Menu
RSS

МЛАДЕН КРЕМЕНОВИЋ: ПРЕКРЕТНИЦА ИЛИ ПРЕДАХ

Samit sarajevТешко је прорећи је ли слаткоречиви самит прекретница или кратка пауза


После учестало тврдих вести из БиХ, напокон и једна лепа. Али ма колико се чинило да сарајевски сусрет премијера из региона улива наду у то да је овде можда могуће и другачије живети, не знамо да ли доноси и неку стратешку промену. Најпре у односу на политичку ровитост у БиХ, одакле се та свађалачка атмосфера преносила и по суседству, где свака од земаља има и озбиљне властите проблеме.

Слике са самита на тренутак показују да и наши државници умеју макар сести и разговарати, ако не бити доследни у визионарству и понуди смисленог живота. Обесхрабрује то што још нисмо успели ни одахнути од година свађа које су увек некако на ивици сукоба, бити или не бити.

До пре неколико дана стрепели смо хоће ли бити блокирани органи БиХ као одговор на то што је Бакир Изетбеговић неуставно присвојио Председништво БиХ у намери да се подношењем захтева за ревизију пресуде и даље бави свођењем ратних рачуна, а који понавља и то како још није све готово.

И то је уследило, а да се поштено није охладила тинта на референдумским листићима због ког се безмало цели свет дигао на ноге, а који је био српски одговор на то што Изетбеговићу силно смета Дан РС, па га је оспоравао уз помоћ Уставног суда БиХ.

Колика се само галама дигла када су на обележавању Дана РС у Бањалуци постројени војници БиХ. Суд БиХ и даље саслушава српске званичнике због „неуставног референдума” у земљи у којој је и обично пописивање становника згодна тема за вишегодишњу дебату и на послетку прегласавање и уобичајено игнорисање.

И сам сусрет у Сарајеву је протекао у бојазни хоће ли се поновити напад сличан оном из јула 2015. у Поточарима, када је каменован српски премијер. Чак и избори у једној локалној заједници могу бити силно важни, па да добију огромну пажњу због које су Бошњаци посаветовани да не дозволе да „Влах завлада Сребреницом”. А тек враћање на силу одузетих надлежности или следи отцепљење...

Стално у БиХ неком нешто јако смета, па и име РС, и неко би нешто поправљао и прекрајао у исцрпљујућем серијалу конфликата. А све како се не би бавили баш оним о чему се макар и на један дан у Сарајеву разговарало.

Тешко је стога прорећи је ли слаткоречиви самит прекретница после које ћемо себи показати да знамо и другачије или ће пре бити кратка пауза у свађама. Можда ће политичарима бити тешко одолети властитој болећивости ради које је увек лакше бити на провереном терену сукоба. Али остаје и зрно наде да преломе, па одлуче да се проба и нешто друго, што сарајевски сусрет наговештава, али не обећава.

Утисак јесте да Европа нуди и тражи од нас одмак од политике због које смо, сагледавани кроз европску и светску оптику, били буре барута, са сталном претњом сукоба и сновима који се у дневној политици не разликују од оних забележених у стенограмима ратних скупштина. Али о томе одлучују домаћи учесници самита, а скепса која се осећа у јавности и међу народима да је другачије уопште и могуће требало би да буде најбоља оцена онима који су нас у тај безизлаз и заглибили.


Извор Политика, 17. март 2017.

 

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.