Vesti 
Da li je kapitalizam podesan za 21 vek; ako jeste, koliko mora da se promeni; da li će odgovora biti u Davosu
Oko 2.600 najbogatijih i najmoćnijih ljudi sveta suočiće se na samitu u švajcarskom zimskom centru sa izazovom da nije reč samo o globalnoj ekonomskoj krizi već i krizi globalne politike, ocenjuje Ishan Tharur u blogu u „Tajmu”.
Organizatori Foruma stavili su na dnevni red neka veoma teška pitanja. No, da li svi učesnici žele da baš o njima razgovaraju. U svakom slučaju, za neke od njih to su prava pitanja. „Da li kapitalizam funkcioniše? Da li će naše ekonomije ponovo rasti? Da li je zapadni model i dalje funkcionalan”, pita se Džon Grifit Džouns, predsedavajući britanskog i evropskog ogranka revizorskog giganta KPMG. „Veoma sam zainteresovan da čujem da ljudi o tome razgovaraju”, kaže Grifit Džouns.
Džouns ukazuje na potrebu da se pronađe „koncept odgovornog kapitalizma” i brine ga to što, čak iako učesnici foruma u Davosu postignu konsenzus o tome, to verovatno neće biti jasno ljudima širom sveta.
Osnivač i pokretačka snaga Foruma profesor Klaus Švab još je direktniji: “Kapitalizmu u sadašnjem obliku nema mesta u svetu oko nas”. On ističe da bi rešavanje problema u kontekstu zastarelih i odumirućih modela samo još više produbilo ponor. „Nalazimo se u eri temeljnih promena, koje hitno zahtevaju nove načine razmišljanja umesto uobičajenih. Imamo opštu krizu morala, nismo voljni da investiramo u budućnost, podrili smo socijalni sklad i u opasnosti smo da u potpunosti izgubimo poverenje budućih generacija“, upozorava Švab.
Zaista, prema globalnom istraživanju, koje je nekoliko dana uoči početka Foruma sproveo Edelman, zabeležen je drastičan pad javnog poverenja ne samo u poslovnu elitu već pre svega u vlade širom sveta.
OKUPIRAJMO DAVOS Ovakve izjave pre bi se mogle očekivati od antikapitalističkih demonstranata koji su došli u Davos i tokom vikenda sagradili kuću od snega (iglo) i pripremaju kamp za 50 ljudi kao deo njihovog protesta „Okupirajmo Svetski ekonomski forum”.
Malo je verovatno da će biti velikih protesta u Davosu, mada će oni antikapitalistički aktivisti koji su došli učiniti sve da budu zapaženi. „Izvešćemo male akcije u selu. Pokušaćemo da malo uzburkamo stvari“, kaže organizator Dejvid Rot, predsednik omladinske organizacije švajcarskih socijaldemokrata Juso.
Davos na specifičan način pokazuje da su ožiljci ekonomske krize u poslednjih četiri godina i dalje bolni, čak i za veoma dobro plaćene poslovne lidere.
Evrozona, finansijski sektor, siromaštvo, nejednakost, odgovornost korporacija i uspon Kine – ova pitanja dominiraće u obe sesije koje Forum organizuje kao i mnogih susreta koje organizuju banke, industrijske grupacije i korporativni džinovi.
DOBRE VESTI Postoji opasnost, smatra Dejvid Džouns, izvršni direktor francuske reklamne kompanije Havas, da usred svih sumornih vesti, budu prenebregnute dobre. „Verujem da neće biti tako kataklizmično kao što mnogi predviđaju”, kaže on ukazujući na snažan rast Kine i Indije kao i nekoliko ohrabrujućih vesti u poslednje vreme iz evrozone. “Međutim, postoji tendencija da će jedna tema da dominira nad svim ostalim”, dodaje Džouns.
Globalni lideri znaju da moraju da ulože ogroman napor da bi povratili poverenje ljudi kojima upravljaju. Džounsa brine da ključna pitanja, kao što su nezaposlenost mladih i globalno zagrevanje, mogu ostati po strani.
Zbog fokusiranja isključivo na krizu, kompanije takođe mogu da zanemare da se način poslovanja fundamentalno menja. Džouns to naziva „epohom štete”, u kojoj “društveni mediji stvaraju svet radikalne transparentnosti. Bilo da ste lider arapske zemlje, šef Britiš petroleuma, modni dizajner loših manira ili fudbaler – u osnovi vidimo svakog dana na delu moć ljudi da utiču na lidere da se ponašaju onako kako bi oni želeli”.
ŽURKA NIJE ZAVRŠENA Uprkos sumornoj muzici, biće mnogo “nomalnog duha Davosa” koji će dominirati debatama u Kongresnom centru i okolnim hotelima. Na kraju, nijedan biznis lider neće propustiti priliku za širenje kontakata, pa i sklapanje poslovnih sporazuma.
U nedelju je jedan investitor bio prilično zauzet na DLD tehničkoj konferenciji u Minhenu u pripremanju terena za zajednički poduhvat prikupljanja novca, a koji će biti finiširan ove nedelje u Davosu. Biće dosta sedeljki i privatnih večera. Neke ekskluzivnije, neke manje. Budućnost je možda neizvesna, ali svaki biznismen na Forumu će vam reći da je rizik povezan sa mogućnostima.
Žurka u Davosu još nije završena, zaključuje Tim Veber.
KRIZA GLOBALNE POLITIKE Godinama je forum u Davosu demonstrirao poverenje u biznis nagoveštavajući širenje globalizacije i neoliberalnih tržišnih vrednosti u sve povezanijem i međuzavisnijem svetu, piše Ishan Tharur u blogu u “Tajmu”. Bankari, intelektualci, izvršni direktori, političari predstavljali su elitu, koja čini jedan procenat svetskog stanovništva – lidere planete koja se menjala sa bezgraničnim optimizmom o mogućnostima progresa, bez obzira na zapomaganja antiglobalističkih demonstranata koji su držani na marginama Svetskog ekonomskog foruma.
Ne više. Atmosfera koja okružuje ovogodišnji samit je, možda, najsumornija. Forum će formalno otvoriti nemačka kancelarka Angela Merkel, koja će se usredsrediti na evropsku dužničku krizu. Potom će uslediti panel čija će tema biti budućnost liberalnog kapitalizma.
U izveštaju samog Svetskog ekonomskog foruma oštro se upozorava “da je posejano ‘seme distopije’ (teškoća) na različitim kontinentima jer sadašnji fiskalni i demografski trendovi mogu da dovedu u pitanje dobiti koje je omogućila globalizacija – i dovedu to toga da nekada bogate države klize ka bezakonju i nemirima”.
Međunarodna nevladina organizacija Oksfam objavila je prošle nedelje izveštaj u kome se ukazuje na dramatičan rast nejednakosti u poslednjih 20 godina u svakoj većoj zemlji članici G20.
“Podaci raspršuju mit da vlade mogu da čekaju dok najsiromašniji osete dobiti od ekonomskog rasta. Previše kreatora politike zanemaruje interese siromašnih. To ima pogubne posledice ne samo na živote siromašnih već i naše prirodne resurse i ekonomski prosperitet u celini”.
To je izazvalo masovne proteste protiv mera štednje u Evropi kao i akciju “Okupirajmo Volstrit” u SAD. Dok je nezadovoljstvo naroda zbog ponašanja poslovne i političke elite podstaklo globalne proteste, to je vodilo nacionalističkoj reakciji na domaćoj sceni, čime se dovodi u pitanje kosmopolitiski san Svetskog ekonomskog foruma. Nedavno istraživanje Pju instituta o globalnim stavovima pokazalo je da, 20 godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, znatna većina u mnogim bivšim komunističkim državama nije više oduševljena višepartijskom demokratijom i kapitalizmom slobodnog tržišta. Takođe, sve više se odbacuju učenja neoliberalnih intelektualaca u SAD, koji su pre dve decenije trubili o kraju istorije i usponu globalnog poretka – što je u velikoj meri ugrađeno u duh Davosa.
LEČENJE TRULEŽI Od Madrida do Nju Delhija demokratske vlade se suočavaju sa izlivima nezadovoljstva. Korupcionaški skandali i nesposobna politička vođstva dodatno podstiču bes naroda. Mnoštvo običnih građana, na primer u Grčkoj, sve su nezadovoljniji jer su njihova demokratska prava i društveni ugovor podriveni zbog hirova i imperativa međunarodnih institucija, koje nikome ne polažu odgovornost.
Nemački magazin „Špigl“ ukazuje na značajan zaokret udesno u delovima Istočne Evrope i veliko razočarenje u liberalni projekat Evropske unije. „Nisu u opasnosti samo krhke ekonomije. Mnogim društvima u centralnoj i južnoj Evropi nedostaje takođe politička i društvena stabilnost. Ove oblasti su u poslednje dve decenije prošle kroz proces neprekidnih reformi i oštrih mera štednje. Mnogi su iscrpljeni, zbog čega jača demokratski zamor, evroskepticizam i averzija prema nekada obožavanom Zapadu”.
Mađarski ekonomista Laslo Lengjel ukazuje da ovaj proces u mnogo čemu nalikuje nezadovoljstvu socijalizmom u istočnoj Evropi tokom 70-ih i 80-ih godina. “Postoji opasnost da čitave društvene klase ili regioni, kao što su u istočnoj Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj, postanu žrtva beznadežnosti i ekstremizma”, upozorava Lengjel.
S druge strane, tek treba dokazati tvrdnju da će kineska varijanta kapitalizma voditi ka demokratskim reformama. Britanski „Ekonomist“ je objavio specijalan izveštaj uoči foruma u Davosu o vitalnosti državnog kapitalizma – kakav postoji u autoritarnim državama poput Kine i Rusije, pa čak u određenoj meri i u demokratijma kao što su Brazil i Indija – sa rastućim uticajem i kineskih državnih kompanija, koji je sve vidljiviji u svakom delu planete.
Ova promena u kalkulaciji i političkom naglasku, ozbiljan je izazov za globalne „dobročinitelje” u Davosu. Sve postaje varljivije i složenije zbog – stiče se utisak – nemogućnosti mnogih demokratskih, liberalnih zemalja da pomire dileme koje proističu iz međunarodne krize zajedno sa problemima nacionalne politike.
Jedan bloger je napisao na vebsajtu vašingtonskog Instituta za političke studije da Davos može da obezbedi ključnu platformu za „lečenje truleži”. „Samit koji se ne fokusira na rast i konkurentnost, već na praktična pitanja kao što su smanjenje dugova i institucionalne reforme, mogao bi da bude dobar početak. Da bi se to učinilo, od presudne je važnosti da se dopre do ‘srži ove distopije’ – čak iako to podrazumeva postavljanje teških pitanja i slušanje neugodnih odgovora u velikim finansijskim centrima sveta”.
Ovi “praktični koraci” neće proizaći sa Svetskog ekonomskog foruma ove sedmice. Međutim, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će biti postavljeno mnogo neugodnih pitanja – iako ne bude odgovora – iza zatvorenih vrata u Davosu.
Autor je urednik BBC za biznis i trehnologije
Priredio Dragan ŠTAVLJANIN
( 4 ocena )
