Menu
RSS

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: ГРЧКА И СРБИЈА КАО СТРАТЕШКА УПОРИШТА КИНЕ НА БАЛКАНУ

luka pirej„На Балкану је, поред Грчке, Србија друга по значају земља за кинеске инвестиције“

Кинеске инвестиције у инфраструктуру на Балкану користе Кини, јер она тако лакше продире на тржишта Северозападне Европе, а користе и Балкану као допуна за трговину са ЕУ. То анализира Франкфуртер алгемајне цајтунг.

„Кина продире на Балкан – где стратешки инвестира у луке, путеве и шинске везе. Да ли ће економска зависност од Пекинга да се претвори и у политичку?“ – питање је којим новинар Франкфуртер алгемајне цајтунга Михаел Мартенс почиње свој текст „Као ниска бисера“. Ту он објашњава како је 1. октобра 2009. године, три дана пред пораз бившег грчког премијера Костаса Караманлиса на изборима, ступио на снагу један важан уговор: кинески лучки гигант Коско пацифик је добио концесије на управљање пирејском луком и то на 35 година. „Тада је речено да је најважнија грчка лука требало да постане један од главних пунктова за истовар и даљу дистрибуцију кинеске увозне робе у Европу. Осам година касније, може се рећи: та кинеска инвестиција спада у мали број успешних прича које су се у грчкој привреди одиграле последњих година. Од 2009. наовамо није било луке која је брже експандирала од Пиреја“.

Пиреј је тада, пре осам година, био једна од двадесет највећих лука у Европи, а сада је једна од десет највећих, док ће следеће године вероватно бити једна од 30 највећих на свету, а за неколико година би могао да буде и једна од највећих пет у Европи.

„А Кинези и даље инвестирају. У августу 2016. је Коско Хелас, грчка фирма из састава мултиконцерна чије је седиште у Хонг Конгу, за 280 милиона евра купила већински удео у бившој државној луци Пиреус порт оторити и обавезала се да ће наредних година инвестирати још 300 милиона евра. Коско Хелас је најавио да се интересује и за друге грчке луке, пре свега за Александруполи на североистоку Грчке, на граници са Турском. Уз то су Кинези инвестирали и у нов терминал за путничку пловидбу да би од Пиреја направили чвориште туризма између Кине и Југоисточне Европе. Ускоро би требало и да директни летови између Пекинга и Атине доведу прве кинеске туристе којима ће Пиреј бити полазна тачка за крстарења Средоземним морем. На међународном сајму у Солуну, највећем у Грчкој, Кина је ове године почасни гост.“

Један немачки стручњак за економију који живи у Атини је, по налогу Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), саставио студију о кинеском привредном продору у Југоисточну Европу. Михаел Мартенс наводи његове речи да „постаје све јасније да је улазак у пирејску луку значио да је тамо бачено сидро и да је то за собом повукло допунске инвестиције у читавој Европи.“

„И заиста, ређају се на Балкану, од југа ка северу, стратешке кинеске инвестиције у инфраструктуру – као ниска бисера. Грчка је при томе само капија моста (…) а и кинески премијер Ли Кећијанг је ту земљу приликом посете Атини 2014. Назвао ’Капијом Европе’. Инвестиције његове земље показују да се ту не ради само о флоскулама изреченим из учтивости. Али, ту се не ради само о Грчкој. Балкански пут свиле је име коридора од кинеских инвестиција који почиње у Атини и води ка северу у правцу Средње Европе. Централну улогу у томе има Коско који је, осим у Пиреју, инвестирао и у лучку инфраструктуру у Албанији и Црној Гори“.

„На Балкану је, поред Грчке, Србија друга по значају земља за кинеске инвестиције. Кинески председник Си Ђинпинг је приликом тродневне посете Београду у јуну прошле године нагласио значај те земље за Кину, а и у том случају су љубазним речима уследила и дела. Ове године су укинуте визе за путовања између Србије и Кине. Кинеске фирма сада показују велико интересовање за градњу или модернизацију железничких мрежа у Србији и региону. Они који су се једном возили возом из Београда у Солун, добро знају да има много тога да се поправи у шинској инфраструктури на Балкану, јер добри делови пруге се прелазе брзином мало већом од пужеве“.

„Пруге су често у врло лошем стању. О томе сведочи и (…) (следећа) прича: Када су пре неколико недеља на југу Србије учестале пљачке возова у које су банде лако ускакале због спорог кретања композиција, било је довољно мало Косково упозорење да би транспорт из Пиреја убудуће могао да се одвија и преко Бугарске и Румуније – и у Београду је одјекнуо аларм: посао са транзитом је по сваку цену требало да остане у Србији. Председник Александар Вучић је лично интервенисао и наредио српској полицији да смрси конце бандама – и то је успело за најкраће време“.

Аутор чланка наводи да се у студији ЕБРД говори о опасности да се економска зависност од Кине претвори и у политичку. Но, „трговинске статистике потврђују да су за све земље Југоисточне Европе ЕУ и њени непосредни суседи далеко најважнији трговински партнери. „Кина је за те државе допуна трговине са ЕУ, али не и замена за њу. Но, она је важан извор финансија за модернизацију инфраструктуре у региону. Са кинеским кредитима, кинеске фирме граде ауто-путеве, мостове и тунеле, проширују луке и модернизују електране“. Све то користи Кини за транспорт њених добара и услуга – „Кина је открила Балкан као што су то учиниле и стотине хиљада миграната 2015. године – као најкраћу везу између Азије и богатог европског Северозапада“, пише, између осталог, Михаел Мартенс за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.


Извор Дојче веле, 15. септембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.