Vesti 
Čini se da je sazrela potreba za preispitivanjem niza principa i smernica u politici Moskve na Balkanu. Ruska diplomatija trebalo bi da odustane od podrške dejtonskim odrednicama
jer one nemaju šanse za opstanak U najskorije vreme drastično će se zaoštriti situacija u Bosni i Hercegovini. Bosanski Srbi nameravaju da u februaru provedu referendum o očuvanju svog konstitucionalog statusa. Cilj referenduma jeste da se ometu vlasti Sarajeva, SAD i Evropske unije da likvidiraju bosansku Republiku Srpsku. Predsednik Hrvatske Stipe Mesić, koji odlazi sa funkcije 18. februara, obećao je da će u slučaju sprovođenja ovakvog plebiscita, ili čak u fazi njegove pripreme, regularna hrvatska armija ući na teritoriju Bosne i Hercegovine kako bi prekinula strateški važan Posavski koridor. On spaja zapadni i istočni deo Republike Srpske u regionu okruga Brčko, u neposrednoj blizini granice sa Hrvatskom.
„Da sam predsednik Republike u trenutku kada bi Milorad Dodik (premijer Republike Srpske) u Republici Srpskoj eventualno raspisao referendum o otcjepljenju od BiH, odmah bih vojskom prekinuo koridor u bosanskoj Posavini u kojoj žive bosanski Srbi“, izjavio je hrvatski predsednik i dodao da će u slučaju uspeha hrvatske vojne operacije državna tvorevina bosanskih Srba jednostavno „prestati da postoji“. „Rezultat referenduma može biti ne samo podela bosanskih Srba nego i uništenje srpskog dela Bosne i Hercegovine“. Ova izjava data je na neformalnom susretu odlazećeg lidera sa novinarima, 18. januara u Zagrebu.
Vojna operacija protiv Banjaluke može biti koordinirana sa oružanom akcijom albanskih vlasti Kosova protiv grada Kosovske Mitrovice i Srbima naseljenih opština Severnog Kosova. Realizacija takvog scenarija omogućila bi SAD, NATO, Evropskoj uniji i njihovim balkanskim provodnicima uticaja da okončaju još jednu etapu čerečenja srpskog prostora. Republika Srpska našla bi se u okruženju neprijateljskih država, što bi je i definitivno lišilo mogućnosti da vodi samostalnu spoljnu politiku. Istovremeno razbijanje kosovskih i bosanskih Srba predstavljaće najveći poraz Rusije u balkanskom regionu u poslednje dve decenije i naneti nepopravljivu štetu pokušajima Moskve da igra aktivnu ulogu u drugim strateški značajnim regionima evroazijskog prostora.
ŠTA JE HTEO MESIĆ Prva reakcija na grubo mešanje lidera Hrvatske u poslove susedne države iz Srbije i Rusije – dve države na koje je bezuslovno ciljao Mesić – pokazala se čudno suzdržanom. Srpski predsednik Boris Tadić je pokušao odgovoriti svom hrvatskom kolegi na zasedanju Saveta bezbednosti UN o Kosovu 22. januara. Međutim, on to nije učinio u osnovnom referatu (iako je paralela između onog što se događalo tih nedelja u Bosni i Hercegovini i na Kosovu više nego očigledna), već u toku diskusija govoreći o „neprihvatljivosti takve vrste izjava“. Osim toga, Boris Tadić se sastao sa Generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom. On mu je na diplomatski način saopštio da se „opasne reči“ Stipe Mesića „ne pozdravljaju u regionalnom političkom govoru“ i odmah uverio sagovornika da Srbija „ne želi da kvari odnose sa Hrvatskom“.
Miroljubiva retorika pogodovala je Zagrebu, pa je šef nove vlade Hrvatske Jadranka Kosor izjavila novinarima da bi Srbija i Hrvatska trebalo da prekinu polemiku i bave se uspostavljanjem dobrosusedskih odnosa. „Nije dobro da se nastavi prepirka“, sa naravoučenijem je primetila gospođa Kosor, a pri tom joj, razume se, nije palo na um da dezavuiše izjavu šefa hrvatske države.
Reakcija Rusije takođe je izgledala prilično rasplinuto. Na konferenciji za štampu 22. januara, povodom spoljnopolitičkih rezultata 2009. godine, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov se u odgovoru na molbu da komentariše izjavu Stipe Mesića, koja je „izazovala pravu političku buru na Balkanu“, ograničio na bezličnu formulaciju: „Mi se dosledno i odlučno zalažemo za to da sve strane poštuju duh i slovo Dejtonskih sporazuma. To isključuje bilo kakve pozive na primenu metoda sile za miniranje tih sporazuma“.
Međutim, razvoj situacije oko Bosne i Hercegovine tokom poslednjih meseci dokazuje upravo suprotno: Zapad je, zajedno sa vlastima u Sarajevu, definitivno zauzeo kurs u pravcu miniranja Dejtonskih sporazuma. Dve runde pregovora vodećih bosanskih političkih partija u oktobru 2009. godine u natovskoj aviobazi „Butmir“ kod Sarajeva odredile su jasan vektor nove zapadne strategije u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Od bosanskih Srba se u ultimativnoj formi traži da odustanu od svojih državotvornih ovlašćenja, fiksiranih u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Što se Rusije tiče, ona je i uopšte skrajnuta izvan okvira „butmirskog procesa“ iako je formalno član Rukovodećeg saveta za implementaciju Dejtonskog sporazuma. Računati u tim uslovima da će SAD, Evropska unija i NATO iznenada „progledati“ i odustati od svog novog kursa – znači načiniti fatalnu geopolitičku grešku. A još će Rusija iskazati nedopustivu nemoć ne samo u odnosu prema zadatku podrške bosanskim Srbima nego i prema zadacima zaštite ruskih interesa u Bosni i Hercegovini i uopšte na Balkanu.
TRI NESTABILNE DRŽAVE Nije slučajno Međunarodna krizna grupa , koja se tradicionalno bavi političko-propagandističkom logistikom zapadne politike u konfliktnim regionima, još nekoliko meseci pre najnovijih događaja maksimalno otvoreno skicirala prilaz Balkanu arhitekata „novog svetskog poretka“. Prema mišljenju njenih eksperata, glavni protivnici Zapada u regionu kao i do sada su Moskva i Beograd jer „u međunarodnoj politici u odnosu na Balkan dominira zabrinutost u pogledu srpske reakcije na nezavisnost Kosova“. Što se Rusije tiče, ona je, prema mišljenju Međunarodne krizne grupe, „postala spremnija da se suprostavi zapadnoj politici, koju smatra neprijateljskom njenim interesima“.
U nastaloj situaciji čini se da je sazrela potreba za preispitivanjem niza principa i smernica u politici Moskve na Balkanu. Ruska diplomatija trebalo bi da odustane od podrške dejtonskim odrednicama jer one nemaju šanse za politički opstanak u savremenim uslovima. To će sa svoje strane omogućiti da se izvede argumentovani zaključak o neodrživosti Bosne i Hercegovine kao države u njenom sadašnjem obliku i postaviti pitanje o njenom preuređenju. Sličan prilaz će pomoći Moskvi da se oslobodi uloge autsajdera u bosanskim poslovima, ispoljene tokom poslednjih meseci, i da se pokrene mehanizam međunarodnih debata o predmetu teritorijalnih, političkih, etnokulturnih i drugih kompetencija za Srbe i druge balkanske narode, čiji su interesi i sam opstanak kao etnosa dovedeni u opasnost. Imajući u vidu konsolidovani kurs Zapada u pravcu definitivne likvidacije srpskog i pravoslavnog životnog prostora na Balkanu, preispitivanje postojećih granica i unutrašnjeg uređenja „problematičnih“ država i samoopredeljenih teritorija, može se ispostaviti kao jedini scenario koji objektivno odgovara ruskim interesima. Danas na balkanskoj mapi postoje najmanje tri opštepriznate ili samoproglašene države, čija sposobnost za postojanje izaziva ozbiljne sumnje: sem Bosne i Hercegovine i Kosova, to je takođe Makedonija. Njihovo teritorijalno i administrativno preformatiranje može biti najbezbolniji način da se izbegnu novi krvavi balkanski ratovi.
Indikativan je sledeći momenat: vlasti u Sarajevu tokom poslednjih dana aktivno pozivaju upravo Rusiju da pomogne u „doslednoj i potpunoj realizaciji Dejtonskog mirovnog sporazuma“. To je ovih dana izjavio član kolektivnog Predsedništva Bosne i Hercegovine bosanski musliman Haris Silajdžić na susretu sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom. Imajući u vidu da je Silajdžić još od vremena bosanskog etno-građanskog rata 1992-1995. godine poznat po krajnje ekstremističkim pogledima i da neumorno poziva sa međunarodnih tribina na ukidanje Republike Srpske kao „produkta etničkog čišćenja“, nameće se zaključak da je Sarajevo zahvatila ozbiljna panika. Jer značajan deo zapadnoevropskog javnog mnenja ne može a da ne uzme u obzir da upravo bosanski Srbi služe u Bosni i Hercegovini kao jedina realna protivteža radikalnim panislamističkim tendencijama. I taj značajni faktor daje Rusiji osnov za aktivniju igru u sadašnjoj prelomnoj etapi za Balkan u celini.
Petar Ahmedovič ISKENDEROV je stariji naučni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista „Vremja novostjej“ i radio-stanice „Glas Rusije“
Prevod R. Dosković
Fond strateške kluture, Moskva
DRAMATIČNO UPOZORENJE IZ MOSKVE (1): VEĆ U APRILU KOSOVO OČEKUJE „OLUJA“
( 6 ocena )
