Vesti 
Ruska prostranstva i ruska energija bili su ciljna grupa svih osvajanja, od Napoleona do Hitlera. A stradanje naroda je velika istorijska enigma - da li je taj narod morao da toliko strada? Ali on jeste stradao. Isto tako je
i u Srbiji Dobivši rusku nagradu za 2009. godinu za istaknutu delatnost na jačanju jedinstva pravoslavnih naroda koja nosi ime Patrijarha Aleksija Drugog, za srpski filmski reditelj Emir Kusturica rekao je na svečanoj ceremoniji u Moskvi i u intervjuu „Glasu Rusije“ (koji NoviStandard) prenosi, da mu dela Fjodora Dostojevskog pomažu da prevlada sve prepreke u njegovom životu.
DVE ZVEZDE: „Jedan od likova romana 'Braća Karamazovi' - starac Zosima - kaže da će jednom zasijati zvezda Istoka. Za mene lično ova zvezda već sija. Prvi put to se desilo sa mnom kada je umro naš Patrijarh. Tada su isplivala večita pitanja o životu i smrti, koja se postavljaju u delima Dostojevskog. Smrt je postala druga forma života za Patrijarha Pavla. Drugi put ova zvezda sija za mene danas, kada dobijam ovu nagradu za doprinos jačanju jedinstva pravoslavnih naroda“.
SLOVENSKI FILM: „'Slovenski duh' sa svim onim karateristikama kojima obiluje - recimo, češki film, stari ruski film, a unekoliko i srpski film - to je jedinstveni jezik u kome smo skloni crnom humoru. To imamo u Gogoljevoj literaturi, egzistencijalizmu Čehovljevog tipa, dramskim obrtima i snazi, koje ima Dostojevski u svojoj literaturi, jednoj percepciji istorijskoj, odnosno dokumentarističkoj, koju ima Andrić. Znači, mi imamo jasnu osnovu iz koje delujemo. Mislim da, recimo, teško može da se nađe savremeniji pisac od Gogolja. Kada bi uzeli njegovu priču „Nos“ i pokušali da je snimimo, to bi bilo sasvim moderno. Mi u slovenskoj kulturi imamo vrlo jak znak i iscrtane zajedničke sklonosti. Ironija je ta ideja da sve između crnog i belog stvara jedan ogroman kulturološki korpus, koji sada koristimo.“
RUSI I SRBI: „Problem našeg zajedničkog stradanja je upravo jedan zbir istorijskih okolnosti, u kojima ste vi Rusi bili zapravo od Napoleona do Hitlera. Vaša prostranstva i vaša energija bile su ciljna grupa svih tih osvajanja. A stradanje naroda je u tome bila velika istorijska enigma - da li je ovaj narod morao da toliko strada ili nije? Ali on jeste stradao. Isto tako je i u Srbiji. Srbija je u dva rata izgubila skoro dve trećine svog sposobnog stanovništva. Znači, postoji jedna istorijska okolnost koja nas neizbežno vuče u tu tragediju. To kao da je sudbinsko pitanje, kao da nije pitanje naše odluke, da li mi to želimo ili ne želimo. Mi smo, recimo, u vreme Drugog svetskog rata upali u jednu klopku, u kojoj su naše pravdoljublje i naš istorijski zanos iskoristili Englezi. Mi smo izašli na ulicu da protestujemo protiv Hitlera jer je Čerčil dao zadatak da se u svim centrima u Evropi prave veliki neredi, koji bi remetili Hitlerov plan. Pa smo mi 27. marta zapravo pod dirigentskom palicom Engleske obaveštajne službe izašli na ulicu da protestujemo protiv Hitlera, pa su nas onda bombardovali. I to ne bi bilo problem. Svako malo nas bombarduju. Bombardovali su nas na početku rata, bombardovali su nas saveznici 1944. godine, bombardovali su nas 1999, bombarduju nas neprestano.“
PROIZVODNJA RATOVA: „Nažalost, svet je postavljen kao neprestano proizvođenje ratova. Rat je, izgleda, i pored toga što u literaturi doživljava svoju osudu, jedno od najpatentnijih preduzeća, jedno ogromno veliko preduzeće, koje donosi najveći profit. A onda, sa druge strane, oni koji proizvode ratove imaju i antiratne pokrete. Tako je ljudska sudbina zapletena u jedan nerazmrsiv čvor, u kome je od rata do profita i od profita do kapitala – jedan trougao, koji neprestano zatvara istu tezu. S tim što je, eto, sad još dramatičnije pošto se sad svi ratovi izvode u ime humanosti. Čak se i akcija u kojoj smo izgubili Kosovo zvala „Milosrdni anđeo“. I niko ne ppostavlja suštinska pitanja. A kod nas je stradalo 4-5 miliona ljudi. U Iraku mislim da je više od milion. U Avganistanu nikad nećemo saznati broj. A sve to govori o tome da je kapitalizam kao jedini sistem koji postoji danas jedno ratno preduzeće. Kada bi sutra Buš sleteo i rekao da više nema rata, onda bi svi ostali bez posla. Rat je proizveo i velika tehnološka dostignuća. Rat je, nažalost, kontroverzna postavka ljudskog bića. Naravno ja nisam za rat, ali ja ga shvatam ne kao posebnu pojavu, nego kao sastavni deo ljudske istorije. Nažalost.“
HAJ-TEK PAGANIZAM: „Današnje vreme nazivam vremenom 'haj-tek paganizma'. Ne možemo da kažemo da je čovek tehnološke revolucije bolji od renesansnog čoveka. Ne možemo da kažemo ni da je čovek tehnološke revolucije bolji od ovog danas. Odnosno možemo da zaključimo da čovek kome pomaže tehnologija nije uopšte dobar čovek. On je izgubio svoju centralnu duhovnu tačku. I kao takav, on se u Srbiji posle raspada Jugoslavije ili u Rusiji posle raspada Sovjetskog Saveza u suštini nije mnogo promenio. On je u stvari isti kao i pre industrijske revolucije. Iste su mu namere. Namere su zle i loše.“
BOG I TEHNOLOGIJA: „Tehnologija je dovela u pitanje postojanje Boga. Šta Bog obezbeđuje čoveku? Obezbeđuje jedinstvo koje je izgubljeno u savremenom životu toliko da je taj 'haj-tek paganski' čovek toliko sklon biološkom i nepromišljenom životu. On se suprotstavio tom Bogočoveku ili čoveku, o kome je govorio Dostojevski. Njujork je pre tri godine pravio anketu koji su najbolji pisci svih vremena. Pa su stavili Tolstoja na prvo mesto, a Dostojevskog nema uopšte. U stvari, njima je smetao taj ljudski konzervativizam, taj duboki pogled u ljudsku dušu. Ne kažem da Tolstoj nije dobar pisac, ali, naravno, ne može da se poredi po snazi sa onim što otkrivamo u literaturi Dostojevskog. Ali kad se prave ta vrednovanja, u tim anketama sugeriše se šta valja, a što ne valja, i stvara se taj novi čovek, taj 'haj-tek paganin', koji je u stvari samo konzument. On ne sme da postavlja pitanja, on ne sme da odgovara na pitanja, on samo sve konzumira. On ide ka tom jedinstvu i ide ka razjedinjavanju sve više i više.“
PODELJENI ČOVEK: „Taj čovek bivšeg Sovjetskog Saveza ili čovek bivše Jugoslavije danas pravi od sebe 'haj-tek paganina', koji uživa u tehnologiji i u vlastitoj sredini. A onda, kad shvati da u brzini ne može da se uživa, onda dolazi do krize, dolazi do nečeg što nije samo kriza identiteta nego je kriza opšteg postojanja. I tako se stvara taj podeljeni čovek ili neko ko ne samo da nema Boga nego nema ni ujedinjavajućeg faktora u sebi. On ima samog sebe kao neko fizičko svojstvo. A to je veliki sistemski problem kako se to može vratiti u neku meru koja ja neophodna da se uravnoteži ljudski život. Imitacija i podražavanje tih obrazaca koji dolaze sa Zapada, umesto onog dobrog što dolazi sa Zapada, dovodi do toga da taj konzument hoće da živi još neko vreme, pa će onda polako da se koriguje. Ali nažalost u ljudskom životu svi obrasci traže svoje vreme i ono mora da bude potrošeno.“
( 18 ocena )
