Vesti 
Obamina odluka da isporuči oružje Tajvanu naljutila je Kinu, i to u krajnje neodgovarajućem trenutku. Zašto ni jedna ni druga strana nisu svesne posledica takve konfrontacijeNemojte se čuditi ako se SAD i Kina ponovo dohvate za gušu, ovog puta i sasvim ozbiljno. Novu eksploziju gneva isprovocirala je Obamina administracija, koja je u petak saopštila da će isporučiti oružje Tajvanu u vrednosti od 6,4 milijarde dolara. Za kinesko rukovodstvo to je najozbiljnija uvreda jer Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije. Zato je smesta reagovalo tako što je objavilo uvođenje sankcija protiv neimenovanih američkih kompanija koje učestvuju u isporukama oružja.
Slične scene događale su se i ranije, i to ne jendom, ali sada se sve to događa u trenutku kada je Fortuna leđima okrenuta Americi, dok perspektive Kine izgledaju fantastično. Osim toga, danas su kineski rukovodioci kao nikada do sada samouvereni, čak nadmeni u ocenama sopstvene međunarodne moći, ali istovremeno nemaju toliko samopouzdanje kada je reč o njihovoj sposobnosti da pouzdano kontrolišu unutrašnje političko i etničko drugačije mišljenje. Katkada ta sumnja prelazi u paranoju.
Međusobno hvatanje za gušu još uvek ne znači tuču niti da će do nje doći. Ali to će svakako dovesti do destabilizacije i porasta nervoze u međunarodnim poslovima, a takođe i do novog i veoma štetnog stavljanja na probu snage volje velikih država. Može se sa sigurnošću govoriti o tome da će takvo povlačenje konopa blokirati saradnju na suzbijanju nuklearnih programa Irana i Severne Koreje, daće još više produbiti trgovinske i investicione sporove, da će dovesti do porasta optužbi na adresu Kine za cenzuru Interneta i da će, konačno, izazvati nove teškoće. Pritom, apsolutno nije jasno da li su kineski i američki rukovodioci doboko promislili svoje naredne korake na planu strategije i znaju li oni držati situaciju pod kontrolom. A to izaziva i najveću zabrinutost.
Pa ipak je američka administracija odlučila je da prva nanese udarac po Kini smatrajući da nipošto ne želi da sa s tom zemljom prekine saradnju. Predistorija ovog slučaja je klasični primer diplomatske nedorečenosti i dvosmislenosti, koje pomažu da se sačuva mir i istovremeno provociraju strasti. Kada su Vašington i Peking uspostavili bilateralne odnose, oni su se dogovorili da postoji samo jedna Kina i da je Tajvan deo Kine. Peking je to protumačio tako da SAD neće podržavati nezavisnost Tajvana. Vašington nikada nije prihvatao takvu poziciju, držeći se gledišta da, ako se Tajvan i prisajedini Kini, to treba da se dogodi mirnim putem. Kongres je 1979. godine ozakonio takvu politiku, donevši odluku da će SAD osiguravati bezbednost Tajvana. Američka administracija prodaje Tajvanu uglavnom odbrambeno oružje, ali Peking svaki put naglašava da se radi o nečasnoj igri. Administracija Džordža Buša je za osam godina isporučila Tajvanu prilično malo oružja.
SPISAK NAORUŽANJA Sporazum o isporukama naoružanja, koji je pripremio Obama i koji je prosleđen Kongresu, biće razmotren posle 30-dnevnog perioda čekanja. Sporazumom se uglavnom predviđa isporuka raketa-presretača “Patriot”, namenjenih za odbranu Tajvana od preko hiljadu uperenih kineskih raketa. U isporuci su i helikopteri “Black Howk”, rakete “Harpun”, instalirane na kopnenu i moru, a takođe i oprema za veze za zastarele tajvanske lovce F-16. U isporuku nije uključeno ono što je Tajvanu i najviše potrebno – avioni F-16 nove generacije i podmornice.
Situacija se dodatno komplikuje time što je nova vlada Tajvana, koja je zatražila američko oružje, istovremeno poboljšala odnose sa Kinom. Ona je prestala sa starim pretnjama bivših vlasti Tajpeja o proglašenju nezavisnosti od Kine (što je moglo isprovocirati rat), a takođe razvija trgovinu na kopnu. Kina je danas najveće izvozno tržište za Tajvan.
Država pokušava da opravda novi ugovor o prodaji oružja, koji je usledio nakon dugog perioda relativno sitnih isporuka, pričom o neophodnosti osiguranja bezbednosti u Tajvanskom zalivu. Peking to kvalifikuje kao “grubo mešanje u unutrašnje stvari Kine” tvrdeći da će ugovor “dovesti u opasnost nacionalnu bezbednost zemlje i naneti štetu mirnim kineskim naporima koji vode u pravcu ujedinjenja”. Kina želi da se ugovor poništi i već je preduzela korake u tom pravcu. Ona je, kao što se očekivalo, obustavila vojnu razmenu i dogovorene posete visokih funkcionera SAD. Ali stvari mogu otići i dalje, a onda će biti odložena ili sasvim otkazana u ovoj godini planirana poseta predsednika NR Kine Vašingtonu.
MIP Kine je izjavljio da uvodi sankcije protiv neimenovanih kompanija SAD, koje učestvuju u isporukama naoružanja. Smisao toga za sada nije jasan. Vašington ne prodaje oružje Kini od 1989. godine, kada su se kineske vlasti surovo obračunale sa disidentima na Tjenanmenu. Ali sankcije mogu naneti štetu takvim kompanijama, kao što su Boing, koji Kini isporučuje komercijalne avione.
Kinesko rukovodstvo poznato je po tome što ne deli odnose na različite kategorije. Za njega postoje samo dve kategorije - uglavnom dobri odnosi i uglavnom loši odnosi. Takav prilaz nagoveštava još veće teškoće kada je reč o dobijanju kineske podrške za ubeđivanje Irana i Severne Koreje ili primenu još oštrijih sankcija protiv njih. Do danas je Kina držala vrata otvorenim za takve zajedničke korake. Ali sada ona može da okrene list, a loši momci u Teheranu i Pjongjangu će to obavezno primiti znanju.
Američki lideri takođe su od Pekinga tražili predusretljiviju reakciju na ceo niz trgovinskih, finansijskih i investicionih pitanja. Peking za sada ne žuri da na svoje tržište pušta tuđince da ravnopravno konkurišu lokalnim kompanijama. Vašinbgton se naročito nadao da će Peking doneti odluku o povećanju kursa svoje valute u odnosu na dolar kako bi američki izvoz postao konkurentniji. Ma kakve bile perspektive takvih promena do danas, sada će one najverovatnije splasnuti. Isto se može reći i o nadama u zajedničke napore u borbi protiv globalnog otopljenja.
GOOGLE RAT Pored svega ovog ne bi trebalo zaboraviti i na pitanja sloboda na Internetu i ljudskih prava, koja već nedeljama truju atmosferu u odnosima između dva giganta. Sećate se da je Google optužio Peking za napad na njegove mreže čiji cilj je bilo dobijanje informacija o kineskim disidentima. Ti prljavi poslovi su prošle nedelje izazvali veoma energičnu reakciju državnog sekretara Hilari Klinton. Taj problem zadire u najosetljivije strune američkih vrednosti, makar se radilo samo o minimalnoj težnji Kine da kontroliše unutrašnje disidente. Te strune će se još jače zadrhtati sledećeg meseca ako Obama odluči da se sastane sa Dalaj-Lamom, koji personifikuje otpor kineskoj vlasti na Tibetu. Uoči svoje posete Kini prošlog novembra, Obama je odbio da se sastane sa Dalaj-Lamom.
Ali i Peking i Vašington imaju i veoma značajne motive da prevaziđu problem. Pre svega, u pitanju su zajednički ekonomski interesi. Obe zemlje, a naročito SAD, naglašavaju prednosti svestrane saradnje. Ali nikada se sa sigurnošću ne može reći kuda će politička krivulja odvesti Obamu. Ona bi trebalo da ga vodi da spreči novi veliki međunarodni problem, koji će mu odvlačiti pažnju od zavođenja reda u američkoj ekonomiji. Međutim, Obama može i da, usijavajući odnose sa Kinom, okupi oko sebe Amerikance. Ljudi iz Obamine admninistracije danas kažu da prodaja oružja Tajvanu ima poseban smisao: to je slanje signala Kini da će je Vašington kazniti zbog njene tvrdoglavosti.
Što se kineskog vođstva tiče, ono takođe želi da se koncentriše na svoju ekonomiju. Međutim, njihovo rastuće osećanje sopstvenog značaja u svetu, po svoj prilici, ne poznaje granice. Moguće je da to rukovodstvo i zbilja veruje kako može primorati Obamu da odustane od prodaje oružja Tajvanu. A u tome veoma greši. U tom slučaju Peking može taj neprijatni ugovor - sa kojim bi se mogao i pomiriti – da pretvori u opravdanje za ulazak u međunarodni ćorsokak i konfrontaciju. Ni američko ni kinesko vođstvo nije nam pružilo dovoljno dokaza da su svesni posledica takvog razvoja događaja.
(Bivši komentator „The New York Times“ Lesli Gelb svojevremeno je bio na visokim funkcijama u vladi SAD. On je autor knjige "Power Rules: How Common Sense Can Rescue American Foreign Policy" (Pravila moći: kako zdrav razum može spasiti američku spoljnu politiku), koja govori o tome kako bi trebalo korištti silu u 21 veku. Danas je Gelb počasni predsednik Saveta za međunarodne odnose SAD.)
"The Daily Beast", SAD
Prevod Rajko DOSKOVIĆ
( 1 ocena )
