Novi Standard

SAD gube prednost u sva četiri aspekta svetske moći: one gube vojnu moć; ekonomsku moć, zatim političko-diplomatsku moć i meku moć





Indijski politikolog Dilip Hiro u svojoj knjizi pod naslovom “Posle imperije: rađanje novog višepolarnog sveta” govori o slabljenju i nestajanju američkog uticaja ne samo u svetu već i unutar same zemlje. Kao važan momenat u svojoj analizi Hiro ističe datum 28. avgust 2008. godine, kada je, tvrdi, počeo pad američke vojne moći:  „Znamo da je Amerika bila jedina supersila posle raspada Sovjetskog Saveza u decembru 1991. godine. SAD su one dostigle konkretnu tačku, a potom krenule nizbrdo. Razume se, to survavanje počelo je upadom u Irak, ali ne samo zbog toga. Postoje i neki drugi događaji – na primer, pad Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine.

A zašto onda govorite o datumu iz 2008. godine?

- Pad američke vojne moći počeo je od datuma koji je lako zapamtiti - 08. 08. 2008. godine. Zašto? Pa zato što je tog dana predsednik Gruzije odlučio da, uz pomoć vojne sile, povrati sebi separatističku provinciju Južna Osetija. On je naredio da se bombarduje prestonica Južne Osetije i, razume se, Rusi su reagovali veoma žestoko. Kada se to dogodilo, predsednik Buš se nalazio u Pekingu. I evo šta je on rekao: „Agresija i zastrašivanje nisu prihvatljive metode u vođenju spoljne politike 21. veka“. To su reči Džordža Buša. Kasnije su novinari pitali premijera Putina: „Da li to vi prelamate palicu?“. A on je odgovorio: „A kako bi ste vi želeli da mi reagujemo? Pomoću katapulta? Mi smo agresora tresnuli po licu kako to propisuju svi vojni udžbenici“. Buš je izrekao te reči, ali nije poslao ni jednog vojnika da pomogne gruzijskom predsedniku da povrati pobunjeni region.

RT: Kada pišete o padu SAD i američke moći, to se odnosi na pad u mnogim pogledima, a ne samo u vojnom?

- Da, sasvim tačno. Mišljenja sam da moć ima četiri dimenzije - vojnu moć; ekonomsku moć, u koju ulaze industrija, informativne tehnologije i ostalo; zatim postoji političko-diplomatska moć i, na kraju, „meka sila“, dakle društveno-kulturna moć. Kada je 15. septembra 2008. godine bankrotirao „Lehman Brothers“, to je predstavljalo poraz reganovskog kapitalizma.

Kada kažete reganovskog, vi mislite na sasvim određeni tip kapitalizma?

- Postoji nekoliko vrsta kapitalizma. Evropski kapitalizam razlikuje se od reganovskog, a reganovski se razlikuje od državno orijentisanog kineskog kapitalizma. Reganovski kapitalizam doživeo je kraj padom Lehman Brothersa“. Da ne bi doveo do Velike depresije, Bušova administracija je odlučila da preduzme socijalističke mere, za koje se prvi založio britanski ekonomista Džon Mejnard Kejns. Tek potom usledio je prelazak krize na politički i diplomatski teren. Ekonomija je uvek startna osnova. Najpre se gradi ekonomska moć, a zatim ona prelazi u političko-diplomatsku moć, ali ne odmah, već nakon nekog vremena. To se može posmatrati na primeru Kine. Prošle godine njen BDP je porastao za više od devet odsto, dok ove godine očekuju povećanje od 11 odsto. Kina, dakle, izvodi svet iz recesije, a to je posao kojim su se ranije bavile SAD.

Vratimo se na reganovski kapitalizam.

- Došavši na vlast 1981. godine, Regan se latio deregulacije. Tridesetih godina, u Ruzveltovoj epohi, preduzete su mere kontrole nad ekonomijama slobodnog tržišta. Ali one su ponovo izmakle kontroli, pa se dogodio krah Vol Strita 1929. godine, depresija, 25 ossto nezaposlenih itd. Sve je tada korigovano takozvanim „socijalističkim merama“. Te mere su davale rezultate dok nije došao Regan i počeo da slabi regulativu. Taj proces je trajao i u vreme Bila Klintona. I upravo tada je prestao da važi zakon iz 1933. godine, koji je predviđao potpunu podelu investicionih i depozitnih funkcija banaka. Kada je zakon prestao da važi, krupne banke mogle su da uzimaju pare, moje pare, tvoje pare, i da njima manipulišu na tržištu akcija. I zato se dogodila kriza. Oni su stvarali veštačke pare. Činjenice je da se u sistemu obrtalo četiri puta više para jer su banke stvorile tri puta više sekundarnih vrednosnih papira nego pravih para. I to je razlog za krah ekonomije slobodnog tržišta.

A šta se događa kada je reč o diplomatiji? I diplomatski uticaj SAD u svetu krenuo je nizbrdo, zar ne?

- Mišljenja sam da ima lepih primera i važnih činjenica. Na primer, promena klime. Pošto je Buš bio Teksašanin i naftaš, on je odbio da prizna da je uzrok globalnog otopljenja ljudska delatnost. Zato se dugo o tome nije govorilo, branili su se interesi naftne i gasne grane. Kada je on otišao, na funkciju je došao pametniji čovek. Priznali su da postoji problem. Obama je otvoreniji i priznao je da imamo problem.

Ali šta on čini po dolasku u Kopenhagen?

- Prebacuje loptu na kineski teren, i to zato što zna da neće dobiti 60 odsto glasova u Senatu. A svaki takav sporazum treba da prođe kroz Senat. On nije u stanju da im skreše: „Ej, momci, ja jesam otvoren za sve što je novo, moj IQ je 192, situacija se promenila, ja sam otvoren za to!“ Međutim, on sve to mora da progura kroz Senat, a tamo to neće ići. Zato on sebi nalazi opravdanje i kaže da Kinezi, eto, neće da pristanu. A ako Kinezima kaže da preduzmu nešto, šta on može za uzvrat da ponudi? Aposlutno ništa. Zato on i kaže: „Eto, vidite kako su ti Kinezi loši, a ja s time nemam veze“. Kao drugi u svetu zagađivač, skoro isti kao Kina, Amerika je diplomatski autsajder i nije sposobna da deluje u ulozi lidera, da pokazuje primer.

Rekli ste da vojna moć SAD takođe pada...

- Doktrina Pentagona uvek je bila ovakva: ako se protiv nekog borite, koristite maksimalno vojnu silu. Ta doktrina veoma dobro je prolazila u vreme rata u zalivu 1991. godine. Tada je tamo poslano mnogo vojnika, za šta je bio odgovoran Kalin Pauel. A šta se događa danas? Sada se vodi asimetrični rat. Pojavile su se amaterski izrađene eksplozivne naprave, koje unose zabunu u vojnu moć supersile. Sve je počelo u Iraku, a sada se nastavlja u Avganistanu. Svakog dana te naprave eksplodiraju. 

Da li se i na tom polju kao velika sila pojavljuju Kineti?

- Kinezi znaju da se na planu tehnološke opreme u narednih 10, 20, ili 30 godina ne mogu porediti sa Pentagonom. Zato su oni svoje ambicije usmerili prema kibernetičkim ratovima. Čim imate kontrolu nad kompjuterskim sistemom, možete da poremetite vodosnabdevanje, elektrosnabdevanje... Sve može da stane. Kinezi ne govore: „Vi ćete imati sto tenkova, a mi sto dva tenka“. Ne, razume se da tenkovi tu nisu potrebni. Ali finalna borba vodiće se na nivou kibernetičkih ratova.

Poslednja dimenzija uticaja SAD, po vama, jeste „meka sila“, odnosno društveni uticaj. Je li ona takođe u padu?

- Ljudi u svetu sada imaju izbor koji nisu ranije imali. I ono što mi čujemo, vesti i kako se one prezentuju, na koji način one stižu do naših čula - sve je to veoma važno. Upravo na osnovu tih vesti, selekcionišemo šta je dobro, a šta loše. Ako ima kanala sem CNN i BBC, to znači da vlast Amerike i anglojezičkog sveta slabi. I to se zaista događa. Činjenica da sedim ovde i na ruskom globalnom kanalu na engleskom jeziku govorim o svemu ovom, zapravo je dokaz te teze.


RT, Rusija

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

( 3 ocena )