Vesti 
Novi roman Izgubljeni simbol, koji se bavi uticajem masona u SAD, za samo jedan dan prodat je u više od milion primeraka
Novi roman američkog pisca Dena Brauna Izgubljeni simbol, koji se bavi uticajem masona u SAD, za samo jedan dan prodat je u više od milion primeraka. U izdavačkoj kući Random House odlučili su da prvi tiraž bude 6,5 miliona knjiga - što je ujedno najveći tiraž u istoriji ove kuće. Iako je Braunovo delo daleko od dosadašnjeg rekordera - fantastične sage Hari Poter i Smrtonosni blagoslovi (za jedan dan prodat u više od osam miliona primeraka), Den je izjavio da je Izgubljeni simbol pisao pod velikim pritiskom.
- Moram da priznam da sam sve vreme razmišljao o tome šta čitaoci očekuju od mene. Umesto da se bavim zapletom, sve vreme sam razmišljao: ovo će čitati milioni!
ZAPLET Blokadu je, prema sopstvenom priznanju, prevazišao tek nakon dve godine, da bi posle dugih šest završio bestseler u kojem dobro poznati glavni junak, simbolog Robert Langdon, ima svega 12 sati da reši novu misteriju.
|
Radnja napetog trilera odvija se u tunelima, hodnicima i tajnim odajama ispod vašingtonskog Kapitol hila, gde je smeštena zgrada američkog Kongresa. Langdon i njegova saradnica Katrin Solomon ulaze u avanturu posle pronalaženja neobičnog predmeta sa pet urezanih simbola i otmice Pitera Solomona, njegovog mentora a njenog rođaka. Splet okolnosti dovodi ih do Kapitol hila, gde na različitim lokacijama pokušavaju da otkriju tajne i simbole masonerije, uključujući i znake koji se nalaze na velikom pečatu Sjedinjenih Država i na dolarskim novčanicama.
MASONI No, pre nego što se bacite na novo Braunovo štivo, kritičari preporučuju da se nabavi svojevrsni vodič kroz Izgubljeni simbol - knjiga Tajne udovičinog sina, Dejvida Šugertsa. Autor otkriva šokantan niz podataka o do sada dobro čuvanim tajnama iz istorije SAD sa kojima će čitanje Brauna biti daleko lakše. Prema njegovim navodima, prve masonske lože u Njujorku i Filadelfiji osnovane su oko 1713. godine. Najugledniji mason tog doba pored Bendžamina Frenklina bio je Džordž Vašington, a samo u pisanju Deklaracije o nezavisnosti 1776. učestvovalo je devet masona. Krunom masonske moći smatrala se izgradnja Kongresa na Kapitol hilu čiji kamen temeljac nije slučajno postavio veliki majstor zidar Džordž Vašington.
MISTERIJE Pažnju svakako privlači i podatak da su recimo Oldin i Armstrong, po stupanju na Mesec, ispod odeće nosili zastavu masonske lože, ali i specijalno tumačenje Braunovog poigravanja sa šiframa i kodovima. Prema Šugertsovom pisanju, Vašington je imao specijalni prsten za šifrovanje koji je koristio za slanje tajnih poruka svojim zapovednicima, ali i dve vrste tajnog mastila. Jedno je bilo nevidljivo i moglo se otkriti zagrevanjem, a drugo se moglo pročitati upotrebom specijalne hemikalije. Šifrovane poruke iz Francuske slao je i Bendžamin Frenklin u vidu diplomatskih nota, dok je Tomas Džeferson koristio aparat za šifrovanje koji je sam izmislio. Trenutno u SAD ima oko 1,7 miliona masona, a kroz legendarnu ložu prošli su između ostalog: Dejid Kroket, Bufalo Bil, Teodor Ruzvelt, Frenklin D. Ruzvelt. Dž. Edgar Huver, Hari Truman, Luj Armstrong, Djuk Elingtin, Bob Houp, Odi Marfi, Džon Vejn...
KONTROVERZA Mnoštvo zavera i krajnje eksplicitni stavovi koje zastupa u svojim delima (naročito u Da Vinčijevom kodu) bacili su senku kontroverze na ime Dena Brauna. Međutim, optužbe za plagijatorstvo od strane Majkla Bejdženta i Ričarda Lia, autora dela Sveta krv, sveti gral iz 1982. i nedvosmisleno negodovanje Vatikana nisu sprečili ovog pisca da pronađe put do čitalačke publike. Podsećanja radi, ostvarenje Anđeli i demoni snimljeno po Braunovom romanu, sa zaradom od 473 miliona dolara, na prvom je mestu filmova sa najvećim profitom u 2009. godini.
( 10 ocena )
