Menu
RSS

ДА ЛИ ЈЕ РАКЕТИРАЊЕ СИРИЈЕ ЗАПРАВО РУСКО-АМЕРИЧКА РЕЖИРАНА ФАРСА?

americki brodНеколико дана прије него што ће из силоса разарача Портер и Рос излетјети томахавци, израелски је тисак објавио како руски и амерички генерали преговарају о увјетима америчког напада на Сирију


Ако је судити по руским интернационалним медијима, у Москви још траје стање шока након што је Доналд Трамп из свог ресорта на Флориди заповиједио напад на зрачну базу Шајрат. Већ данима сви редом осуђују интервенцију без мандата Вијећа сигурности УН-а и америчког Конгреса разрађујући разне варијанте узрока и посљедица испаљивања салве пројектила из уобичајеног америчког арсенала првог удара којим су започињали све своје новије војне интервенције.

Удар по заједничкој сиријско-руској бази у тоталној је супротности с оним што је руска дипломација очекивала од новог предсједника Америке. До избора и након избора Трамп је био човјек договора с Русијом, славили га нису само у Русији него и у Србији, да би само два и пол мјесеца након инаугурације дошло до преокрета. Али, чак и у таквој ситуацији руска страна покушава оправдати Трампов потез притиском изнутра, од стране такозване deep state, дубоке државе и јастребова оличених у сенатору Џону Мекејну, који је, ето, прије који дан стигао и до Хрватске, те се састао с предсједницом Грабар-Китаровић и премијером Пленковићем. На коју точно тему не зна се, али познајући лик и дјело, свакако се разговарало о ставу према руском погледавању на Балкан.

ОБАВИЈЕСТ РУСИМА
Трампов шамар Путинову блискоисточном образу и части, кад се сагледа као војна операција, заправо је фарса. Неколико дана прије него што ће из силоса разарача Портер и Рос излетјети томахавци усмјерени на пустињску базу, израелски је тисак објавио како руски и амерички генерали преговарају о увјетима америчког напада на Сирију.

Избјегавање руских ефектива био је први циљ који је очито испуњен. За такво што руски је стожер јасно морао бити на вријеме обавијештен како би своје војнике и хеликоптере из базе Шајрат на вријеме евакуирали. И тако су се док фертутма није прошла из базе повукли Руси, а с њима и сиријске снаге, док је у бази остало нешто старих МиГ-ова 23 неспособних за узлијетање.

Снимке удара јасно показују да је већина глава на томахавцима била напуњена стрељивом које неће направити велику штету на писти и хангарима. Само на једном хангару уочљива је рупа на чврстом бетонском крову која се може приписати поготку бункер бастер главе, док су писту заправо погодиле бомбице. Зашто је погинуло шест-седам сиријских војника? Вјеројатно нису били обавијештени о нападу. Њихова жртва обол је вјеродостојности. Није, наиме, први пут да се дио људства остави на познатом циљу како би се послије могло халабучити. Догодило се то, на примјер, 1999. у Београду кад власт није обавијестила новинаре и техничаре да ће зграда Радио-телевизије Србије бити ракетирана, па је главом платило неколико људи.

Но, већ сутрадан је Шајрат прорадио. Јесу ли се досад Руси вратили тамо, није познато. За утјеху Москви је остало да приговара, што су уредно и радили. Само 23 од 59 томахавка стигла су до циља, закључио је главни за односе с јавношћу – генерал Конашенков. Што је било с осталих 36, не зна се. Јесу ли пали носом у море, или експлодирали у некој недођији? Између редака – је ли их оборила сиријска или можда чак руска протузрачна обрана? Очитовали су се чак и неки српски генерали: То је застарјело и споро оружје, ми смо их масовно обарали над Србијом, поручио је неки генерал Јевтовић. Појавиле су се чак и ноћне снимке обарања, наводно над Сиријом, а портал Ветеранстодаy, настројен изразито антитрамповски и антиизраелски, снимку је насловио с “Трамп понижен у Сирији, сиријска ПЗО оборила 36 томахавка”.

Томахавк је прилично стар и спор и способна протузрачна обрана може оборити дио ракета. Може их се неутрализирати и врхунским радиоелектронским оружјима, али оно што је погодило Шајрат показало је да стари Томахавк гађа врло прецизно. Није једноставно с неколико стотина километара погодити авионски хангар, и то точно тамо гдје треба. Показало се такођер да салва ракета увијек пробија било коју ракетну обрану.

ТРАМПОВО ДОКАЗИВАЊЕ
Кад се из снимке избаце шумови, чини се доиста да је амерички напад на сиријску базу послужио највише Трампову доказивању чврстоће и одлучности пред моћним војноиндустријским комплексом и ратоборним генералима него што је био права војна операција. Том је одлучношћу да покаже Русима чврсту руку одушевио, уз Џона Мекејна, и џихадисте који су се одмах, у напад на кључну базу за операције против њих, пожурили у офензиву.

Мотив? Фамозно кемијско оружје још је 2013. године након кемијског напада у источној Гути за длаку довело до америчке војне интервенције у Сирији. Обама се, што ће Трамп недавно назвати млакошћу, колебао, а ускочили су Руси с приједлогом да се сиријска војска ријеши свог кемијског оружја, што је уз фанфаре и направљено.

По истој шпранци појавио се нови повод – недавни напад у Кан Шејкуну, емитиране су потресне слике побијене дјеце, Запад је организирано скочио на ноге, а Исток, то јест Москва, почиње разувјеравати да је ријеч о злодјелу војника Сиријске арапске војске. Логично је претпоставити да се Трамп нашао под великим притиском да покаже мишиће и спријечи “крволока” Асада у масакрирању свог народа. Дакако, приснажили су и сви западни савезници пословично згрожени злочинима једне стране у сукобу, и то оне коју заступа Асад.

Трамп је неколико дана прије ракетирања изрекао епохалну процјену како свргавање сиријског предсједника више није амерички циљ, кад оно – кемијски напад. Све се преокренуло у само неколико сати. Бууум! Гдје Обама стаде, Трамп настави, али пажљиво, на прстима.

Нема никакве двојбе да се томахавк-дипломација може сматрати агресијом на суверену земљу, чланицу Уједињених народа, јер нема никаквог међународног законског покрића. Како су у Сирији и једна и друга страна повремено користиле кемијско оружје, у два-три дана након тровања није се могао извући нити један доказ да су криви генерали Башара ал Асада. По логици qui bono нису имали ни разлога тровати дјецу сарином, или неким другим плином злогласним још од Првог свјетског рата, док им је на фронти ишло јако добро. Побуњеници, џихадисти, терористи ионако губе сиријски рат. Управо из њихових редова два-три дана прије тровања дошла је Твитер најава да ће се догодити напад кемијским оружјем који ће промијенити игру. И игра је доиста промијењена.

ЈАЧАЊЕ ПВО
Владимир Путин особно је заповједио прекид војне комуникације с Вашингтоном с даном 8. травња. Што то значи, тек ће се видјети, но Руси успут најављују јачање сиријске протузрачне обране новим сувременијим оружјима, способним обарати и америчке ракете. Штовише, заједно с Иранцима, проиранским милицијама и либанонским Хезболахом у недјељу објављују формирање заједничког стожера и пријете прстом. “Одсад ћемо узвратити силом на сваки напад, тко год га извео, а Американци добро знају наше могућности!” Објавили су то бројни медији, али је Москва на концу демантирала.

Ипак, није вјеројатан сукоб америчких и руских снага, барем засад. Нитко нормалан неће тек тако кренути у ту војну авантуру.

У међувремену се назире подјела интересних сфера у Сирији. Америчке снаге које воде курдске и арапске јединице према пријестолници Исламског калифата Раки стигле су до града Табке с важном зрачном базом. По израелским изворима, управо ондје Трампови генерали намјеравају инсталирати нову зрачну базу. Није ријеч тек о ратном узлетишту, него се чак наводи да ће Американци комплетне снаге из досадашње најважније блискоисточне базе Инџирлик крај Адане поступно пребацити у Табку, заједно са савезницима Нијемцима, чији зракоплови обављају извиђачке мисије. Табка би требала бити једна од најмање пет зрачних база на истоку Сирије. Амерички стратези желе чизмом на тлу, на положају који је најближи Ирану, тако ограничити утјецај Техерана у Сирији.

ПОДЈЕЛА УТЈЕЦАЈА
Какви ће бити односи с Русијом? Хоће се Русима и њиховим сиријским савезницима договорно оставити оно што контролирају у Сирији, а то су развијено приобаље и велики градови? Вјеројатно ће бити подјеле сфера утјецаја.

Да је Трамп желио измасакрирати Сирију, томахавци би наставили летјети и након прве салве. Одгледао је представу баш у вријеме првог састанка с кинеским предсједником Ксијем на Флориди, а чим је кинески вођа окренуо леђа, заповједио је слање борбене групе на челу с носачем “Карл Винсон” према Кореји. Стотине тисућа тона жељеза дими на исток док генерали прстом пријете вођи Сјеверне Кореје Ким Џонг Уну, познатом по склоности честом испаљивању ракета у акваториј који дијели с Јужном Корејом. Америчка дипломација покушава оставити дојам да се кинески вођа сложио с Трампом о Сјеверној Кореји, иако је то мало вјеројатно, јер би амерички напад на Пјонг Јанг Кину врло лако могао увући у рат са САД-ом. Не само Кину него и Русију као оружара по сценарију виђеном још педесетих година.

Сусрет Трамп – Кси поставио је више задаћа пред руску шпијунажу. О чему су заправо разговарали, што је договорено и, најважније, покушава ли Трамп окренути Пекинг против Москве? То је пак најцрњи сценариј за Владимира Путина. Зато и није чудно што руски геостратези думају о правим намјерама Доналда Трампа с Кином. Ако има разлога сумњати у проширену тактику окруживања Русије, то нипошто неће бити брз и једноставан процес.

На Блиском истоку као први циљ америчке политике полако се назире Иран и неутрализација Техерана свим могућим средствима. Израел, најближи савезник Американаца, представу би најрадије пратио из првога реда, а ако треба, и ускочио у ринг.

У међувремену је настрадао Египат, још један важан савезник Москве на Блиском истоку. У серији крвавих терористичких напада на Копте, баш на благдан Цвјетнице. Што то значи за сигурност земље која контролира Суески канал, најважнији морски пролаз Еуроазије? Крвави кошмар на Блиском истоку још је у фази заплета.

Аутор Антун Масле


Извор Јутарњи лист, 16. април 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.