Menu
RSS

НАЈЏЕЛ ГАРДНЕР: ЕУ БЕЗ БРИТАНИЈЕ ИЛИ СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ШАЛЕ О НАЦИСТИМА

Merkelova Spigel nacista1После Брегзита, Немачка ће постати много непопуларнија. „Без Британије“, рекао ми је један чиновник ЕУ, „Немачка ће морати да преузме улогу од које зазире из разумљивих историјских разлога“

Деведесетих година прошлог века било је готово непријатно бити Британац у Бриселу. Британија је била дежурни кривац Европе. Када је влада Џона Мејџора покушала да спречи ограничење радне недеље на 48 сати, пребацивано јој је да нема слуха за европске вредности и да промовише дикенсовске услове рада. После избијања болести лудих крава 1996, суочен са забраном извоза британске говедине и друге хране, од џема до кекса, у земље Европе, Мејџор је започео Велики британски рат за говедину – политику несарадње која је блокирала стотинак одлука ЕУ.

Мејџор је наставио тамо где је стала Маргарет Тачер. На свом првом самиту ЕУ у Даблину, она је тражила да јој се врати „њен“ новац из европског буџета, чиме је разбеснела немачког канцелара Хелмута Шмита и француског председника Валерија Жискара д’Естена. Кажу да је Жискар рекао Шмиту: „Тражи натраг своје пеније пре него што их је дала“. Дејвид Камерон је наставио у сличном тону. Много пре својих злосрећних преговора, изјављивао је да су ЕУ самити „невиђена гњаважа“. Године 2013. оптужио је европске лидере да су му „поставили заседу у један иза поноћи“. Када се Француска у глуво доба ноћи обрушила на смањење британског доприноса буџету које је Тачер извојевала много година раније, Камерон је рекао да ће ако га „сатерају у ћошак“ морати да „извади револвер“.

Да ли ће онда у Европи без Британије завладати узорна слога? Мислим да неће, мада је Жан-Клод Јункер ове недеље рекао да је „Европа добила нови ветар у леђа“ и да се у њој осећа жеља за већом интеграцијом. Можда му се то само чини. Можда је у питању само попуштање 50-огодишње напетости после одласка главног негативца из Брисела.

Британска тврдоглавост је другим владама омогућавала да не улазе у сукобе током преговора, јер су знале да ће Британија и њени евроскептични медији одрадити њихов посао и блокирати непопуларне мере. Узмимо наизглед тривијалан пример из 2013: правило о томе како се маслиново уље сервира у ресторанима. „Постојао је нацрт предлога да уље не може бити изнесено на сто у чинијама или стакленим бокалима, већ само у запечаћеним кесицама“, присећа се један холандски високи чиновник. „Ми смо само седели – Британија и њени медији су се борили уместо нас и предлог је повучен. Кад год Европска комисија нешто предложи, знамо да можемо да се ослонимо на британске представнике који ће се бунити и галамити док предлог не буде повучен. После Брегзита тога неће бити“. Подсетимо да могућност да неке земље буду изузете од прописане радне недеље од 48 сати, за коју је Британија сама водила и добила битку, 20 година касније мирно користи још 15 чланица ЕУ.

Која би онда земља могла да замени Британију као главни бунџија? Пољска и Мађарска су очигледни кандидати, јер се те две земље у многим областима, од грађанских слобода до слободе медија, не слажу са ЕУ. Као што је рекао један високи чиновник: „Њима напросто не одговарају основни принципи Европске уније. Од нових чланица би се очекивало више ентузијазма, али са њима се догађа управо супротно“. Пољска премијерка Беата Шидло нам, на пример, показује како ће ЕУ изгледати после 2019, када из ње оде Британија. Њен неумерени речник на недавном европском самиту раније се очекивао само од британских представника. Она је тадашњем француском председнику Франсои Оланду бесно одбрусила да неће трпети „уцене лидера са 4 одсто подршке“. Пољску иначе очекује тужба због њене реформе правосуђа која по мишљењу Брисела поткопава пољску демократију.

Парадоксално, можда ћемо новог негативца Европе наћи тамо где га најмање очекујемо. Наиме, после Брегзита Немачка ће постати много непопуларнија. „Без Британије“, рекао ми је један чиновник ЕУ, „Немачка ће морати да преузме улогу од које зазире из разумљивих историјских разлога“. Криза еврозоне нам може помоћи да наслутимо како ће то изгледати. С Британијом ван јединствене валуте, када би нешто кренуло наопако сав гнев је бивао усмераван на Ангелу Меркел. Грчки медији су били пуни њених слика са Хитлеровим брковима. Поново је оживео стари виц: Меркел стиже на атински аеродром, на пасошкој контроли је питају: „Занимање?“ (occupation), а она одговара: „Не, обична посета“. Можемо очекивати још сличних шала.

Мали су изгледи да ће Мартин Шулц, бивши председник Европског парламента победити Меркел на општим изборима 24. септембра, али ако се то догоди отпор према Немачкој може само расти. „Он нема дипломатске вештине Ангеле Меркел“, рекао је један британски посланик у Европском парламенту. Шулц би могао постати громобран за европски отпор Немачкој. Европа после Брегзита неће бити сложнија. Када из разреда избаци главног изгредника, учитељ ће открити да су сви ученици немирни. Јункер и његове колеге ће се још са носталгијом сећати доба преговора о Брегзиту.

Аутор је бивши портпарол Европске комисије. За BBC2 је 2016. снимио документарну серију „Европа: ми или они“.

 
Извор The Guardian/Пешчаник, 18. септембар 2017.

Препоручи текст:

Submit to FacebookSubmit to TwitterSubmit to Google PlusSubmit to DeliciousSubmit to DiggSubmit to StumbleuponSubmit to TechnoratiSubmit to LinkedIn
Info for bonus Review William Hill here.