Novi Standard

Ako bi scenario za „Na Drini Ćupriju pisao Vidosav Stevanović, film režirao oskarovac Danis Tanović, a finansirala ga neka nevladina organizacija, stvar bi nekako legla


Protiv Emira Kusturice do sada su vođene razne kampanje sa manje ili više smisla, ali čini se da su njegovi protivnici sada uspeli da prevaziđu sebe. Naime, proslavljenom filmskom režiseru se sada osporava pravo da snimi film po romanu „Na drini ćuprija“, remek delu Ive Andrića.

Razlog je na prvi pogled prozaičan: Kusturičini protivnici nemaju ništa protiv da on na veliko platno postavi ovo delo, ali im veoma smeta što se ideja dopala premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku i što je on najavio interes da RS učestvuje u finansiranju filma.

Kako tvrdi proamerički radio „Slobodna Evropa“,

„ova vest bi imala sasvim drugu dimeziju da je imala drugačiju suštinu. Naime, u ovom slučaju, kod mnogih poštovalaca Andrićevog dela finansijska podrška filmu personalizovana u liku premijera Dodika izazvala je protivljenje i ozbiljan otklon prema ovom projektu“.

Radio je citirao Vidosava Stevanovića, koga je predstavio kao pisca koji je svoje početničke književne korake napravio u Izdavačkoj kući “Prosveta”, gde ga je zaposlio upravo Ivo Andrić.

„Mogu samo da kažem jednu stvar“, rekao je Stevanović, „Da on (Andrić) nije pripadao onima koji ga sada svojataju. Celog svog života bio je i ostao, i umro je kao Jugosloven. Dakle, kao čovek jedne šire zajednice i, nikako kao čovek jedne etničke grupe. U njegovom delu je to, takođe, vidljivo i ma kako ga tumačili pogrešno, to je savršeno jasno. Prema tome, ne vidim razloga da ga sada neko posebno prisvaja time što će ga filmovati. To je samo nasilje i ništa više od toga“, smatra Stevanović. 

Novi Kusturičin projekat smeta i književnom kritičaru iz Sarajeva Enveru Kazazu, koji kaže da, „prikopčan sada na Dodika, Kusturica, zapravo, pokušava da filmom legitimiše Dodikovu ideologiju“. 

„Ta vrsta legitimacije ili, preciznije rečeno, slugeranske uloge jednog umetnika koji se ideološki zaprljao, slugeranske pozicije prema moćniku, nije nova na južnoslavenskom prostoru. Znamo za nju. Uostalom, mogli bismo reći da su ideologije mesto svog nastanka imale, pre svega, u kulturi”, kaže Kazaz 

Predrag Matvejević, predstavljen kao jedan od najznačajnijih publicista u jugoistočnoj Evropi, opet tvrdi da Andrić sigurno ne bi dozvolio Dodiku da finansira snimanje nekog njegovog dela. 

„Što se Kusturice tiče“, kaže Matvejević, „ja sam bio od onih koji su ga branili kada je 'Otac na službenom putu' napadan. Ima talenta. Svakog, ali nema političkog. Čudi me da Kusturica prihvata da ga jedan Dodik finansira. On je mogao naći za jedno takvo delo, s obzirom na svoje vlastito delo i na svoj vlastiti talenat, boljeg producenta.” 

Nepodobnost Kusturice i Dodika da snimaju „Na Drini ćupriju“ Kazaz obrazlaže time što je Andrićev roman „balkanski roman“, gde most dolazi kao figura, odnosno metafora dijaloga, spajanja među kulturama, etničkim grupama, istorijskim razdobljima“.

Reklo bi se, međutim, da ova trojica intelektualaca, osim što tačno znaju kako Andrić ne bi voleo u svom društvu Dodika i Kusturicu, skrivaju pravi problem. Naime, oni se plaše nacionalnog pečata Andrićeve literature u Kusturičinoj vizuri, koji ne bi prijao ni Zagrebu ni Sarajevu, koji se bore za Andrićevu pripadnost nacionalnim korpusima bosanske i hrvatske kulture. Rečju, ljudi su zabrinuti da Andrić ne bude malo više Srbin nego što bi njihovim osetljivim ukusima prijalo. Zato postoji kompromis: ako bi scenario za „Na Drini Ćupriju pisao Vidosav Stevanović, film režirao oskarovac Danis Tanović, a finansirala ga neka nevladina organizacija, stvar bi svakako legla.

( 16 ocena )