Vesti 
Dodik je priznao da Srbija vodi lošu politiku prema Srpskoj i BiH, te da je najbolja saradnja bila za vrijeme Vojislava Koštunice
Odmjeravanje Milorada Dodika i Čedomira Jovanovića najavljivano je kao da se radi o duelu za boksersku titulu u superteškoj, ali je izgledao kao beogradski vječiti derbi.
Premda svi znamo da su i Zvezda i Partizan fudbalske kante, navijačke strasti nam neće dopustiti da makar malo ne učestvujemo u folkloru. Kad prođe, sjećaćemo se Barija i jadati što nema evropskog proljeća.
Ovo bi reklo da je duel bio značajan događaj koji je zakovao ljude pred TV ekran, a za nas preko mreže dovoljno je reći da se jutjub snimak pojavio za manje od sat vremena.
Svima u Srpskoj je bilo jasno da vođi ekstremističke i marginalne LDP ne treba davati priliku da sakuplja poene protiv predsjednika Srpske, pogotovo ne nakon premišljanja, kao i da je sama naslovna tema ponižavajuća. Slaba nam vajda od toga što smo u udarnom terminu imali toliko vremena, kad je to bio okidač da se oglasi bulumenta onih kojima je i pozivanje na teroristički čin poetska sloboda, tako da je nova prilika za njih mačiji kašalj. S tim da su ovaj put iskazali zavidan nivo kreativnosti koristeći polurasističke teze o dvije različite antropologije!?
Na prvu, jasni su motivi zašto bi se ovakav duel odigrao. Dodik se nadgovarao sa “narkomanom” i “baš mu je rekao” (što ojačava oreol Čuvara na domaćem terenu), Čeda je podsjećao one što mu zamjeraju džip da u njemu ima vatre, a kum Boris Tadić sa svojom marketinškom klapom uglavljuje Dodika u predizborne skupove i presjecanja vrpci prekodrinske paralelne saradnje.
ČUPAVAC IZ (PREDIZBORNE) KUTIJE No u pitanju je jedna ogromna lažna dilema, ako ima naivnih da su još u dilemi. Danas se na beogradskim medijima više ne spekuliše, već jasno govori da će novu vlast, podržanu izvana, činiti SPS, DS, i LDP. Dakle, oni koji su 1995. bombardovali Srpsku sastaviće vladu od onih koji su Srpskoj u ratu uvodili blokadu na Drini, onih koji su šurovali sa Silajdžićem i onih koji smatraju da je ista genocidna tvorevina.
Pardon, nastala na genocidu. Pri tome im predsjednik Srpske svesrdno pomaže jer se prepucava sa Jovanovićem, i time se direktno upliće u izbornu kampanju na stranu onih koji vode štetne politike za Srpsku.
LDP je od osnivanja izvršilac prljavih radova za DS, od najstrašnijeg napadanja Vojislava Koštunice, kad DS ne smije jer je sa njim u vlasti, do učestvovanjima u kvorumima i glasanju. Ono što je manje očigledno a ne manje bitno je da LDP i DS stoje u obrnutom odnosu kao varalica i udica. Glasačkim somovima pored LDP DS izgleda kao nacionalna partija, pa su spremni da zagrizu. Da mamac potone dublje, potpomogne malo olova u vidu teže nacionalne figure poput Dodika. Kako nekad, kad je obećavao da neće sarađivati sa radikalima ako Nikolić pobijedi, tako i sad, kad se čepa sa Jovanovićem.
RADNJA FABULE Ma koliko mnogi ne voljeli Čedu Jovanovića, on je za ovu priliku rekao i par korisnih stvari.
To su svakako neforsiranje sukoba, kad već SNSD ima dovoljnu glasačku prednost i najvećeg neprijatelja za druga.
Zatim – Srđan Aleksić kao heroj, da oni koji su za njega prvi put iz Čedinih usta ne počnu da ga mrze, neprijatelji prisvajaju, a za heroja nije najbolje birati nekog ko je živ i još vodi stranku na vlasti.
Zatim – ne interesuju me Muslimani, neću da se bavim njima. Neću da ratujem sa Anđelinom Džoli.
Zatim – Dejton je iscrpljen.
Kakva je budućnost u zemlji koja to nije, i u kojoj odnose ne mogu da grade narodi koji tu žive?
I od budala se može štošta naučiti, a tek od jednog Čede. Premda je elementarno nepismen za ovdašnje prilike i nema nikakve argumente ni logiku u onome što priča, nije ga teško pobiti u većini stvari. Što njemu nije problem, kao što nije ni imao namjeru da uradi nešto dobro za BiH. I kao što to posljedično odlično odzvanja među fundamentalistima u Federaciji. I od čega nema nikakve koristi, ali ima štete. Po sve.
To ne brine Jovanovića, koji je imanje naslijeđeno od majke u BiH prodao, i svoju budućnost ne veže za nju. Na svu lažnu brigu kako želi da tamo bude sve OK trebalo bi odgovoriti onako kako beogradski polusrbi odgovaraju nama kad se petljamo oko Srbije – vi ste državljani druge države.
MENI MAJKU Ako smo ovo apsolvirali, obratio bih pažnju na jedan drugi detalj. Dodik je suviše koleričan tip, pa ga ni bolji savjetnik od Pere Simića ne bi spremio da ne kaže nešto što nije u glavnoj liniji. A juče je Dodik priznao da Srbija vodi lošu politiku prema Srpskoj i BiH, te da je najbolja saradnja bila za vrijeme Vojislava Koštunice.
Pošto je Srbija u ozbiljnom tripu da je teniska nacija, evo nešto u tom stilu za Nikolića i Koštunicu – loptica je nakon Dodikovog servisa odskočila sporo i imate priliku da preciznim udarcem sa malo spina pošaljete Tadića u jednu, a lopticu u drugu stranu.
Gledano sa strane neše opozicije, vrlo korisno djeluje saznanje da Dodik blokira kad mu se spomene uloga iz perioda do 2005, kad mu se to efikasno saspe u lice. Dodik ima snage reći da je SDS stvorio Srpsku i da je Karadžić imao hrabrosti da krene u njeno stvaranje, ali nije imao nikakav odgovor za Biljanu Plavšić.
Čudno izgleda kad Jovanović napominje da je Dodik nekad bio miljenik međunarodne zajednice, dok se Čeda ložio na Dražu, monarhiju i demonstrante u Beogradu oslovljavao sa braćo. No biće priče i o ovom fenomenu.
( 48 ocena )
