Menu
RSS

КАКО НЕМАЧКА ВИДИ УЛОГУ ТУРСКЕ НА БАЛКАНУ

Erdogan taci ramaПоследњих година, током Ердоганове ере, Анкара је почела да посматра Балкан као простор који се може искористити као преговарачка маса


Турска на Балкану нема моћ колику би Ердоган волео да има, каже за ДW Ердоан Шиполи, косовски стручњак са Универзитета Џорџтаун. У случају да морају да бирају политичке елите на Балкану и даље ће бирати ЕУ.

Какви су циљеви Турске на Балкану?
— Историјски су турске институције, попут војске или државне администрације, увек биле повезане са Балканом јер су га виделе као пут ка Европи. Али последњих година, током Ердоганове ере, Анкара је почела да посматра Балкан као простор који се може искористити као преговарачка маса. Ердоганова власт жели да повећа утицај у балканским друштвима инвестицијама и подршком одређеним организацијама цивилног друштва, тако да сутра може рећи Европи: „Ми имамо утицај на Балкану, пред вашим вратима, и тиме можемо да вас уцењујемо."

Дакле, Ердоган мисли да ће на карту Балкана моћи да утиче на европску политику?
— Да, барем тако он мисли. Али ја не мислим да је он кадар за то. Када је у питању политички утицај на Косову, у Албанији и Босни, Турска дефинитивно јесте важан регионални играч, али само до степена у којем се њена политика не коси са политиком ЕУ. Јер главни циљ балканским земљама јесте улазак у ЕУ. Дуго година је то био и циљ Турске. Сада, када се Турска од тога удаљава, опада и њен утицај на Балкану.

Колики је заправо политички утицај Анкаре на регион?
— Када се ради о простору бивше Југославије, најјачи утицај је у Босни, а следе Македонија и Косово, па затим Албанија. Наравно, бољи су трговински односи са Бугарском, као и комуникација са тамошњом турском заједницом, него са турском заједницом на, на пример, Косову. У стварности, политички утицај Турске на Балкану није онолики коликим га Турска представља. Једини начин да тај утицај заиста нарасте јесте да ЕУ прекрши обећање да ће сарађивати са балканским земљама. У супротном, ако морају да бирају, балканске земље ће увек стати на страну Европе и неће жалити за Турском.

Ипак многи људи у Босни, али и друге муслиманске заједнице посматрају Ердогана као неку врсту великог брата. Недавно је Ердоган искористио масакр у Сребреници као илустрацију да Европа наводно мрзи муслимане док се он представља као њихов заштитник. Колико у томе има оригиналности, а колико политикантства?
— Он то ради за домаћу употребу. Наравно, босански муслимани гаје симпатије према Турској јер су им Турска и неке друге муслиманске земље помогле током рата пре него што су то учиниле ЕУ и Сједињене Државе. На Косову то није био случај, па косовски Албанци и не виде Турску као великог брата. Па ипак, иако Ердоган и његова земља немају моћ да заиста утичу на Балкан, он је мајстор да окрене наратив у своју корист. Користи масакр из Сребренице да докаже како је Турској стало до муслимана и то ће му донети доста гласова јер не треба изгубити из вида да има много Турака са босанским, бугарским и албанским коренима који традиционално не подржавају Ердогана. На овај начин он покушава да придобије њихове гласове на референдуму тако што показује да се бори за Балкан – у овом случају против Холандије због Сребренице.

Шта Турска чини да повећа свој утицај? Након пропалог пуча, многе турске институције на Балкану потпале су под сумњу.
— Од пуча Ердоганова влада покушава да појача притисак на власти балканских земаља, посебно када се ради о Гуленовом покрету. Али у томе нема превише успеха. Видимо да у Македонији и Бугарској покушава да направи сопствене политичке партије, а да у другим земљама покушава да искористи оне већ етаблиране које контролишу његови блиски сарадници. Покушава да покрене своје људе, лојалне, оне који су студирали у Турској и за које се зна да спадају у Ердоганов кружок. Оно што мене брине је што јача утицај у неким организацијама цивилног друштва. Рецимо Турска развојна агенција инвестира, организује путовања у Турску и слично. Ту морамо начинити разлику између Турске и конкретне Ердоганове владе. Јер главни циљ те владе није јачање утицаја Турске, већ јачање Ердогановог личног утицаја и популарности. Знамо да организују скупове и нађу неколико људи по Призрену, Скопљу или Новом Пазару, дају им плакате са Ердогановим ликом како би симулирали да он свуда има подршку.

Колико далеко је Анкара спремна да иде? Треба ли очекивати дестабилизацију Балкана и подршку новом таласу национализма или чак милитаризације?
— Не верујем. Турској није у интересу да безбедносна ситуација на Балкану буде нестабилна јер би онда та земља била комплетно окружена нестабилним регионима. Али део одговорности је и на државама ЕУ које треба да охрабре Балкан и не дозволе да падне у руке Ердогану.

Др Ердоан Шиполи је гостујући истраживач Центра за муслиманско-хришћанско разумевања на Универзитету Џорџтаун. Овај стручњак, рођен на Косову, посебно се бави истраживањем конфликата, исламом и Балканом.


Извор Дојче веле, 20. март 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.