Menu
RSS

ВЕЧЕРЊИ: АГРОКОР ЈЕ ДЕО РУСКОГ ПЛАНА ЗА ПРОБОЈ У ЈУГОИСТОЧНУ ЕВРОПУ

Todoric tuzanРуски геополитички мајстори кроје своје зоне утицаја према слабостма државе чијих је 15 одсто економије везано за једну аутократски вођену компанију


Имајући на уму стрип-успоредбе које ових дана круже друштвеним мрежама, у којима се Агрокоров дуг држави, у спекулацијама процјењиван и на више милијарди куна, ставља у контекст двијестотињак куна због којих се над “бакицама” раде оврхе, немогуће је отети се дојму да је Тодорићев дуг у контексту величине и снаге Сбербанке – ако не баш занемарив, лако утопив. Финанцијски. Други интереси друга су прича.

Није руска банка финанцирала Агрокор Агрокора ради. Кредитирали су га због инфлуентног значаја за хрватску економију, јер су њихови интереси стратешки усмјерени на цијели сет господарских сфера, међу којима је трговина ваљда тринаесто прасе.

ПЕРЕСТРОЈКА ЈОЈ ДАЛА ИМЕ
Сбербанка није руска финанцијска институција, не само то. Она је од 1841. механизам којим су, прво руска царска обитељ, онда и Совјетска Русија и Руска Федерација, омогућавале стабилан доток новца за ратове и војне акције, свемирске програме, знанствена истраживања, тајне службе и мегаломанске пројекте... укратко – давале једној моћној велесили кисик нужан за опстанак.

Утемељена је уредбом цара Николаја I у форми штедних уреда са свега 20-ак запослених. Послије се проширила на цијелу земљу и служила као сервис за одрживост руског господарства. Функцију је задржала и у СССР-ум кад је и службено постала банкарска институција под називом који се најближе може превести као Државни сустав радничких штедних банака. Изворно се име задржало – „Сбербанк“ у пријеводу значи штедна банка.

Почетком 20. стољећа већ је имала два милијуна штедиша и четири тисуће пословница те је почела продавати производе осигурања. Толико о иновативном банкарском осигурању у модерним временима. Из депозитне у кредитну сферу улази 1910, кад почиње одобравати прве зајмове. Њезине су потенцијале схватили и комунисти те је након Октобарске револуције 1917. нису еутаназирали као реликт поквареног сустава, него су преко ње исплаћивали плаће радницима и пласирали државне обвезнице грађанима. Крајем 1980-тих има већ готово 80 тисућа пословница, а с перестројком добива данашње име те постаје универзална банка, и даље у државном власништву, најјача на тржишту унаточ стампеду конкуренције – приватних банака, али и других државних.

Негдје у том раздобљу поприма данашњу форму, а 2007. управљање преузима бивши министар финанција Херман Греф, те под његовим водством 2011. крећу у јаче међународне аквизиције. Преузимањем Волксбанка за око пола милијарде еура улазе на средњоеуропска тржишта, између осталог и на хрватско. У Турској су присутни преко власништва над Денизбанком, подружнице имају и у Њемачкој, Кини, Индији, Бјелорусији, Казахстану... У међувремену су промијенили и власничку структуру; већински власник више није држава “као таква”, него Средишња банка Руске Федерације с 50 одсто плус једном дионицом, док остатак држе разни инвеститори, од чега 43 одсто страни. Но, постоји “квака” – средишња банка не смије продати свој удио у власништву без промјене закона који то регулирају.

Држе више од четвртине тржишта Руске Федерације и Заједнице Независних Држава. И даље су највећи појединачни кредитор руског господарства – пласирали су готово трећину свих кредита у држави и чувају скоро половицу депозита физичких особа који се држе у руским банкама. Имају око 20.000 пословница, од чега 16.0000 у Русији, у којима ради више од 250 тисућа запослених, броје 137 милијуна клијената грађана и око милијун подузећа. Проширили су пословање на укупно 22 земље. Не функционирају као троми државни мастодонт, штовише, кад су у Москви новинарима из неколико еуропских земаља презентирали стратегију за ширење у Еуропи, могли су се увјерити да је Сбербанк вјеројатно најмодернија банкарска институција у коју су ушли на еуропском тлу.

Послује у 11 временских зона, а још прије пет година имала је сустав у којем је сваки клијент у року од 30 секунди морао добити одговор на упит који би поставио контакт-центру, док је информатички сустав подржавао одобравање кредита у року од једног дана. Њихов средишњи сустав контроле података највећа је банкарска рачунална база у Еуропи, изгледа онако како замишљамо унутрашњост НАСА-е. Сигурносна провјера да би се у њега ушло подразумијева и вагање у посебним кабинама прије и послије посјета, биометријске провјере и рендгене. Није баш неки угодан осјећај. Но, кад се једном уђе, још је фасцинантније: на голему контролном екрану карта је цијелог свијета на којој се у сваком тренутку пале сигурносне црвене, жуте и ине лампице које упозоравају на могући упад у сустав. Није баш јасно зашто су новинаре припустили у ту невјеројатну комору. Ваљда ради импресије. И успјело им је.

У згради сједишта ради чак 7000 запосленика; у подножју небодера големи је споменик првом клијенту Николају Антоновичу Кристофарију, цареву савјетнику који је у банку положио првих десет рубаља – тада право богатство. Сваки тренутак повијести пословања забиљежен је у монументалном музеју банке у подножју зграде – пут кроз експонате мали је времеплов кроз готово два стољећа. Горе, на катовима – све што запосленицима треба да остану у банци од нула до 24 сата; ресторан у којем жуборе поточићи премошћени дрвеним мостићима и егзотичним раслињем, фитнес центар за који улазне картице раде само изван радног времена. Пропуста нема – мисли се на сваки детаљ.

— Чему ови поздрави за добар дан и довиђења на безброј језика? – питају посјетитељи зурећи у плакате поред лифта, тик до антипушачких “реклама”.

— Хм, запосленици нам баш и немају корпоративну културу поздрављања, подсјећамо их – признаје “бабyситтерица”, јер управо такву функцију очигледно има конзултантица додијељена новинарима за тих неколико дана посјета: корак изван њезина видокруга апсолутно је немогућ.

— Да вам буде угоднији боравак, ако било што затребате – објашњава зашто госте прати скоро и у тоалет.

Тако то изгледа у Сбербанци. Ниједан корак није препуштен случају. Наивна је и сама идеја да Руси од почетка нису знали у што се упуштају с Агрокором. Биланс му ваљда знају боље од директора финансија. Свака је акција промишљена унапријед у неколико потеза; као што руски шаховски мајстори Каспаров и Карпов имају у глави слике за све опције које би могао направити њихов противник, тако и руски геополитички мајстори кроје своје зоне утјецаја на слабости државе чијих је 15 одсто господарства везано уз једну аутократски вођену компанију.

‘МЈЕРИЛО НАШЕГ УСПЈЕХА’
У тренутку уговарања посла с Агрокором предсједник управе Сбербанк Еуропе Марк Арнолд у интервјуу за Вечерњак истакнуо је како је то за ову земљу, регију и Сбербанк Европа прилично велик посао.

— И из перспективе Москве то је још увијек велика трансакција, али је уједно и мјерило нашег успјеха на овом тржишту у посљедње двије године. Прије двије године, тај се посао не би догодио. Подржан је од Москве и Беча, и добили смо га у снажној конкуренцији међународних банака. Желимо финанцирати водеће твртке на овом тржишту и у регији – пословно је прокоментирао. Изјавио је тада и да су неприлике других банака у регији за њих – прилика. Сергеј Горков, потпредсједник управе Сбербанк Русије, који иза себе има искуство и у нафтном бизнису, у сваком је иступу хрватским медијима, пак, понављао да Сбербанк жели бити мост између Хрватске и Русије.

Номинално, као вјеровник, Сбербанка улаже све напоре да ситуацију ријеши по правилнику кризног менаџмента, који може укључивати реструктурирање дуга, преузимање дијела компаније или обоје.

Но, било које рјешење дефинитивно подразумијева и повјерење у оне који управљају твртком – а то дефинитивно не могу бити исти доноситељи одлука који су је у ову ситуацију и довели. Према информацијама које тренутачно циркулирају, може се наслутити да би Сбербанка, искључиво испуне ли се увјети које тражи, а који укључују преузимање контроле над пословањем, дала зелено свјетло за додатну изложеност према Агрокору. Још пуно већу од ове сада. Према којој је недавна ињекција новог кредита за текућу ликвидност мало јачи убод комарца. Јасно, цијела је ова ситуација за руску банку мало јачи убод комарца, но за грозницу коју инфицирани комарац може изазвати у хрватском господарству управо они имају лијек. Цијену коју би хрватска држава могла платити за колатералне компромисе можемо само наслућивати. Руски су примарни интерес увијек били геостратешки и политички утјецај, те тржиште енергената. А ни концесије над изворима воде и земљиштем, те управљање прехрамбеном индустријом нису баш занемарив ресурс. И не само за Русе.

НЕ ЖЕЛЕ УСКО ГРЛО
Те се реченице, јасно, у дипломатском кору никад се неће јавно изговорити. Но, зато, кад велепосланик Руске Федерације у Хрватској Анвар Азимов, прекаљени дипломат с 40 година искуства, у свечаној одори која подсјећа на генералску каже како не може рећи да Агрокор активно сурађује, али и да су итекако заинтересирани да у нашој земљи влада стабилност јер то за њих значи развијање односа, треба читати између редова.

Особа његовог бекграунда нити једну ријеч не изговара без предумишљаја. Русија не жели да јој Хрватска буде уско грло у господарским каналима југоисточне Еуропе. Економске санкције ЕУ према Русији, које још трају, засигурно неће бити дугог вијека и порука коју је дипломат послао јасна је као дан: Русија сматра да јој се Хрватска мора више отворити.

— Наша робна размјена смањила се за 50 одсто и твртке губе око 50 милијуна еура годишње. Лани је робна размјена износила нешто мање од милијарде долара, а потенцијал је до три милијарде долара годишње – изјавио је недавно Азимов, а у истом иступу, у поводу Дана руске дипломације на упит о Газпромову интересу за купњу дионица Ине, споменуо је да се Русија око тога тренутачно охладила.

— Наша је ситуација сада неутрална, амбиција немамо. Но, ако се Мађарска и Хрватска обрате Русији, размотрит ћемо приједлог. Мислим да ће нам се, прије или послије, обратити, али очекиват ћемо конкретан приједлог – рекао је тада Азимов у манири пророчице Питије: значи, може бити овако, али и онако. И за Агрокор и за Ину порука је да Русија неће ништа подузимати, осим ако јој се Хрватска, њезини политички или господарски субјекти, не обрате за помоћ. Увјерени су да ће се то и догодити. Ево, Агрокорова је крушка већ сада зрела и сама им је пала у крило.


Извор Вечерњи, 19. март 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.