Menu
RSS

КОЛИКО ЈЕ ОПАСНА НОВА КОРЕЈСКА КРИЗА?

severnakorejaparada04ЉУБАН КАРАН

Зашто је Северна Кореја све своје потенцијале уложила у нуклеарни и ракетни програм?


Сви знамо шта је уствари погонско гориво севернокорејских ракета. Њих покреће страх да ће им држава бити угрожена. Исти страх производи њихове атомске бомбе. Што је страх већи, ракете имају већи домет, а атомске бомбе већу разорну снагу. Да ли је њихов страх оправдан или је чиста фикција, није тешко закључити. И ту су ствари потпуно јасне – да се својевремено нису дочепали атомске бомбе, режим „комунистичке династије Ким“, како га поспрдно зову на Западу, одавно би био срушен а Северна Кореја (званично Народна Демократска Република Кореја) као таква не би постојала.

Тога је потпуно свестан и Ким Џонг Ун. Он је од свога оца наследио не само државу него и смртну опасност. Тако, по наслеђеном инстинкту, повећава домет ракета и верује да се он и систем у Северној Кореји могу одржати само претњом нуклеарном одмаздом сваком потенцијалном агресору. Летимичан поглед на униформисане и цивилне масе, беспрекорно постројене и фанатично одане великом вођи, ствара утисак да одмазда неће изостати. За одбрану Северне Кореје користиће се сви војни и људски потенцијали, укључујући и атомско оружје. А то није мала опасност јер управо за време Ким Џонг Уна Севена Кореја је извршила нуклеарну пробу хидрогенске бомбе, далеко разорније од обичне атомске.

Док су се друге земље на нишану Запада одлучиле за попуштање, сарадњу и уништавање оружја за масовно уништење, Северна Кореја је чинила супротно – игнорисала је све захтеве и претње, па и резолуције УН, која јој забрањује подземна тестирања нуклеарног оружја и ракетне технологије у нуклеарне сврхе. Они који су попуштали и уништили сопствено оружје за масовно уништење разбијени су војном интервенцијом САД и НАТО или изазивањем унутрашњих сукоба, а њихови председници били понижени и масакрирани. НДР се одржала због могућности нуклеарне одмазде, и то је сада свима јасно.

НЕПРИЛИКА И ЗА КИНУ И РУСИЈУ
Ким Џонг Ун је убедио себе а затим и све око себе да није довољно да располажу балистичким ракетама средњег домета које могу да носе нуклеарну бојеву главу него да је једини спас за Северну Кореју усвајање технологије за производњу интерконтиненталне балистичке ракете која може досегнути САД. Закључили су да само претња нуклеарном одмаздом по територији САД гарантује безбедност њиховој земљи. Чини се да је том циљу тренутно подређено све у овој земљи. Међутим, постоји неколико ствари о којима нису водили рачуна код ове процене. Прво, да ће тако натерати САД да нешто конкретно предузму да би то спречили. Друго, да се ни другим нуклеарним силама неће допасти да тако мала држава стекне нуклеарне могућности велике силе. И, треће, да свет у целини не жели да живи у стрху да ће неко, макар у самоодбрани, употребити нуклеарно оружје. Тако полако али сигурно губе наклоност и оних који су их до сада подржавали.

severnakorejaparada06Ракетна достигнућа Северна Кореја јавно приказује као свемирски програм који служи искључиво у научне и мирољубиве сврхе, пре свега за лансирање сателита. Међутим, није само Америка са својим савезницима та која им не верује. Не верује им нико, јер, паралелно са ракетним истраживањима, повремено врше подземне нуклеарне пробе и до сада су извршили пет контролисаних подземних екплозија. Некако испада да су нуклеарни и ракетни програми тежиште севернокорејске привреде јер је само током прошле године извшено осам ракетних проба. Све то нема економског оправдања за тако неразвијену земљу, па је јасно да је у питању јачање нуклеарних снага по сваку цену.

Додуше, и поред врхунске тајновитости, зна се да је Северна Кореја извозила своју нуклеарну и ракетну технологију у Пакистан и Иран, али је то ипак сувише мали економски ефекат да ракете и атомске бомбе буду главна преокупација нације и државе. Разлог је, наравно, одбрана државе и државног система Северне Кореје, који као такав представља трн у оку великом броју земаља, пре свега САД, Јапану и Јужној Кореји. Зато је под притиском САД Северна Кореја одавно под санкцијама УН због кршења забрањене употребе балистичке ракетне технологије и вршења подземних нуклеарних проба.

Кореја је 1948. године вештачки идеолошки подељена јер је северни део контролисао СССР а јужни САД. Од 1950. до 1953. супростављене државе водиле су рат који се не би могао назвати само грађански јер су на страни Јужне Кореје активно учествовале САД, а на страни Северне, копненим снагама Кина, док је ваздушну подршку пружао СССР. Рат је био жесток и у њему је погинуло 2,5 милиона људи. Завршен је примирјем, а земља је подељена по 38. паралели. Тензије никада нису престале и повремено су били на ивици новог рата. Јужна Кореја и САД су желели да силом промене комунистички режим на северу, али ни Северна Кореја по питању провокација није била невина. Ким Ил Сунг је себи као животни циљ поставио уједињење две Кореје, али његов план није подразумевао мирно уједињење него јачање војске и војну интервенцију преме југу. У утицају на Северну Кореју повремено су се смењивали СССР и Кина. Ипак, Кина је остварила јаче везе које су функционисале и у време санкција, све до данас.

ТРАМП И ПРОБЛЕМ СА СЕВЕРНОМ КОРЕЈОМ
Давно дефинисана стратегија самоодржања Северне Кореје до сада је редовно постизала основни циљ – САД нису војно интервенисале чак ни онда кад су нуклеарне пробе и тестирање ракета тумачени као тешке провокације. Све се завршавало санкцијама и изолацијом. САД су рачунале да ће Северну Кореју уништити економски, па ће тако зауставити и њене опасне војне програме. Војна интервенција била је велики ризик да се уђе у нови рат против Кине или Русије. Сада се чини да би Северну Кореју могла уништити та проверена стратегија, које се ни данас не одричу. На прагу су да произведу интерконтиненталну балистичку ракету, а то САД неће допустити.

Сада су на сцени обостране претње. САД прете превентивним ударима из ваздуха по севернокорејском нуклеарном и ракетном арсеналу а Северна Кореја нуклеарном одмаздом у случају да буде нападнута. Код провоцирања нуклеарног рата тешко је говорити о томе ко је ту одлучан и тврд, него је ближе памети процењивати ко је ту луд. Највероватније да није нико, и да обе стране блефирају. Трамп само жели да крајњим војним притиском натера Ким Џонг Уна на попуштање и стопирање ракетног и нуклеарног програма. Исто тако, Северна Кореја неће лансирати нуклеарне ракете до одсудног тренутка опстанка, а можда ни тад. Ипак, у процени развоја сукоба требало би имати у виду њихов неспорни фанатизам који може резултовати и нерационалним потезима.

severnakorejaparada08Сада су амерички потези изнуђени страхом од севернокорејског оружја и некако је испало, случајно или намерно, да и овај врући кестен Трамп мора да извади из ватре. Засад није јасно да ли је он дорастао проблему, али једно је сигурно: или ће на основу тог проблема повратити пољуљани ауторитет, или ће се потпуно угрувати. Најважнију ствар Трамп је одлично проценио, да проблем са Северном Корејом не може решити без отворене или прећутне подршке Кине. Према актуелним реакцијама и изјавама, рекло би се да је постигао некакав договор.

Кинеске изјаве су умерене и неутралне – позивају на мирно решење ситуације и упозораваају да у сукобу неће бити победника. Не би чудило да Кина откаже подршку режиму у Пјонгјангу, а утисак је да се то већ догодило. Кина води модерну и економски офанзивну политику која јој обезбеђује општи просперитет. Није за очекивати да се кинеском председнику допадне режим да се власт преноси са оца на сина, па на унука, као да је приватно власништво. Јасан став Кина је показала тиме што први пут на паради у Пјонгјангу за Дан сунца није било кинеских представника. Сем тога, Кина је као и друге земље применила економске санкције према Северној Кореји на основу резолуције УН.

КЉУЧНА УЛОГА КИНЕ
Улога Кине у овој корејској кризи је далеко већа него што то изгледа на први поглед. Чини се да је преузела на себе договор са Русијом и утицај на њену реакцију по овом питању. Зато што је Кина у одличним односима са Русијом, а САД у никад горим од Кубанске кризе. Јасно је да је Ким Џонг Ун претерао и да је засметао не само САД и Западу него и Русији, па и Кини. Ником не одговара да тако мала земља са фанатизованим генералима и државним руководством постане светска нуклеарна сила, која може угрозити свакога. Према реакцијама се види да све три велике земље које су на неки начин умешане у корејски спор сада мисле исто – да се нуклеарни потенцијал ове мале државе мора ставити под контролу. Нуклеарне пробе Северне Кореје јавно осуђује и Русија, а, према развоју ситуације, за очекивати је да у критичном тренутку пресудни утицај на Ким Џонг Уна у циљу попуштања тајно или јавно изврши Кина.

Иако САД детаљно и непрекидно надзиру Северну Кореју, види се да су изненађене брзим напретком њених нуклеарних и ракетних програма. То се види по конфузним званичним изјавама у вези са карактеристикама последњих лансираних севернокорејских балистичких ракета. Прва је реаговала америчка Пацифичка команда, која је званично саопштила да је у питању балистичка ракета средњег домета која је пала у јапанско море. Уследила је другачија изјава америчких званичника, где се каже да је ипак у питању неуспело тестирање балистичке ракете великог домета – интерконтиненталне. Да ли је то стварно тако или Трамп једноставно тражи јачи разлог за војну интервенцију, за сада није јасно.

Јасно је да амерички обавештајни подаци о севернокорејским могућностима нису прецизни и поуздани. Нису начисто ни са њиховим правим намерама нити знају да ли су све отвореније претње да ће употребити атомско оружје искрене и чврсте. На основу тако површних података, Трампу ће бити тешко да донесе праву одлуку. Зна се у обавештајном свету да је тренутно најзатворенија земља по питању обавештајних истраживања управо Северна Кореја. Зна се колика се пажње обавештајним насртајима тамо посвећује и како откривени шпијуни пролазе. Тако је утисак да, ако Американцима и успе да понеког уграде у севернокорејске осетљиве институције, тај шпијун није дугог века.

severnakorejaparada07Америка је принуђена да се ослони углавном на податке добијене електронским извиђањем и проучавањем сателитских снимака, а то није довољно. Одлуке које мора доносити амерички председник на основу таквих информација у старту су дефектне. Обавештајна служба која најбоље познаје севернокорејска технолошка достигнућа, па и намере, је несумњиво кинеска, и на основу актуелних дешавања није искључено да је на сцени америчко-кинеска трговина обавештајним подацима, где наравно не мислим на новац. САД су сад у ситуацији да не питају за цену важних информација о Северној Кореји.

САД НЕ ПЛАНИРАЈУ НАПАД НА СЕВЕРНУ КОРЕЈУ
Цео свет са великом пажњом и зебњом прати припреме које је покренуо Трамп а које најављују војну операцију. Огромна ватрена моћ приближава се Северној Кореји у виду бродова и подморница који могу лансирати крстареће ракете. У борбеној групи је и носач авиона „Карл Винсон“. Једина шанса да се приликом војне интервенције избегне нуклеарни рат јесте да САД у првом удару униште цео нуклеарни потенцијал Северне Кореје, а за сваки случај и све лансирне рампе. Чак када би Амеиканци и имали потпуне и детаљне податке о локацији нуклеарног наоружања НДР, уништење у првом налету није могуће зато што није постинуто изненађење.

У жељи да покаже да су овај пут америчке намере крајње озбиљне, Трамп је потпуно разоткрио нове могућности својих ваздушних снага. Дејством највеће и најразорније неатомске бомбе (Руси су се одмах јавили да имају још већу) по подземним тунелима планине Тора Бора у Авганистану дали су до знања политичком и војном врху Северне Кореје да њихови аресенали нису сигурни ни у поземним склоништима која „мајком свих бомби“ могу бити уништена. По томе се може закључити да САД не планирају војну интервенцију, него само војни притисак. Јер зашто би упозорили војску Северне Кореје и дали им времена да премештају и маскирају оно чиме располажу. Да ли ће те маневре у потпуности разоткрити амерички сателити, велико је питање.

Да су Американци стварно планирали напад, трудили би се да постигну потпуно изненађење. Тада би користили првенствено подморнице које могу да се прикраду до зона одакле могу да лансирају крстареће ракете на циљеве у Северној Кореји и стратешке бомбардере великог радијуса који могу изненада да бомбардују свим и свачим, па и новим, најразорнијим бомбама. Тек тада, када се постигне изненађење, ако буде требало, у ратну зону може се усмерити борбене група бродова и носача авиона. То би имало смисла, а да се војна интервенција најављује данима унапред и да се према Северној Кореји упућује борбена група бродова која ће до Кореје путовати данима, нема много смисла.

То, наравно, не значи да ће у расплету корејске кризе сви остати разумни и да до нуклеарног рата не може доћи. Ако Северна Кореја употреби атомско оружје, употребиће га и Американци, и то највероватније неутронске бомбе. Ипак, ма колико фанатични и одлучни били, вође Северне Кореје морају попустити ако остану сами и ако се против њих истовремено нађу, поред САД, и Русија и Кина. Прихватање ратне опције у таквим политичким условима било би равно самоуништењу, јер Северна Кореја такав рат не би могла да добије. А добро је познато у војној науци да рат за који се унапред зна да се не може добити не сме да се води.

severnakorejaparada05Може се проценити и шта ће то „међународна заједница“ прво тражити од Северне Кореје – да заустави свој нуклеарни и ракетни програм и да га стави под међународну контролу. Тај захтев није тако драстичан и власт у Пјонгјангу би могла под притиском САД, у недостатку савезника и по наговору Кине да га прихвати. Оно што Северна Кореја сада сигурно не би прихватила не мора уследити тако брзо – биће то захтев да уништи своја оружја за масовно уништење.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.