Menu
RSS

ГАБРИЈЕЛ: ВАЖНА ЈЕ УЛОГА СЛОБОДНИХ МЕДИЈА И ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА У СРБИЈИ

Gabrijel VucicСлобода медија и изражавања имају нарочити значај. На развој у овој области ћемо нарочито ставити акценат


Зигмар Габријел, министар спољних послова Немачке, стигао је данас у посету Србији где ће се састати са премијером Александром Вучићем и представницима цивилног друштва. У разговору за "Блиц" говори о наставку европског пута, изазовима, протестима...

Србија има новог председника. Како коментаришете победу Александра Вучића у првом кругу, након које је на хиљаде људи изашло на улице протестујући "против диктатуре"?
— Данас ћу честитати премијеру Вучићу победу на председничким изборима. Поздрављам што је премијер одмах након избора потврдио улазак у ЕУ као стратешки циљ Србије. Такав резултат на изборима доноси и већу одговорност. Из тог разлога је важно да опозиција, цивилно друштво, критичка штампа и независне институције могу да играју ону значајну улогу која им у демократији припада. Мирне демонстрације су при том израз демократског процеса у којем свако може да искаже своје мишљење. Фер и слободни избори значе и транспарентно отклањање могуће сумње у вези са изборним током.

Колико далеко је, према оценама Немачке као једне од највећих заговарача уласка, Србија догурала на путу евроинтеграција? Шта су највећи изазови – договор с Приштином, реформе, слобода медија...
— Немачка подржава европску перспективу Србије. План тог путовања је спреман. Србија је у последње време покренула импресивне и храбре реформе. Сада је на Србији да истрајно корача на том путу. Већ је отворено осам преговарачких поглавља са ЕУ, од којих су два привремено затворена. Међутим, напредак на путу ка ЕУ се не мери толико по броју отворених поглавља, већ по напредовању у кључним областима. Србија не врши реформе за ЕУ, већ за себе – како би створила веће благостање, више правде и веће шансе за своје грађане. Језгро у овом процесу трансформације је владавина права, тј. поглавља 23 и 24. При том, слобода медија и изражавања имају нарочити значај. На развој у овој области ћемо нарочито ставити акценат. Немачка такође подржава дијалог Србије и Косова. За ЕУ је важно да оба процеса – преговори о приступању и нормализација односа са Косовом – теку паралелно. Учињен је напредак у неколико области, на пример у области слободног путовања, међусобног признавања диплома и недавно у области Телекома. Међутим, много тога још предстоји, пре свега оснивање Заједнице српских општина. Из тог разлога треба ускоро наставити са дијалогом.

Ваш аустријски колега Себастијан Курц сматра да би требало затворити балканску руту за мигранте и отворити прихватне кампове у Србији?
— Превазилажење избегличке кризе је огроман задатак за целу Европу. То ми Немци знамо из сопственог искуства. Ми спадамо у оне земље које су прихватиле највећи број избеглица. Међутим, знамо и за посебно оптерећење за Србију са којим се она понела у европском духу. Стога нам је свима било јасно да је Србији потребна помоћ. Спремили смо одмах пакете билатералне помоћи која је само за 2016. износила 4,6 милиона евра. Нећемо Србију оставити на цедилу ни у 2017. години – то важи и за ЕУ која је подржала Србију од септембра 2015. са преко 52 милиона евра. Битно је, и мени лично, да се раскол у Европи око овог питања не продубљује. Непотребно је полемисати о томе да ли су затварање балканске руте или споразуми између ЕУ и Турске били одлучујући фактор за сузбијање избегличких токова. Тренутно имамо важније ставке на својој агенди. Желимо да још више јачамо управљање спољним границама ЕУ. Потребан нам је бољи и стварно европски систем за азил. Међутим, ова питања можемо дугорочно да решимо само уколико се ефикасно боримо против узрока бекства.

Србија и Хрватска недавно су се споречкале и око језика, ултранационализам расте у Загребу, Бакир Изетбеговић је такође имао запаљивих изјава, а криза у Македонији не јењава... Јесу ли тензије на Балкану претња?
— Регионално помирење и добросуседски односи су изузетно важни. Знамо да се то не може постићи преко ноћи и да су ране прошлости још присутне. Добро је што је Србија у многим областима имала конструктивну улогу приликом стабилизације односа у региону, тако на пример у "Берлинском процесу" у оквиру којег су српски и албански премијери успешно покренули оснивање Регионалне канцеларије за сарадњу младих Западног Балкана. Међутим, у последње време смо видели и неке развојне тенденције које дају повод за бригу. Помислите само на актуелну ситуацију у Македонији. Председник Иванов би требало да ослободи пут за стварање нове владе. У последње време је поново дошло до тензија и између Србије и Косова које не доприносе стабилности у региону. Надам се да такав развој неће покварити многобројне позитивне тенденције које су последњих година и месеци такође присутне на Западном Балкану.


Извор Блиц, 12. април 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.