Menu
RSS

ПОВРАТАК БРИТАНИЈЕ НА БАЛКАН?

Vucic Dzonson 2Предраг Марковић: Британије није сила каква је била у 19. веку али и даље поседује дозу империјалне ароганције


У питању је самозаваравање и мит о Британији као великој сили, тврди за Спутњик историчар Предраг Марковић, појашњавајући разлоге упирања прстом премијерке Терезе Меј на Балкан, позива партнерима да покажу видљивију заинтересованост и активнију борбу против „акција Русије“, али и најаве домаћинства самиту о том региону наредне године.

Умишљени проблем Велике Британије, дефинише Марковић, старији је од данашњег времена. Још је Черчил мислио да Британија треба да има неку посебну улогу у међународној политици и са Стаљином се договарао о интересним сферама које су укључивале и Балкан.

ЛАЖЕМ СЕБЕ, ЛАЖЕМ СВЕ ОКО СЕБЕ
Међутим, сугерише Марковић, Черчил је такве планове имао у време кад Британија заиста више није била велика сила.

„Они имају инерцију у размишљању где себе још доживљавају као велику и важну земљу и као земљу која треба да има важнију улогу у међународном пословању него што је то реално“, категоричан је Марковић.

У свом говору на самиту ЕУ премијерка Велике Британије Тереза Меј је позвала Запад да се супротстави „руској дезинформационој кампањи, која дестабилизује ситуацију на западу Балкана.

„Јасно ћу изразити своју забринутост о потенцијалу за појачану нестабилност у том региону као и о ризицима које то представља за нашу заједничку безбедност“, истакла је Мејова у Бриселу.

Да ли је у питању нека врста повратка Велике Британије на Балкан или Уједињено краљевство из овог региона није ни одлазило?

Уопште није питање да ли се Енглеска враћа или не враћа на Балкан, констатује Марковић за Спутњик, јер она нема никакав капацитет за озбиљан утицај — нити има више ту економску снагу и економско присуство, нити има било какав прави капацитет за велику светску политику коју по неком националном миту и инерцији покушава да води.

ЈЕДНО РАДЕ, ДРУГО МИСЛЕ, А ШТА ЖЕЛЕ
„Не постоје наши стални пријатељи и наши стални непријатељи, постоје само наши стални интереси“, суштинска је, вековна, британска доктрина.

Пре две године је Енглеска бацила упаљену шибицу на Балкан предлогом резолуције о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација. Потом је прошле године принц Чарлс имао турнеју у овом региону. За наредну годину планирају самит о Западном Балкану. Који им је интерес?

„Немају они никакав реалан интерес сем тог митског поимања Британије као велике силе. Као што немају ни никакав интерес да буду против Русије. То је стара инерција из 19. века, јер заправо Британија нема ништа са Русијом. Сувише су раздвојени, сувише су на различитим странама света да би се Британија у то мешала“, јасан је Марковић.

Међутим, наглашава он, постоји још једна дубља традиција која је старија више од два века, а то је да је Британија некакав руски супарник и да треба да сузбија руски утицај где год може.

При чему то нити је ствар интереса, нити је реално, већ је ствар, поново истиче Марковић, историјског мита.

ОД РУСИЈЕ ЗАВИСИ
Историјски гледано, односи овог краљевства и Србије преплићу се кроз односе Британије и неке друге велике силе, понајвише Русије.

Сеже то још од Кримског рата кад је Енглеска преценила снагу српске војске и кад је уложила силне напоре да одврати Србију од уласка у рат на страни Русије.

И током Берлинског конгреса, на којем је Србија добила признање, Британци су имали антируски став.

Однос Британије према Србији знатно је погоршан после Мајског преврата 1903, међутим, приближавање Енглеске Русији, у страху од земаља са немачког говорног подручја, условило је побољшање односа већ од 1907. године.

Иако многи сматрају да је савезништво током Првог светског рата био најбољи део англо-српских односа, један од најпознатијих српских историчара покојни Драгољуб Живојиновић је својом књигом „Невољни ратници — велике силе и Солунски фронт 1914-1918“ показао да је Британија била невољни савезник Србије.

Живојиновић пречесто енглеске намере и однос према Србији из тог периода назива „подвалама“ и „отвореним опструкцијама“.

Огроман је број оних који тврде да је улога Британије у пучу 27. марта била пресудна, а после Другог светског рата давали су подршку Титу, после његовог сукоба са Стаљином.

Сви се сећају односа према Србији током НАТО агресије.

Најзад, закључује историчар Предраг Марковић, Велика Британија осећа потребу да се понаша као велика сила те зато ради то што ради, поготово после невероватне бруке са нападом на Ирак.

Аутор Ненад Зорић


Извор Спутњик, 12. март 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.