Vesti 
Voleo bih da saznam nešto više ili da saznam pravu istinu o svemu što se zaista dešavalo na Balkanu. Možda bih onda napisao i neki scenario o svemu tome
Na nedavno završenom međunarodnom filmskom festivalu u Torinu među dve dodeljene prestižne nagrade „Osam i po“ za ukupnu karijeru jednu je dobio srpski režiser Emir Kusturica a drugu slavni Frensis Ford Kopola. U razgovoru napravljenom tom prilikom Kopola, jednostavan i skroman, ni malo nije ličio na raskošne epske filmove koji su ga proslavili. Razgovor je počeo njegovim priznanjem Kusturici, za koga je rekao da mu je jedan od omiljenih autora.
- On je mlađi od mene i ima pred sobom mogućnost za dugu karijeru i dovoljno vremena da snimi mnoga remek dela - rekao je Kopola i dodao da je uzbuđen očekujući da tog dana vidi integralnu petočasovnu verziju Kusturičinog filma „Podzemlje“.
- Naročito sam radoznao šta Kusturica sada i sa ovom zrelošću planira da snima i kako – rekao je Kopola.
Kako gledate na vaše mene koje su dolazile sa zrelošću?
- I ja sam se menjao s godinama. Sada sebe doživljavam kao nekoga ko na filmu radi kao amater. Sada režiram samo “male filmove, za koje sam pišem scenarija, sam snimam, i čini mi se kao da sam sa svojih 70 godina potpuni diletant, koji to radi iz hobija.
Koje su prednosti takvog pogleda na filmski posao?
- U tome što mi skoro kao poklon i lepo iznenađenje dođe kada i ovi moji filmovi imaju gledaoce, kada imaju dobre kritike i izazivaju interesovanje.
Poput vašeg novo filma “Tetro, tajne jedne porodice”?
- Da, to je „mali film“, ali je, više od svih drugih, moj autobiografski film. Tako ćete još bolje upoznati i mene i moju porodicu.
Kako danas sa filmskom autobiografijom iza sebe gledate na svoju porodicu?
- Već odmalena osećao sam tu neku porodičnu specijalnu umetničku atmosferu i mnogo sam zavoleo celu moju porodicu, u kojoj sam uvek imao podršku za sve. Već sam u 18. godini počeo da pišem scenario za film o mojoj porodici. Ali onda takav film niko nije hteo da finansira, što je možda bilo i dobro jer u taj film tada ne bih mogao da uključim i sve ono sto sam posle doživeo i video još bolje ovim “zrelim očima” i ovim iskustvom. Na kraju sam ovaj film ipak snimio sa, čini mi se, onim mladalačkim entuzijazmom, ali sa mnogo manjim grčem, jer ovo je sada kompletno moj film, pa nemam onu odgovornost prema nekom producentu.
Ipak, proslavili su vas filmovi u kojima ste nosili tu vrstu odgovornosti?
- Imao sam sreće što sam, umesto poverenja producenta da snimam film o svojoj porodici, dobio poverenje da režiram film “Kum” jer mi je njegov uspeh promenio i život i karijeru. Posle tog flma imao sam moć, slavu i novac. Osnovao sam svoju producentsku kuću.
Ona je na kraju bankrotirala?
- Da, jer sve to nošenje finansijske odgovornosti nije baš adekvatno za jednu umetničku dušu, koja me vodla uvek ispred finansijskih kalkulacija. I tako je to išlo sve dok nije bankrotirala. Ne mogu a da ne pomenem kako nije lako sići sa “konja na magarca“, ali i to je veoma velika životna škola.
Iako ste samokritični, pokazali ste i da imate smisao za biznis poput investiranja u proizvodnju vina?
- Da, srećom, moja porodica i ja odlučili smo se za to. Dobro smo izabrali i onda u tome uspeli da napravimo kontinuirani kvalitet, tako da imamo priznanja i uspeha i neki stalni prihod koji nam daje da negujemo hobije i radimo druge umetničke stvari za našu dušu.
Vi ste jedna od retkih porodica čije su tri generacije dobile “Oskara“?
- Da, zaista imamo još talentovanih u porodici, koji su manje poznati od mene. Drago mi je da ste se toga setili, pošto ne volim što sam najpoznatiji iz porodice Kopola Movie Dynasty. Malo je poznato da je moja ćerka Sofija imala prvu ulogu na filmu već kao beba u sceni „Kuma“ koju je kao ćerku Don Korleonea krstio Al Paćino. U istom filmu ulogu pijaniste imao je moj otac, a moj prvi sin Đankarlo je bio zapažen dečak u porodičnoj grupi na tom krštenju. Moj drugi sin Roman imao je takođe ulogu tršavog dečaka. To je zaista bilo davno, ali ipak sećam se još Romanovog protesta jer nije razumeo zašto smo mu pravili loknice i uvijali kosu svaki dan pre snimanja. Posle je bio zahvalan što smo ga zadojili filmom i, kada je snimao „CQ“, poverio je ulogu svojoj sestri Sofiji. Stric je takođe bio kompozitor, deda Agostino je izumio vitaphone, aparat koji je mnogo značio posle nemog filma. Zatim Sofija se dugo bavila dizajnom, modom, estetikom, pa glumom, pa se posle potvrdila kao scenarista i režiser.
Manje je poznato da se vaša ćerka Sofija ne samo dokazala na filmu nego i da je dizajnirala žensku tašnu poznatiju kao „Sofia’s bag”...
- Zato sam danas srećan što mogu da im ostavim više prostora, jer ja se više filmom neću baviti profesionalno, već samo amaterski.
Ali vaš novi film je ipak izazvao veliko interesovanje?
- Jeste, ali ja tako to posmatram i osećam. Imao sam mnogo problema, izgubio mnogo para, morao da plaćam dugove i kredite veoma dugo. I razočarao sam se jer mi je film doneo mnogo slave i priznanja, ali i mnogo problema i muka, pa sam mislio da se obezbedim da mi nešto drugo donosi novac za život. Želeo sam da budem rasterećen toga, a da mi film bude samo strast. Zato sam se, pošto mnogo volim film, odlučio da to bude moj hobi i baviću se njime kao na početku kad sam bio vrlo mlad. Osetiću onda i zadovoljstvo pisanja, stvaranja, snimanja, rada i saradnje sa drugarima, porodicom, saradnicima, a neću osećati odgovornost, strah i grč. I neću imati finansijske obaveze prema drugima, već samo prema sebi i onima koji vole da rade sa mnom.
Nameravate li da posetite Srbiju?
- Voleo bih da saznam nešto više ili da saznam pravu istinu o svemu što se zaista dešavalo na Balkanu. Možda bih onda napisao i neki scenario o svemu tome.
A voleo bih i da vidim kako se tamo živi. Čuo sam da je Kusturica uložio novac u kreiranje nekog etno naselja na nekoj lepoj planini, pa ga mnogi posećuju. čuo sam i da je tamo napravio neki festival, nesto kao “Sundance festival” Roberta Redforda. To je super ideja, baš mu se divim.
( 5 ocena )
