблема на Блиском истоку, као и на смањењу дестабилишућих конфликата и кријумчарења људи које храни прилив избеглица са југа ка северу.

vucicmekejnbgd04Између равнодушности и војне интервенције налази се конструктивни простор у којем САД, уз мало уложеног напора, могу да остваре много. Корачање унутар тог простора, са циљем спречавања руских покушаја дестабилизације Западне Европе, требало би да буде високо на америчкој лествици приоритета.

Џејмс Џеј Карафано је потпредседник Херитеџ фондације, који усмерава истраживачке програме овог тинк-тенка о спољној политици и питањима националне безбедности

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ


The National Interest

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.