Menu
RSS

СМИСАО ШАРЛОТСВИЛА

sarlotvil07ПОЛ КРЕЈГ РОБЕРТС

Политиком идентитета разбијена на комаде, Америка се креће ка грађанском рату

Слушајући јутрос NPR (Национални радио), утврдио сам оно што сам већ знао: Шарлотсвил се претвара у још један ексер у Трамповом ковчегу. NPR није показао ни најмање интересовање да пренесе чињенице о оном што се догодило у Шарлотсвилу. Организовали су неколико „интервјуа“ сличномишљеника како би произвели жељени пропагандни резултат – да је све Трампова грешка.

За то постоји неколико разлога. Трамп је ускомешао беле суперматисте и нацисте удварајући им се током председничке кампање својим слоганом „Америка на првом месту“. Наравно, то на шта је Трамп циљао слоганом „Америка на првом месту“ управо је оно што су бирачи разумели – интерес широког америчког друштва требало би да буде стављен испред трговинских споразума који служе интересима других земаља и себичном профиту глобалних корпорација. Међутим, NPR пропагандисти су уметнули речи у Трампова уста и изврнули значење слогана у „Бела Америка на првом месту“.

Другим речима, за NPR је „Америка на првом месту“ шифровани знак белих суперматиста за стицање предности у изборном колеџу и победу лидера против којег су гласале географски скучене, али густо насељене области североисточне и западне обале, које су иначе центар моралне трулежи. Тако се долази до закључка да је Трамп кандидат белих суперматиста и да је стога нелегитиман.

NPR потом преноси поруку да је Трамп доказао да је нацистички кандидат кад је критиковао обе стране за нереде у Шарлотсвилу. NPR је искористио оркестриране интервјуе да сву кривицу за насиље свали на групу која је имала дозволу да одржи скуп. По њима, група која није имала дозволу за окупљање састоји се од доброћудних грађана који су се окупили да протестују против говора мржње наводних нациста и расиста.

ДОБРИ ЉУДИ И ЈАДНИЦИ
Нема сумње да је окупљање оног што се назива „алтернативном десницом“ (alt-rigt) привукло све врсте екстремиста и да је – очигледно неуравнотежени – младић који је аутомобилом улетео у колону контрадемонстраната нанео штету оном што је послужило као разлог окупљања (одбрана споменика Роберту Е. Лију или просто жеља организатора да привуку пажњу јавности). Бесмисленост овог дела уверила је неке Американце да је све организовала „дубока држава“ зарад напада на Трампа и грађанске слободе.

NPR и остатак преститутки игнорисали су многе аспекте Шарлотсвила. На пример, по чему се то Бушова/Чејнијева/Обамина/неоконзервативна тврдња да су Американци „изузетна нација“ (exceptional people; мисли се на народ који је изузет од правила која важе за све друге народе; прим. прев.) која живи у „незамењивој земљи“ (indispensable country) разликује од Трампове пароле „Америка на првом месту“? Нико међу либералима/прогресивцима/левицом није био узнемирен кад је Обама свету поручио да су Американци изузетан и незамењив народ. Зар Обама не користи много отворенији језик како би ставио Америку на прво место? Ако су Американци изузетан народ, сви други су неизутетни (обични). Ако су Американци незамењиви, сви други су замењиви.

sarlotvil01У чему је разлика? Једина разлика је у томе што је Обама изабран од добрих људи, који нису расисти, женомрсци, бели суперматисти, а Трампа су, речима Хилари Клинтон, изабрали „јадници“. Али она није изгубила изборе, зар не? Путин и Трамп су се удружили да би јој украли победу. Трамп је нелегитиман и због тога мора бити најурен из кабинета. Он је дупло нелегитиман јер су га изабрали бели хетеросексуални мушкарци. Ова лажна оптужба опстаје упркос чињеници да је Хилари добила два милиона женских гласова мање него Обама. Или тих два милиона жена није изашло на наредне изборе или су гласале за Трампа.

Друга разлика је у томе што се Трамов слоган „Америка на првом месту“ односи на губитак милиона радних места америчке средње класе и губитак пореске базе бивших радничких градова и држава, док се Бушово/Чејнијево/Обамино/неоконско помињање „изузетне“ и „незамењиве“ Америке односи на право Вашингтона да друге народе бомбама враћа у камено доба јер одбијају да се повинују наређењима Вашингтона.

Кампања истеривања Трампа из кабинета траје 24 часа дневно, седам дана недељно од тренутка кад је збунио експерте и победио на изборима. За либерале, прогресивце и левицу Трамп је непријатељ против којег воде рат и због тога, баш као и у сваком рату, истина остаје у сенци пропаганде. Либералима/прогресивцима/левици се на овакве злоупотребе медијског извештавања гледа кроз прсте јер се Трампова намера да смањи тензије у односима са Русијом доживљава као претња за приходе и моћ војно-индустријског комплекса и хегемонистичке идеологије неоконзервативаца. Велики финансијски интереси, идеологија и медији чине веома моћну силу против које председник сам нема никакве шансе.

ЈЕЗИК ПОЛИТИКЕ ИДЕНТИТЕТА
Мали број Американаца разуме фундаменталну трансформацију политике и друштва која се догодила кад је Акт о људским правима из 1960-тих изокренут наглавачке од стране шефа EEOC (Комисија за једнаке могућнсти запопошљавања) Алфреда В. Блумерсена. Акт о људским правима је експлицитно забрањивао коришћење расних и полних квота као метода за борбу против „дискриминације“, која је углавном била плод историје, а не свесне намере белих мушкараца. Али тешко је од историје правити злочинца, а социјални инжењеринг профитира од постојања негативца против којег се бори. Тако су постављени темеље идентитетске политике.

Почетна фаза нове политике била је успостављање привилегованих квота за „префериране мањине“, па су те преференце почеле да односе превагу над заслугама. Деценијама су бели мушкарци полако али сигурно постајали жртве дискриминације на универзитетским листама, при запошљавању, промоцијама, универзитетским именовањима и поводом могућности коришћења права на слободу говора. Сетите се како је пре само неколико дана виши инжењер у Гуглу добио отказ јер је изнео тачну чињеницу – да мушкарци и жене имају различите особине – која је феминисткињама била неприхватљива.

Могуће је да су некад жена или црнац отпуштени јер су рекли нешто неприхватљиво белом мушкарцу, али нисам чуо за такав случај. Заиста, уобичајено је рећи да су бели хетеросексуални мушкарци расисти, сексисти и хомофоби. Такав језик је прихваћен унутар политике идентитета (енг. Identity politics; политика заснована на интересима и перспективама друштвених група са којима се грађани идентификују; прим. прев.). Ретко ко од нас има храбрости да се томе супротстави.

Либерали/прогресивци/левица, скупа са медијима, напустили су радничку класу у корист политике идентитета. Она учи да су жене, црнци и хомосексуалци жртве белих хетеросексуалних мушкараца који су окарактерисани као угњетавачка класа, односно као они који угњетавају друге. Таква доктрина делегитимише беле хетеросексуалне мушкарце на исти начин на који је нацистичка доктрина делегитимисала Јевреје а комунистичка капиталисте. Нема разлике.

sarlotvil05У почетку, бели мушкарци, попут професора историје са Универзитета у Вирџинији, који је за NPR данас учтиво демонизовао беле мушкарце који одбијају да прихвате статус друге класе, преживљавају тако што пужу на коленима приватајући политику идентитета. Али ово је само привремена фаза. За политику идентитета једини прихватљиви бели хетеросексуални мушкарци су они који признају кривицу свог пола и сексуалне оријентације и прихватају да буду кажњени због угњетавања жена, црнаца и хомосексуалаца.

НОВА ОБОЈЕНА ЛИНИЈА
Године 1995. Лери Стратон и ја смо у књизи Нова обојена линија: како квоте и повластице уништавају демократију описали како бирократе из EEOC, игноришући дух закона Акта о грађанским слободама (чија је намера била извршење законске равноправности), поново уводе легализацију дискриминације у амерички закон, и тако почињу процес делегитимације белих мушкараца. Данас ће неки окренути леђа овом аргументу не због тога што није валидан, већ што је политички некоректан. Кад је наша књига објављена пре 22 године, велики медији су подржали нашу аргументацију:

„Снажно и уверљиво... живописно драматично“; Њујорк тајмс бук ривју;

„Ово су важне лекције... посебно јер нас уче како добре намере могу имати лош исход“; Волстрит џорнал“;

„Робертс и Стратон износе тврдњу да су закони о грађанским слободама из 1960-тих искривљено до непрепознатљивости“; Вашингтон пост.

Последице квота у почетку нису биле очигледне; било је тврдњи и да су привремене. Међутим, данас су сасвим видљиве. Хетеросексуални бели мушкарци су „јадници“. Данас је на NPR један мушкарац рекао да ставови белих мушкараца који бране себе и мртве беле мушкарце (мисли се на споменик генералу Роберту Е. Лију; прим. прев.) од напада не би требало да буду дозвољени у америчкој политици.

Либерали/прогресивци/левица тврде како сви знају да је Роберт Е. Ли био зли расиста који се борио за робовласништво и да је свако ко жели да заштити његову статуу очигледно исти као он. Такви људи стога не заслужују да им се чује глас или да имају право гласа на изборима. Они морају бити искључени из јавне дискусије.

Замислите изношење овакве тврдње о било којој другој друштвеној групи, посебно женама, црнцима или хомосексуалцима. Како је могуће да либерали/прогресивци/левица стварно верују да их угњетавају моћни бели хетеросексуални мушкарци кад имају могућност да беле мушкарце демонизују колико хоће и потом избегну било какав повратни одговор?

sarlotvil08Ако су бели мушкарци толико моћни, како их онда феминистички краљеви контроле могу тако лако отпуштати са посла због „изражавања опасних полних стереотипа“? Опасних за кога? Колико је опасно кад останете без посла?

НЕКОЛИКО НЕДОПУСТИВИХ ПИТАЊА
Као што предвиђају Фејт Голди и Стефан Молинекс, белим мушкарцима је доста демонизације и демонизације хероја наше земље. Виде шта се спрема и организују се да се бране.

Будући да је пропаганда против белих мушкараца очигледно једина ментална активност за коју је либерално-прогресивна левица спосебна, Фејт Голди и Стефан Молинекс су вероватно у праву да се Америка, политиком идентитета разбијена на комаде, креће ка грађанском рату.

Питам се која страна ће контролисати нуклеарне бомбе и биохемијско оружје.

Ако бели хетеросексуални мушкраци изгубе, питам се ко ће заштитити беле жене. Да ли су предодређене за исто силовање и покољ кроз какво су од стране Руса и Американаца прошле немачке жене након што се Вермахт предао?

Наравно, ово је недопустиво питање.

Либерали/прогресивци/левица су неспособни да схвате да демонизујући беле хетеросексуалне мушкарце демонизују све белце, укључујући и себе.

Требало би да оду и питају либералне белце у Родезији како су се провели у Зимбабвеу под владавином Роберта Мугабеа. Требало би да питају јужноафричке белце колико безбедно се осећају сада кад су предали власт и кад се уздигла друга црна политичка партија и изазвала политичко надметање међу црначким политичарима у томе која странка више мрзи белце.

Ово су такође недопустива питања.

sarlotvil06Политика идентитета увек води ка насиљу, а Американци неће бити поштеђени.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

 

Блог П. К. Робертса

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.