Novi Standard

Prošla sam bez žrtava, ali možda i bez onog svetskog uspeha, koji su mi predviđali. Ali nijedan uspeh ne može da se meri sa uspešnim privatnim životom

Italijanska glumica Marija Gracija Kućinota (40) već godinama se smatra jednom od najlepših Evropljanki. Rođena Sicilijanka iz Mesine, visoka 185, vitka, ali sa izraženim oblinama, duge crne kose, Kućinota je tipičan predstavnik mediteranske lepote. Ali sa saradnicom Novog Standarda nerado je govorila o svojoj lepoti, da bi joj se jezik naglo odvezao govoreći o talentu, preduzimljivosti, ulozi majke, čak i kuvarice. „Moja visina i lepota nanele su mi nekoliko ozbiljnih problema u životu“, kaže ona u intervjuu za Novi Standard.

Na primer, kaže da je u 16. godini prvi put osetila snažnu zaljubljenost kao srednjoškolka u Mesini. Sanjala je da bude službenica u pošti u kojoj su radili i njen otac i njena prva velika ljubav. Mislila je to prava ljubav za ceo život.

A šta se onda desilo?

- Bila sam vitka, ali počele su da mi bujaju grudi i nastavila sam da rastem, da mi se izdužuju noge, da mi bujaju grudi i da dobijam komplimente od svih. Na ulici su se svi okretali za mnom, mangupi su čak zviždali.

Kako ste se snalazili u novoj koži?

- Stidela sam se toga, ali mi je najteže bilo što je moja prva velika ljubav bila toliko ljubomorna i toliko iskompleksirana jer je on ostao na 180 cm, a ja sam ga pretekla za celih pet centimetara. Na kraju me ostavio, a ja sam toliko patila i plakala da sam, onako naivna i zaljubljena za ceo život, mislila da ću se ubiti. Raspitivala sam se da li negde postoji mesto gde mogu da smanjim i moju visinu i bujne obline, da budem obična i neupadljiva.

I ko vas je spasao od te destrukcije?

- Srećom, imala sam normalne roditelje i mnogo braće i sestara, mi smo prava mnogobrojna skromna sicilijanska porodica. Oni su me tešili, razgovarali sa mnom i pomagali da prebolim taj bol i da shvatim da moram da učim i da iskoristim svoj izgled. Dali su mi podršku da sa 18 godina odem kod nekih rođaka u Milano.

Pretpostavljam da su vas u Milanu odmah primetili?

- Da. Počelo je interesovanje mnogih agencija za modele, i ja sam počela da radim, ali su se i tu pojavili problemi. Cenile su se moja vitkost i visina, ali moje bujne grudi nisu mogle da stanu u tradicionalne brojeve 38 ili 40. Kipele su u svakom modelu. Onda sam uradila seriju revija za intimno rublje, gde se aplauz redovno smenjivao sa povicima publike. To je rezultiralo velikim interesovanjem. A onda je sve objavljeno u nekim novinama.

Istina, na neobičan način, ali otkrili su vas?

- Opet sam se stidela da se objavljuju moje fotografije u intimnom rublju. Rekla sam ljudima iz agencije da neću više da se skidam. Uradila sam i neke kataloge za čedne i elegantne venčanice, ali su i tu svi modeli na grudima morali da se prošire za mene. Sve to je bilo izazovno, pa su i takve moje fotografije obišle svet.

Kako se dogodilo da iz mode odete u svet glume?

- Počeli su da pristižu razni pozivi. Bilo mi je posebno zanimljivo što su me tražili za jednu ulogu žene sa tipičnom mediteranskom lepotom. Tada sam osetila da možda tako mogu da pokažem i nešto više, neki talenat, personaliti, i odlučila sam da se školujem za glumicu i da pokušam sa ozbiljnijom karijerom.

Na momenat, slušajući vas, pomislila sam da ste u glumu zakoračili u nadi da ćete uspeti da pobegnete od svog atraktivnog izgleda?

- Na neki način. Želela sam da se oslobodim tog prvog utiska i etikete upadljivo atraktivne žene. Želela sam da se dokažem kao glumica. Zato sam odbila mnogo laganih uloga i birala najčešće one u kojima je trebalo da budem bez šminke ili čak da budem ružna i da igram jake ličnosti, žene u raznim životnim situacijama koje pokazuju svoju ličnost, snagu i druge osobine, a ne samo one koje ističu izgled.

Čudnom koincidencijom maštali ste da budete poštanska službenica. Kako je cela vaša porodica vezana za poštu, gde radi vaš otac i nekoliko braće i sestara, bilo je nečeg višeg od slučajnosti u tome što ste prvu potvrdu talenta postigli ulogom u filmu Masima Troisija koji se zvao „Postino“ (Poštar).

- Da. Kada sam dobila scenario, mislila sam da je to ostvarenje svih mojih želja. Dopalo mi se i to što je film zaista veoma kvalitetan, a bio je kandidovan za „Oskara“ kao najbolji strani film. Zahvaljujući tome, zapazili su me i u svetu i tražili me.

Dobili ste čak i ulogu u filmu o Džejmsu Bondu.

- Da, dobro je krenulo. Ali ubrzo sam se vratila u Italiju jer sam u privatnom životu donela neke važne odluke, koje su uticale na moju karijeru. Naime, na početku moje međunarodne karijere drugi put u životu sam se zaljubila, sada u mog muža Đulija, pa sam htela da ispunim svoju želju iz 16. godine da se udam za ceo život. Verovala sam da je to čovek mog života i odlučila sam da više ne čekam i ne tražim druga iskustva. Napravila sam izbor kakav niko ne bi napravio na početku karijere. To je u velikoj meri kanalisalo sve moje izbore. Posle nekoliko uloga u inostranstvu, odlučila sam da se vratim u Italiju, da spasem brak, sačuvam privatni život i postanem majka.

I vredelo je. Uspeli ste na obe strane?

- Da, zaista sam beskrajno srećna jer imam uspešan brak. Đulio i ja smo i dalje zaljubljeni, imamo devojčicu Đuliju od šest godina, a radimo na tome da imamo još dece. Gledano iz ove perspektive, mislim da sam onda donela pravu odluku. Moja karijera se nastavila, doduše sporijim ritmom, ali sam ipak uspela da igram u mnogim filmovima i TV serijama. Prošla sam bez žrtava, ali možda i bez onog svetskog ispeha, koji su mi predviđali. Ali nijedan uspeh ne može da se meri sa uspešnim privatnim životom.

Možda vam je ta odluka pomogla da vas na mnogim televizijama širom sveta pamte po ulogama u kojima ste uspešno igrali likove iz Biblije ili istorije?

- Da, srećna sam što me pamte i po ulogama u kojima sam bila zakopčana do grla ili bez šminke i glamura. Posebno sam volela da igram one rustične žene iz naroda.

Igrali ste i u filmu „Druga žena“, u kome vam je partner bio srpski glumac Lazar Ristovski.

- On nije glumac, on je glumčina. Bilo je to veliko zadovoljstvo.

Šta vas je navelo da osnujete i svoju producentsku kuću?

- Kada sam pokazala talenat, dobila nagrade kao glumica, odlučila sam da se okušam i kao uspešna poslovna žena i producent dobrih filmova. Kada sam se realizovala, pomogla mnogim ugroženim i borila se za siromašnu i bolesnu decu, kada sam se potvrdila kao majka, i kada imam divnog muža koji me voli i dozvoljava mi da se tako oblačim – da budem iskrena – tek sada mi je postalo zabavno i tek sada se ne stidim da pokažem da sam posle svega još uvek mladolika, atraktivna i rasna žena. Sada se iskupljujem, sve to ističem, a i čudim se zašto sam se ranije stidela.

( 6 ocena )